Германијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Германијум,  32Ge
Ge,32.jpg
Општа својства
Име, симбол германијум, Ge
Германијум у периодном систему
Водоник (диатомски неметал)
Хелијум (племенити гас)
Литијум (алкални метал)
Берилијум (земноалкални метал)
Бор (металоид)
Угљеник (полиатомски неметал)
Азот (диатомски неметал)
Кисеоник (диатомски неметал)
Флуор (диатомски неметал)
Неон (племенити гас)
Натријум (алкални метал)
Магнезијум (земноалкални метал)
Алуминијум (постпрелазни метал)
Силицијум (металоид)
Фосфор (полиатомски неметал)
Сумпор (полиатомски неметал)
Хлор (диатомски неметал)
Аргон (племенити гас)
Калијум (алкални метал)
Калцијум (земноалкални метал)
Скандијум (прелазни метал)
Титанијум (прелазни метал)
Ванадијум (прелазни метал)
Хром (прелазни метал)
Манган (прелазни метал)
Гвожђе (прелазни метал)
Кобалт (прелазни метал)
Никл (прелазни метал)
Бакар (прелазни метал)
Цинк (прелазни метал)
Галијум (постпрелазни метал)
Германијум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (полиатомски неметал)
Бром (диатомски неметал)
Криптон (племенити гас)
Рубидијум (алкални метал)
Стронцијум (земноалкални метал)
Итријум (прелазни метал)
Цирконијум (прелазни метал)
Ниобијум (прелазни метал)
Молибден (прелазни метал)
Технецијум (прелазни метал)
Рутенијум (прелазни метал)
Родијум (прелазни метал)
Паладијум (прелазни метал)
Сребро (прелазни метал)
Кадмијум (прелазни метал)
Индијум (постпрелазни метал)
Калај (постпрелазни метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (диатомски неметал)
Ксенон (племенити гас)
Цезијум (алкални метал)
Баријум (земноалкални метал)
Лантан (лантаноид)
Церијум (лантаноид)
Празеодијум (лантаноид)
Неодијум (лантаноид)
Прометијум (лантаноид)
Самаријум (лантаноид)
Европијум (лантаноид)
Гадолинијум (лантаноид)
Тербијум (лантаноид)
Диспрозијум (лантаноид)
Холмијум (лантаноид)
Ербијум (лантаноид)
Тулијум (лантаноид)
Итербијум (лантаноид)
Лутецијум (лантаноид)
Хафнијум (прелазни метал)
Тантал (прелазни метал)
Волфрам (прелазни метал)
Ренијум (прелазни метал)
Осмијум (прелазни метал)
Иридијум (прелазни метал)
Платина (прелазни метал)
Злато (прелазни метал)
Жива (прелазни метал)
Талијум (постпрелазни метал)
Олово (постпрелазни метал)
Бизмут (постпрелазни метал)
Полонијум (постпрелазни метал)
Астат (металоид)
Радон (племенити гас)
Францијум (алкални метал)
Радијум (земноалкални метал)
Актинијум (актиноид)
Торијум (актиноид)
Протактинијум (актиноид)
Уранијум (актиноид)
Нептунијум (актиноид)
Плутонијум (актиноид)
Америцијум (актиноид)
Киријум (актиноид)
Берклијум (актиноид)
Калифорнијум (актиноид)
Ајнштајнијум (актиноид)
Фермијум (актиноид)
Мендељевијум (актиноид)
Нобелијум (актиноид)
Лоренцијум (актиноид)
Радерфордијум (прелазни метал)
Дубнијум (прелазни метал)
Сиборгијум (прелазни метал)
Боријум (прелазни метал)
Хасијум (прелазни метал)
Мајтнеријум (непозната хемијска својства)
Дармштатијум (непозната хемијска својства)
Рендгенијум (непозната хемијска својства)
Коперницијум (прелазни метал)
Нихонијум (непозната хемијска својства)
Флеровијум (непозната хемијска својства)
Московијум (непозната хемијска својства)
Ливерморијум (непозната хемијска својства)
Тенесин (непозната хемијска својства)
Оганесон (непозната хемијска својства)
Si

Ge

Sn
галијумгерманијумарсен
Атомски број (Z) 32
Група, периода група 14 (угљеникова група), периода 4
Блок p-блок
Категорија   металоид
Рел. ат. маса (Ar) 72,64 u
Ел. конфигурација [Ar]3d104s24p2
по љускама
2, 8, 18, 4
Физичка својства
Боја сребрнаста
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 1.211,4 K (938,2 °‍C)
Тачка кључања 3.093 K (2.820 °C)
Густина 5.323 kg/m3
Моларна запремина 13,63×10−3 m3/mol
Топлота фузије 36,94 kJ/mol
Топлота испаравања 330,9 kJ/mol
Притисак паре 7,46×10−5 Pa (1.210 K)
Сп. топл. капацитет 320 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 4
Особине оксида амфотерни
Електронегативност 2,01 (Полинг)
2,02 (Олред)
Енергије јонизације 1: 762 kJ/mol
2: 1.537,5 kJ/mol
3: 3.302,1 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 125 (125) pm
Ковалентни радијус 122 pm
Остало
Кристална структура постраничноцентрирана дијамантска кубична
Дијамантска тесерална кристална структура за германијум
Брзина звука 5.400 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 59,9 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 2,17 S/m
Мосова тврдоћа 6
CAS број 7440-56-4
референцеВикиподаци

Германијум (Ge, лат. germanium) металоид је IVA групе.[1] Има неколико изотопа чије се атомске масе налазе између 64-83. Постојано је пет: 70, 72, 73, 74 i 76.[2]

Чинија од германијума

Заступљен је у земљиној кори у количини од 1,8 ppm (енг. parts per million), као пратилац руда цинка и бакра.

Открио га је 1886. године немачки хемичар Клеменс Александер Винклер.

Слично као и код галијума његове соли- посебно флуориди и арсениди показују особине полупроводника, али због веће доступности галијума соли германијума се у пракси ретко користе.

Биолошки значај — нема.

Чист германијум је крх, сребрнобео металоид. Не реагује са водом, ваздухом, чак ни са киселинама и базама (сем азотне киселине).

Понекад се његове соли додају силицијуму при производњи електричних елемената. Стакло коме је додат германијум је прозрачно за инфрацрвено зрачење. Од 1950-их до 1970-их година је имао велики значај за производњу полупроводника, највише германијумских диода и транзистора.

Референце[уреди]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Германијум на Викимедијиној остави