Пређи на садржај

Роберт Нојс

С Википедије, слободне енциклопедије
Роберт Нојс
Пуно имеРоберт Нортон Нојс
Име по рођењуРоберт Нортон Ноyце
Друга именаРоберт Ноyце
Датум рођења12 децембар, 1927(1927-12-12)
Место рођењаБерлингтон, Ајова
 САД
Датум смрти3. јун 1990.(1990-06-03) (62 год.)
Место смртиОстин, Тексас
 САД
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
УниверзитетГринел колеџ
МИТ
Занимањефизичар, бизнисмен
Деловањекооснивач Ферчилд полупроводника и Интела
СупружникЕлизабет Ботомли
Ен Бауерс
Деца4
НаградеФарадејова медаља (1979)
Харолд Пендерова медаља (1980)
Џон Фрицова медаља (1989)

Роберт Нортон Нојс (12. децембар 1927 – 3. јун 1990), с надимком „градоначелник Силиконске долине”, био је амерички физичар који је кооснивач Ферчилд полупроводника 1957. године и Интел корпорације 1968. године. Њему се придају заслуге за реализацију првог монолитичког интегралног кола или микрочипа, што је подстакло револуцију персоналних рачунара и дало име Силиконској долини.[1][нб 1]

Рани живот[уреди | уреди извор]

Нојс је рођен 12. децембра 1927. у Бурлингтону, Ајова[2][3][4][5][6] као трећи од четири сина[4] пречасног Ралфа Брустера Нојса.[7] Његов отац је завршио колеџе Дон, Оберлин и Чикашку теолошку богословију и такође је био номинован за Рудсову стипендију.[8]

Његова мајка, Харијет Меј Нортон, била је ћерка пречасног Милтона Ј. Нортона, свештеника конгрегације, и Луиз Хил. Она је дипломирала је на Оберлин колеџу и пре брака сањала је да постане мисионар.[9] Новинар Том Волф ју је описао као „интелигентну жену са заповедничком вољом“.[10]

Нојс је имао три брата: Доналда Стерлинга Нојса, Гејлорда Брустера Нојса и Ралфа Харолда Нојса.[4][11] Његов брат Доналд је постао угледни професор и ванредни декан за додипломске послове на УЦ Беркли колеџу за хемију; Роберт је касније створио награду Доналд Стерлинг Нојс, како би наградио изврсност у додипломском предавању на Берклију.[12] Његов брат Гејлорд је постао угледни професор практичне теологије и декан студената на Јејл Дивинити школи. Године 1961, док је био млад професор, ухапшен је јер је био један од Јахача слободе покрета за грађанска права.[13]

Када је Нојс имао дванаест година у лето 1940, он и његов брат су направили авион величине дечака којим су летели са крова штале Гринел колеџа. Касније је направио радио почевши од нуле и моторизовао своје санке тако што је заварио пропелер и мотор са старе машине за прање веша са задње стране.[14] Његови родитељи су били религиозни, али Нојс је у каснијем животу постао агностик и нерелигиозан.[15]

Каријера[уреди | уреди извор]

Нојс и Гордон Мур испред зграде Интел СЦ1 у Санта Клари 1970. године.

Након што је дипломирао на МИТ-у 1953. године, Нојс се запослио као инжењер истраживања у Филко корпорацији у Филаделфији. Напустио је тај посао 1956. да би се придружио Вилијаму Шоклију, копроналазачу транзистора и коначном добитнику Нобелове награде, у Шоклијевој полупроводничкој лабораторији[16] у Маунтин Вју, Калифорнија.

Након што је Џек Килби изумео прво хибридно интегрисано коло (хибридни ИЦ) 1958. године,[17] Нојс је 1959. независно изумео нови тип интегрисаног кола, монолитно интегрисано коло (монолитни ИЦ).[18][19] Оно је било практичније од Килбијеве имплементације. Нојсов дизајн је направљен од силикона, док је Килбијев чип направљен од германијума. Нојсов проналазак је био први чип са монолитно интегрисаним колом.[20] За разлику од Килбијевог ИЦ које је имало спољне жичане везе и није могло да се масовно производи, Нојсов монолитни ИЦ чип је ставио све компоненте на чип од силикона и повезао их бакарним водовима.[19] Основа за Нојсов монолитни ИЦ био је планарни процес, који је почетком 1959. развио Џин Хорни.

Патенти[уреди | уреди извор]

Нојсу је одобрено 15 патената. Његови патенти су овде наведени по редоследу издавања, а не по датум подношења.

  • У.С. Патент 2.875.141 Метход анд аппаратус фор форминг семицондуцтор струцтурес, филед Аугуст 1954, иссуед Фебруарy 1959, ассигнед то Пхилцо Цорпоратион
  • У.С. Патент 2.929.753 Трансистор струцтуре анд метход, филед Април 1957, иссуед Марцх 1960, ассигнед то Бецкманн Инструментс
  • У.С. Патент 2.959.681 Семицондуцтор сцаннинг девице, филед Јуне 1959, иссуед Новембер 1960, ассигнед то Фаирцхилд Семицондуцтор
  • У.С. Патент 2.968.750 Трансистор струцтуре анд метход оф макинг тхе саме, филед Марцх 1957, иссуед Јануарy 1961, ассигнед то Цлевите Цорпоратион
  • У.С. Патент 2.971.139 Семицондуцтор сwитцхинг девице, филед Јуне 1959, иссуед Фебруарy 1961, ассигнед то Фаирцхилд Семицондуцтор
  • У.С. Патент 2.981.877 Семицондуцтор Девице анд Леад Струцтуре, филед Јулy 1959, иссуед Април 1961, ассигнед то Фаирцхилд Семицондуцтор
  • У.С. Патент 3.010.033 Фиелд еффецт трансистор, филед Јануарy 1958, иссуед Новембер 1961, ассигнед то Цлевите Цорпоратион
  • У.С. Патент 3.098.160 Фиелд цонтроллед аваланцхе семицондуцтиве девице, филед Фебруарy 1958, иссуед Јулy 1963, ассигнед то Цлевите Цорпоратион
  • У.С. Патент 3.108.359 Метход фор фабрицатинг трансисторс, филед Јуне 1959, иссуед Оцтобер 1963, ассигнед то Фаирцхилд Цамера анд Инструмент Цорп.
  • У.С. Патент 3.111.590 Трансистор струцтуре цонтроллед бy ан аваланцхе барриер, филед Јуне 1958, иссуед Новембер 1963, ассигнед то Цлевите Цорпоратион
  • У.С. Патент 3.140.206 Метход оф макинг а трансистор струцтуре (цоинвентор Wиллиам Схоцклеy), филед Април 1957, иссуед Јулy 1964, ассигнед то Цлевите Цорпоратион
  • У.С. Патент 3.150.299 Семицондуцтор цирцуит цомплеx хавинг исолатион меанс, филед Септембер 1959, иссуед Септембер 1964, ассигнед то Фаирцхилд Цамера анд Инструмент Цорп.
  • У.С. Патент 3.183.129 Метход оф форминг а семицондуцтор, филед Јулy 1963, иссуед Маy 1965, ассигнед то Фаирцхилд Цамера анд Инструмент Цорп.
  • У.С. Патент 3.199.002 Солид стате цирцуит wитх цроссинг леадс, филед Април 1961, иссуед Аугуст 1965, ассигнед то Фаирцхилд Цамера анд Инструмент Цорп.
  • У.С. Патент 3.325.787 Траинабле сyстем, филед Оцтобер 1964, иссуед Јуне 1967, ассигнед то Фаирцхилд Цамера анд Инструмент Цорп.

Напомена: Године 1960, Клевит корпорација је купила Шоклијеву полупроводничку лабораторију, подружницу компаније Бекман Инструментс, за коју је Нојс радио.[21]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wхиле Килбy'с инвентион wас сиx монтхс еарлиер, неитхер ман рејецтед тхе титле оф цо-инвентор.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Лéцуyер, стр. 129
  2. ^ Јонес, стр. 86
  3. ^ Јонес, стр. 142
  4. ^ а б в Берлин, стр. 10
  5. ^ Бурт, стр. 71
  6. ^ Wеллес Гаyлорд, п. 130
  7. ^ Јонес, стр. 625
  8. ^ Берлин, стр. 14
  9. ^ Берлин, стр. 9
  10. ^ Wолфе, Том (децембар 1983). „Тхе Тинкерингс оф Роберт Ноyце”. Есqуире Магазине: 346—74. Архивирано из оригинала 27. 2. 2009. г. Приступљено 2010-05-07. 
  11. ^ Берлин, стр. 12
  12. ^ Субраманиан, Yветте (8. 11. 2004). „Доналд Ноyце, профессор емеритус оф цхемистрy, диес ат аге 81”. УЦ Беркелеy Неwс (Саопштење). Беркелеy, Цалифорниа. Приступљено 8. 5. 2009. 
  13. ^ „Проф. Гаyлорд Ноyце Диес ат 83”. Yале Дивинитy Сцхоол. 13. 8. 2009. Архивирано из оригинала 18. 8. 2009. г. Приступљено 29. 10. 2009. 
  14. ^ Берлин, стр. 7
  15. ^ Леслие Берлин (2005). Тхе Ман Бехинд Тхе Мицроцхип: Роберт Ноyце Анд Тхе Инвентион Оф Силицон Валлеy. Оxфорд Университy Пресс. стр. 235. ИСБН 9780195163438. „Тхе министер, wхо хад хидден химселф ин а цлосет, степпед форwард то маррy тхе цоупле ин а церемонy фром wхицх Боwерс хад еxцисед еверy референце то Год. "Боб агреед то тхат. Неитхер оф ус цоулд дециде абоут Год," Боwерс саyс. "I ремембер Боб саyинг, 'Соме пеопле wхо белиеве ин Год аре гоод, анд соме пеопле wхо белиеве ин Год аре нот гоод. Со wхере доес тхат леаве yоу?' Хе хад [алсо] лоокед ароунд анд децидед тхат религион ис респонсибле фор а лот оф троубле ин тхе wорлд." Ноyце, алwаyс пусхинг агаинст тхе лимитс оф аццептед кноwледге, толд Боwерс тхат wхат ботхеред хим мост абоут организед религионс wас тхат "пеопле дон'т тхинк ин цхурцхес." 
  16. ^ Схуркин, стр. 170
  17. ^ Саxена, Арјун Н. (2009). Инвентион оф Интегратед Цирцуитс: Унтолд Импортант Фацтс. Wорлд Сциентифиц. стр. 140. ИСБН 9789812814456. 
  18. ^ „1959: Працтицал Монолитхиц Интегратед Цирцуит Цонцепт Патентед”. Цомпутер Хисторy Мусеум. Приступљено 13. 8. 2019. 
  19. ^ а б „Интегратед цирцуитс”. НАСА. Приступљено 13. 8. 2019. 
  20. ^ „1959: Працтицал Монолитхиц Интегратед Цирцуит Цонцепт Патентед”. Цомпутер Хисторy Мусеум. Приступљено 13. 8. 2019. 
  21. ^ „Цлевите Цорп. Ацqуирес Схоцклеy Трансистор Цорп.”. Елецтрониц Десигн. 27. 4. 1960. Приступљено 22. 2. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]