Кантата

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Кантата (лат. cantare, певати) музички је облик који обухвата мелодије за људски глас праћене инструменталном пратњом. Облик кантате настаје у 18. веку. Кантата може имати световну или духовну садржину. Обично је скромних димензија: углавном је чини од три до седам нумера, али има и врло опсежмих дела и са по двадесетак нумера које се по обиму приближавају ораторијуму. Кантата је претежно лирског карактера који је заснован на поетском тексту, док солиста наступа као музички контраст оркестру и хору. Састоје се из рецитатива, арија, хорских пасажа, корала и инструменталних увертира и интермеца. Врхунац популарности кантате су доживеле у првој половини 18. века, паралелно са опером и ораторијумом.