Симфонија број 6 (Густав Малер)

Шеста симфонија у а-молу је Симфонија коју је написао Густав Малер током 1903. и 1904. Ревидирана је 1906, а тада и премијерно изведена у Бечу под диригентском палицом самог композитора.

Композиција

Рад на овој композицији и њено премијерно извођење догодили су се убрзо након што је премијерно изведена веома потресна кантата за мецосопран (или баритон) и оркестар „Песме умрлој деци“, што се тематски осећа у трећем ставу. Због тога је Симфонија и названа Трагичном иако се сам Малер, бар судећи по свим расположивим званичним подацима, никада са тим називом није сложио. По тону првог става, али и другог, шеста симфонија би се пре могла назвати „Војничком“ него „Трагичном“. На то упућује чак и за Малера велика употреба добоша у првом ставу и моторика корачница. Конципирана је у четири класична, али колосална става, потпуно је инструментална и траје 1 сат и 27 минута. Најдужа је Малерова симфонија после Треће, а средишња је у Малеровој зрелој инструменталној трилогији, чије бочне делове чине петоставачне и структурално сличне, Пета и Седма симфонија.

Карактеристике

Први став је Allegro energico. Почетак чини одлучна маршевска прва тема, која постаје и основа овог колосалног сонатног става. Остала два става (Скерцо и Анданте) ове помало круте, али никад оштре симфоније представљају нове погледе на старе „Рикерт” преокупације. Други став је Skerco, са ознаком „Wuchtig“. У класичној троделној А-Б-А шеми, жустар покрет се наставља, само сада у тамнијим тоновима. Трећи став, Andante moderato, са реминисценцијама на „Песме умрлој деци“. Финални став је и најдужи део симфоније, траје 30 минута и најпре га почиње уводни Largo, као прелаз из трећег става, а затим следи бурни, маршевски Allegro moderato, који у два наврата поступно набујава, достиже кулминацију са снажним ударом тимпана и великог бубња, а на крају, изненадно стишавање које окончава симфонију. Ово финале се може вредновати као важно, јер су мотиви који га чине искоришћени и у будућој филмској музици која ће у Америци настати тек четрдесет година касније. Мајкл Кенеди, писац књиге о Малеру каже да је узрок томе што у Финалу мелодија и њена хармонска супстанца као да су настајале одједном и изгледају нераздвојне.

Извођачи

• Филхармонија оркестар из Лондона, диригент Ђузепе Синополи
• Оркестар Холандске Филхармоније, диригент Хартмут Хенхен
• Бечка Филхармонија, диригент Пјер Булез

Спољашње везе

• Гаталица, Александар. Болесни космос дивних идеја : Густав Малер, један век касније. Повеља. - ИССН 0352-7751. - Год. 34, бр. 3

(2004), стр. 195-203.