Германијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Германијум
Ge,32.jpg
Општа својства
Име, симбол германијум, Ge
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Si

Ge

Sn
галијумгерманијумарсен
Атомски број (Z) 32
Група, периода група 14 (угљеникова група), периода 4
Блок p-блок
Категорија   металоид
Рел. ат. маса (Ar) 72,630(8)[1]
Ел. конфигурација [Ar]3d104s24p2
по љускама
2, 8, 18, 4
Физичка својства
Боја сребрнаста
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 1.211,4 K (938,2 °‍C)
Тачка кључања 3.093 K (2.820 °C)
Густина 5.323 kg/m3
Моларна запремина 13,63×10−3 m3/mol
Топлота фузије 36,94 kJ/mol
Топлота испаравања 330,9 kJ/mol
Притисак паре 7,46×10−5 Pa (1.210 K)
Сп. топл. капацитет 320 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 4
Особине оксида амфотерни
Електронегативност 2,01 (Полинг)
2,02 (Олред)
Енергије јонизације 1: 762 kJ/mol
2: 1.537,5 kJ/mol
3: 3.302,1 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 125 (125) pm
Ковалентни радијус 122 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структурапостраничноцентр. дијамантска кубична
Дијамантска тесерална кристална структура за германијум
Брзина звука 5.400 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 59,9 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 2,17 S/m
Мосова тврдоћа 6
CAS број 7440-56-4
референцеВикиподаци

Германијум (Ge, лат. germanium) металоид је IVA групе.[2] Има неколико изотопа чије се атомске масе налазе између 64-83. Постојано је пет: 70, 72, 73, 74 i 76.[3]

Чинија од германијума

Заступљен је у земљиној кори у количини од 1,8 ppm (енг. parts per million), као пратилац руда цинка и бакра.

Открио га је 1886. године немачки хемичар Клеменс Александер Винклер.

Слично као и код галијума његове соли- посебно флуориди и арсениди показују особине полупроводника, али због веће доступности галијума соли германијума се у пракси ретко користе.

Биолошки значај — нема.

Чист германијум је крх, сребрнобео металоид. Не реагује са водом, ваздухом, чак ни са киселинама и базама (сем азотне киселине).

Понекад се његове соли додају силицијуму при производњи електричних елемената. Стакло коме је додат германијум је прозрачно за инфрацрвено зрачење. Од 1950-их до 1970-их година је имао велики значај за производњу полупроводника, највише германијумских диода и транзистора.

Референце[уреди]

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Германијум на Викимедијиној остави