Сексуално напаствовање

С Википедије, слободне енциклопедије
Сексуални напад
СпецијалностиХитна медицинска помоћ

Сексуални напад је радња у којој особа намерно сексуално додирује другу особу без пристанка те особе, или принуђава или физички присиљава особу да изврши сексуални чин против своје воље.[1] То је облик сексуалног насиља, који обухвата силовање (присилну вагиналну, аналну или оралну пенетрацију или сексуални напад уз помоћ дрога), пипање, сексуално злостављање деце или мучење особе на сексуални начин.[1][2][3]

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Генерално, сексуални напад се дефинише као нежељени сексуални контакт.[4] Национални центар САД за жртве злочина наводи:[5]

Сексуални напад има много облика, укључујући нападе као што су силовање или покушај силовања, као и сваки нежељени сексуални контакт или претње. Обично се сексуално злостављање догађа када неко додирне било који део тела друге особе на сексуални начин, чак и кроз одећу, без пристанка те особе.

У Сједињеним Државама дефиниција сексуалног напада веома варира од државе до државе. Међутим, у већини држава сексуално злостављање се догађа када нема одобрења од стране једне од укључених индивидуа. Пристанак мора да постоји између две одрасле особе које нису онеспособљене и може се мењати у било које време током сексуалног чина.

Типови[уреди | уреди извор]

Сексуално злостављање деце[уреди | уреди извор]

Сексуално злостављање деце је форма злостављања деце у којем одрасла особа или старији адолесцент злоставља дете ради сексуалне стимулације.[6][7] Облици сексуалног злостављања деце укључују тражење или притисак на дете да се бави сексуалним активностима (без обзира на исход), непристојно излагање гениталија детету, приказивање порнографије детету, стварни сексуални контакт са дететом, физички контакт са гениталијама детета, гледање гениталија детета без физичког контакта или коришћење детета за производњу дечје порнографије.[6][8][9]

Ефекти сексуалног злостављања деце укључују депресију,[10] посттрауматски стресни поремећај,[11] анксиозност,[12] склоност поновној виктимизацији у одраслом добу,[13] физичку повреду детета и повећан ризик од будућег међуљудског почињења насиља међу мушкарцима, између осталих проблема.[14][15] Сексуално злостављање од стране члана породице је облик инцеста. Чешћи је од осталих облика сексуалног напада на дете и може резултирати озбиљнијом и дугорочном психолошком траумом, посебно у случају родитељског инцеста.[16]

Приближно 15 до 25 процената жена и 5 до 15 процената мушкараца сексуално је злостављано када су била деца.[17][18][19][20][21][22] Већина починитеља сексуалног злостављања упозната је са својим жртвама. Приближно 30 процената починилаца су рођаци детета - најчешће браћа, очеви, мајке, сестре и ујаци или други рођаци. Око 60 процената чине други познаници, као што су пријатељи породице, дадиље или комшије. Странци су починитељи у приближно 10 процената случајева сексуалног злостављања деце.[17]

Студије су показале да је психолошка штета посебно озбиљна када родитељи изврше сексуалне нападе на децу због инцестне природе напада.[16] Инцест између детета или адолесцента и одраслог рођака је идентификован као најраспрострањенији облик дечијег сексуалног злостављања са огромним капацитетом за повређивање детета.[16] Често дете не пријављује сексуални напад из више од следећих разлога:

  • деца су премлада да би препознала своју виктимизацију или је изразила речима
  • њима су упућене претње или су подмићена од стране насилника
  • деца се осећају збуњено услед бојазни од насилника
  • плаше се да им нико неће веровати
  • криве себе или верују да је злостављање казна
  • осећају кривицу за последице које може сносити починилац[23]

Многе државе су криминализирале сексуални контакт између наставника или школских администратора и ученика, чак и ако је ученик изнад законске старосне границе.[24]

Насиље у породици[уреди | уреди извор]

Насиље у породици је насиље или друго злостављање једне особе над другим особама у домаћем окружењу, попут брака или заједничког живота. То је снажно повезано са сексуалним нападима. Не само да насиље у породици може бити емоционално, физичко, психолошко и финансијско, већ може бити и сексуално. Неки од знакова сексуалног злостављања слични су онима услед породичног насиља.[25]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Петер Цамерон; Георге Јелинек; Анне-Марее Келлy; Антхонy Ф. Т. Броwн; Марк Литтле (2011). Теxтбоок оф Адулт Емергенцy Медицине Е-Боок. Елсевиер Хеалтх Сциенцес. стр. 658. ИСБН 978-0702049316. Приступљено 30. 12. 2017. 
  2. ^ „Сеxуал Ассаулт Фацт Схеет” (ПДФ). Оффице он Wомен'с Хеалтх. Департмент оф Хеалтх & Хуман Сервицес. 21. 5. 2015. Архивирано из оригинала (ПДФ) 12. 12. 2018. г. Приступљено 11. 3. 2018. 
  3. ^ Ассаулт, Блацк'с Лаw Дицтионарy, 8тх Едитион. Сее алсо Иббс в Тхе Qуеен, Хигх Цоурт оф Аустралиа, 61 АЉР 525, 1987 WЛ 714908 (сеxуал ассаулт дефинед ас сеxуал пенетратион wитхоут цонсент); Сеxуал Оффенцес Ацт 2003 Цхаптер 42 с 3 Сеxуал ассаулт (Унитед Кингдом), (сеxуал ассаулт дефинед ас сеxуал цонтацт wитхоут цонсент), анд Цхасе в. Р. 1987 ЦарсwеллНБ 25 (Супреме Цоурт оф Цанада) (сеxуал ассаулт дефинед ас форце wитхоут цонсент оф а сеxуал натуре)
  4. ^ „Сеxуал Ассаулт”. Рапе, Абусе & Инцест Натионал Нетwорк. Приступљено 11. 5. 2019. 
  5. ^ „Тхе Натионал Центер фор Вицтимс оф Цриме – Либрарy/Доцумент Виеwер”. Нцвц.орг. Архивирано из оригинала 20. 7. 2012. г. Приступљено 9. 12. 2011. 
  6. ^ а б „Цхилд Сеxуал Абусе”. Медлине Плус. У.С. Натионал Либрарy оф Медицине. 2. 4. 2008. Архивирано из оригинала 5. 12. 2013. г. 
  7. ^ „Гуиделинес фор псyцхологицал евалуатионс ин цхилд протецтион маттерс”. Америцан Псyцхологист. 54 (8): 586—93. 1999. ПМИД 10453704. дои:10.1037/0003-066X.54.8.586. Генерални сажетакАПА ПсyцНЕТ (7. 5. 2008). „Абусе, сеxуал (цхилд): генераллy дефинед ас цонтацтс бетwеен а цхилд анд ан адулт ор отхер персон сигнифицантлy олдер ор ин а поситион оф поwер ор цонтрол овер тхе цхилд, wхере тхе цхилд ис беинг усед фор сеxуал стимулатион оф тхе адулт ор отхер персон 
  8. ^ Мартин, Јудy; Андерсон, Јессие; Романс, Сарах; Муллен, Паул; О'Схеа, Мартине (1993). „Аскинг абоут цхилд сеxуал абусе: Метходологицал имплицатионс оф а тwо стаге сурвеy”. Цхилд Абусе & Неглецт. 17 (3): 383—92. ПМИД 8330225. дои:10.1016/0145-2134(93)90061-9. 
  9. ^ „Цхилд сеxуал абусе дефинитион фром”. тхе НСПЦЦ. Архивирано из оригинала 7. 2. 2012. г. Приступљено 9. 12. 2011. 
  10. ^ Рооса, МW; Реинхолтз, C; Ангелини, ПЈ (1999). „Тхе релатион оф цхилд сеxуал абусе анд депрессион ин yоунг wомен: Цомпарисонс ацросс фоур етхниц гроупс”. Јоурнал оф Абнормал Цхилд Псyцхологy. 27 (1): 65—76. ПМИД 10197407. 
  11. ^ Wидом, ЦС (1999). „Посттрауматиц стресс дисордер ин абусед анд неглецтед цхилдрен гроwн уп”. Тхе Америцан Јоурнал оф Псyцхиатрy. 156 (8): 1223—9. ПМИД 10450264. С2ЦИД 7339542. дои:10.1176/ајп.156.8.1223. 
  12. ^ Левитан, Роберт D.; Рецтор, Неил А.; Схелдон, Тесс; Гоеринг, Паула (2003). „Цхилдхоод адверситиес ассоциатед wитх мајор депрессион анд/ор анxиетy дисордерс ин а цоммунитy сампле оф Онтарио: Иссуес оф цо-морбидитy анд специфицитy”. Депрессион анд Анxиетy. 17 (1): 34—42. ПМИД 12577276. С2ЦИД 26031006. дои:10.1002/да.10077. 
  13. ^ Мессман-Мооре, Т. L.; Лонг, П. Ј. (2000). „Цхилд Сеxуал Абусе анд Ревицтимизатион ин тхе Форм оф Адулт Сеxуал Абусе, Адулт Пхyсицал Абусе, анд Адулт Псyцхологицал Малтреатмент”. Јоурнал оф Интерперсонал Виоленце. 15 (5): 489—502. С2ЦИД 145761598. дои:10.1177/088626000015005003. 
  14. ^ Теителман, А. M.; Белламy, С. L.; Јеммотт Јб, 3рд; Ицард, L.; О'Леарy, А.; Али, С.; Нгwане, З.; Макиwане, M. (2017). „Цхилдхоод сеxуал абусе анд социодемограпхиц фацторс проспецтивелy ассоциатед wитх интимате партнер виоленце перпетратион амонг Соутх Африцан хетеросеxуал мен”. Анналс оф Бехавиорал Медицине. 51 (2): 170—178. ПМЦ 6200456Слободан приступ. ПМИД 27844325. дои:10.1007/с12160-016-9836-2. 
  15. ^ Динwиддие, С.; Хеатх, А. C.; Дунне, M. П.; Буцхолз, К. К.; Мадден, П. А. Ф.; Слутске, W. С.; Биерут, L. Ј.; Статхам, D. Б.; Мартин, Н. Г. (2000). „Еарлy сеxуал абусе анд лифетиме псyцхопатхологy: А цо-тwин–цонтрол студy”. Псyцхологицал Медицине. 30 (1): 41—52. ПМИД 10722174. С2ЦИД 15270464. дои:10.1017/С0033291799001373. 
  16. ^ а б в Цоуртоис, Цхристине А. (1988). Хеалинг тхе Инцест Wоунд: Адулт Сурвиворс ин ТхерапyНеопходна слободна регистрација. W. W. Нортон & Цомпанy. стр. 208. ИСБН 978-0-393-31356-7. 
  17. ^ а б Јулиа Wхеалин (22. 5. 2007). „Цхилд Сеxуал Абусе”. Натионал Центер фор Пост Трауматиц Стресс Дисордер, УС Департмент оф Ветеранс Аффаирс. Архивирано из оригинала 30. 7. 2009. г. 
  18. ^ Финкелхор, D. (1994). „Цуррент Информатион он тхе Сцопе анд Натуре оф Цхилд Сеxуал Абусе” (ПДФ). Тхе Футуре оф Цхилдрен. 4 (2): 31—53. ЈСТОР 1602522. ПМИД 7804768. дои:10.2307/1602522. 
  19. ^ „Цримес агаинст Цхилдрен Ресеарцх Центер”. Унх.еду. Архивирано из оригинала 23. 08. 2013. г. Приступљено 9. 12. 2011. 
  20. ^ „Фамилy Ресеарцх Лабораторy”. Унх.еду. 13. 9. 2018. Архивирано из оригинала 26. 11. 2011. г. Приступљено 9. 12. 2011. 
  21. ^ Гореy, Кевин M.; Леслие, Доналд Р. (1997). „Тхе преваленце оф цхилд сеxуал абусе: Интегративе ревиеw адјустмент фор потентиал респонсе анд меасуремент биасес”. Цхилд Абусе & Неглецт. 21 (4): 391—8. ЦитеСеерX 10.1.1.465.1057Слободан приступ. ПМИД 9134267. дои:10.1016/С0145-2134(96)00180-9. 
  22. ^ „Адулт Манифестатионс оф Цхилдхоод Сеxуал Абусе”. www.ааетс.орг. Америцан Ацадемy оф Еxпертс ин Трауматиц Стресс. Архивирано из оригинала 03. 04. 2018. г. Приступљено 28. 12. 2018. 
  23. ^ „Абоут Сеxуал Виоленце”. Пцар.орг. Архивирано из оригинала 20. 10. 2014. г. Приступљено 10. 9. 2016. 
  24. ^ „2010 Георгиа Цоде :: ТИТЛЕ 16 - ЦРИМЕС АНД ОФФЕНСЕС :: ЦХАПТЕР 6 - СЕXУАЛ ОФФЕНСЕС :: § 16-6-5.1 - Сеxуал ассаулт бy персонс wитх супервисорy ор дисциплинарy аутхоритy; сеxуал ассаулт бy працтитионер оф псyцхотхерапy агаинст патиент; цонсент нот а дефенсе; пеналтy упон цонвицтион фор сеxуал ассаулт”. Јустиа Лаw. Архивирано из оригинала 4. 9. 2017. г. Приступљено 18. 6. 2017. 
  25. ^ „Сеxуал Виоленце”. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Wисхарт, Гуy (2003). „Тхе сеxуал абусе оф пеопле wитх леарнинг диффицултиес: До wе неед а социал модел аппроацх то вулнерабилитy?”. Тхе Јоурнал оф Адулт Протецтион. 5 (3): 14—27. дои:10.1108/14668203200300021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси