Пређи на садржај

Скендербегов музеј

С Википедије, слободне енциклопедије
Скендербегов музеј
Национални музеј „Ђурађа Кастриотиа, Скендербега”
Улаз у Скендербегов музеј
Оснивање1982.
ЛокацијаКроја
 Албанија
Врстамузеј
Посетиоци600.000
АдресаКроја, Стреет „Кала”, Крујë

Скендербегов музеј или Национални музеј „Ђурђа Кастриотиа, Скендербега” је историјски и национални музеј у граду Кроја у Албанији. Општа поставка Музеја рађена по званичној националној историографији и приказује Скендербегов приватни живот и борбу овог племића који је себе називао и кнез Албаније против Османског царства које је четири пута од 1443. до 1478. године безуспешно покушавало да освоји Кроју.[1]

Основне информације[уреди | уреди извор]

Музеј се налази на периферији историјског града Кроја, смештеног имеђу планине Крује и реке Исхем, у истоименој општини са око 20.000 становника, у којој је на власти Социјалистичка партија Албаније. Удаљен је око тридесетак километара од Тиране.[1]

Размештај[уреди | уреди извор]

Скендербегов музеј се налази унутар зидина Дворац Кроја, елиптичне тврђаве на врху камените литице високе 804 м, која се простире на површини од 2,5 хектара. Археолошка ископавања из 1978. показују да је брдо насељено још од 3. века пре нове ере, док је први дворац подигнут у 5. до 6. веку. У близини дворца откривено је велико гробље културе Арбреша.

Данашњи дворца помиње се у 9. веку заједно са градом Кројом као бискупско средиште. У 13. и 14. веку у дворцу је било средиште државе Арбр. Током периода владавине Скандербега у 15. веку дворац је постало албанско упориште - тврђава.

Историјски предуслови[уреди | уреди извор]

Настанак Скендербеговог Музеја у Дворцу кроја везује се за следеће историјске предуслове, који су од изузетног значаја за све становнике Албаније, као део њиховог најважнијег културног и историјског наслеђа.

Ђурађ Кастриота (Скендербег), легендарни бранилац дворца Кроја

Када је моћно Отоманско Царство све више освајало поједине области Балканског полуострва и друге делова Европе, у 15. веку један мали средњовековни дворац у Албанији поносно је стајао на врху камените литице, високо изнад града Кроје, и једно време остао ван овог освајања. Био је то Дворац Кроја саграђен у 5. или 6. веку.

Скендербегов повратак у Кроју, 1444. године (дрворез Јоста Амана)
Прва опсада Кроје 1449-50.
Друга опсада Кроје (1466-1467). Албанске и млетачке јединице под командом Скендербега су одбили опсаду Мехмеда II
Смрт Скендербега — 16. век, немачко гравирање.

У време отоманске империје, у 15. веку дворац је био седиште Ђурађа Кастриотиа, касније називаног Скендербег и „змаја Албаније”, албанског племића и војног заповедника. Он је у раном периоду живота био послан као талац отоманског двора заједно са његовом браћом, након што је његов отац Иван Кастриот, који је био међу првима који се супротставио упадима Бајазита I, био на то принуђен од стране Султан како би осигурао верност племића тих крајева. Третман таоца није био тако лош. Напротив, Ђурађ Кастриоти се школовао у најбољим војним школама где је у чувеној школи за јаничаре - Ендеруну, тренирао, и био међу најуспешнијим ученицима, обучаван да постане будући војни командант.[2][3] Када је завршио школу Ендерун, султан му је обећао власт над поседима којима је владао његов отац.[3] Чувши то, Иван се забринуо да султан не пошаље Скендербега да заузме његов посед, па је у априлу 1428. године, обавестио Млетачку републику, у нади да ће од њих добити помоћ.[4] Том приликом Иван је био приморан да тражи опроштај од Млетачке, будући да је његов син Скендербег претходно ратовао са хришћанима. Ивана је 1430. године ипак поразио војвода Скопља, Исак-бег, који је успео да заузме неке делове Иванових територија, али не све.[5]

Скендербег је 1437. сменио дотадашњег османског намесника града Кроје Хизир-бега, и у њему владо као османски намесник у Кроји до новембра 1438. године,[6] када је Хизир-бег поново постављен на тај положај. Док је био у области данашње Албаније као османски намесник, одржавао је добре односа са својим људима и са племићима, попут свог оца.[6] Након тога, до маја 1438. године, Скендербег је владао великим вилајетом у области око Маће и Љеша, одакле је успео да освоји девет села која су претходно припадала његовом оцу Ивану, па је по њему назвао ту област „Иванов посед”.[6] Због вештина које је показао у борбама, Скендербег је од султана добио титулу валије. У то време, Скендербег је командовао војном јединицом од 5.000 људи.[7]

Након смрти његове браће Репоша 25. јула 1431. године и Константина 1437. године, као и његовог оца Ивана 1437. године, Станиша и Скендербег наставили су политику свог оца према Млетачкој републици и Дубровнику. Године 1438/9. имали су непрекидне привилегије у тим државама, које су наследили од оца.[7]

Након напуштања службе у Османском царству Скендербег је водио побуну против владавине Османлија у Албанији. У Љешу 1444. године сазвао је племенске главаре Арбаније и Црне Горе, како би се заклели да ће заједнички ратовати против Османлија. Постао је вођа тада формиране Љешке лиге. Због борбе против Османлија прво га је глорификовала Католичка црква (иако је током свог живота био и муслиман и православац), а убрзо и словенски народи са Балкана, који су га сматрали својим националним херојем.

Под његовим заповедништвом средњовјековни дворац Кроја, који је бранила мала војска обично не већа од 3.000 бранилаца, одбијала је османске вишеструке масовне опсаде, почевши од 1444. године. Османске снаге које су освојиле велике површине попут Цариграда и Балкана нису могле 15 година пробити обрану овог дворца.

Кастриотијеве војне вештине представљале су велику препреку османлијској експанзији у западној Европи. Османлије су му дали насимак Искендер беy, што значи „Господин Александар“ или „Вођа Александар“ (а преводи се као Скандербег), што се сматра да је ништа мање од поређења са Александром Великим.

Десет година након смрти Скендербега, који је боловао од маларије и умро 17. јануара 1468. године, у 63. години живота,[8] 1478. године, након што је претрпело многе упорне нападе османске војске, ово албанско упориште је коначно освојено, и власт над дворцем и Кројом преузео је османски владар султан Мехмед II.[8]

Значај Музеја за Албанце[уреди | уреди извор]

Музеј и Дворац Круја у коме је он смештен данас је једно од најпопуларнијих и најпосећенијих места од стране домаћих и страних туриста.[9]То проистиче из чињенице да је смештен у Дворцу Кроје изграђеном још у 5. веку, који је у наредних 10 векова претрпео многе олује, и своју славу стакао у 15. веку, под управом Скендербега. Тако је овај Музеј за Албанију постао део историје прожете одређеном врстом величанства, јер се поистовјећује са причом о овом дворцу, по којој Албанци себе сматрају једном малом али моћном силом.[10]

Музејска поставка[уреди | уреди извор]

Велики мурал у централној музејској дворани приказује једну од битака коју је Скендербег водио против Османлија
Копије Скендербеговог шлема и мача (оригинал се чува у Историјском музеју у Бечу)
У току једне сезоне музеј посети 600.000 туриста

У Дворцу Крује који је проглашен за културно-историјски споменик од великог значаја за Албанију, у основан је музеј посвећен легендарном албанском вођи Скендербегу. Откако је отворена 1982. године, Музеј је постао знаменитост Круја и једно је од најпосећенијих места у Албанији.

Музеј има приземни део и три спрата који су повезани лифтом, три куполе и балкон на крову одакле пуца панорамски поглед на древну Кроју. Све просторије са експонатима су климатизоване због врелине која у овим деловима Албаније влада у летњим месецима.

Музеј је наста ангажовањем стручњака из свих области науке и културе, укључујући тим познатих албанских архитеката, које су предводили Пирро Васо и Пранвера Хоxха. Инспирацију су аутори музеја црпили из концептуалне платформе коју је осмислио Алекс Буда, тада председавајући Академије наука Албаније. Тимови које је водио познати историчар Кристо Фрасхëри и талентовани албански сликар Басхким Ахмети, такође су дали значајан допринели овом великом пројекту.[11]

Музеј је изворно замишљена као место историјских сећања, а његов изглед успешно је усклађен са историјом и средњовековном уметношћу. У Музеју је приказан живот и историја албанских кнежевина.

Експонати су распоређени на начин који хронолошки приказују Скандербегов живот и његова војна достигнућа, у једном од најпоноснијих раздобља албанске историје. Важан приказ је реплика оружја Скандербега: његова чувена кацига и мач у облику козје главе.

Хронолошки изложба посетиоца упознаје са историјом, али и културним наслеђем кроз предмете од керамике, бронзе, гвожђа и бакра, као и оригиналне иконе и мачеви тог раздобља. У музеју се чува и црквено звоно из 1462. године. Византијске фреске које прекривају зидове музеја, потсећају на повратак Скандербега у Крују и величају уједињење некад подељених албанских кнежевина.[11]

У Музеју је запажена и поставка локалне побуне против Османског царства из 1906. године и оригинална Декларација о независности аутономне Албаније из 1912.[1]

Поставка о Другом светском рату приказује активности покрета отпора Абаза Купа против фашистичке окупације.[1]

Информације за туристе[уреди | уреди извор]

Радно време
  • Лети: од маја до окробра, сваки дан од 09:00 - 19:00 часова
  • Зими: од октобра до маја, сваки дан од 09:00 до 14:00 и од 16:00 до 19:00, недељом од 09:00 до 19:00 часова
Водичи

Национални музеј у Кроји поседује водиче на албанском и енглеском језику.

Цена улазнице

Улазница за музеј стаје 120 лека, око 1. евро.[1]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д Маркотић, Бобан. „Скендербег за пет евра”. www.пасаз.рс. Пасаж/Портала за културу и друштво 17. 10. 2017. Архивирано из оригинала 15. 09. 2019. г. Приступљено 27. 4. 2020. 
  2. ^ Зилфи, Маделине (2010). Wомен анд Славерy ин тхе Лате Оттоман Емпире: Тхе Десигн оф Дифференце. Цамбридге Университy Пресс. ISBN 978-0-521-51583-2.
  3. ^ а б Бартл, Петер (1995). Албанци од средњег века до данас. ЦЛИО. стр. 323
  4. ^ Гибб, Леwис & Пеллат 1973, стр. 139
  5. ^ Фрасхëри, Кристо (2002). Гјергј Кастриоти Скëндербеу: јета дхе вепра, 1405–1468. Ботимет Тоена. ISBN 978-99927-1-627-4.
  6. ^ а б в Анамали, Скëндер (2002), Хисториа е популлит схqиптар нë катëр вëллиме (на језику: Албаниан), I, Ботимет Тоена, ОЦЛЦ 52411919
  7. ^ а б Франционе, Геннаро (2003). Скендербеу: Њë херо модерн (на језику: Албаниан). Схтëпиа ботуесе "Наим Фрасхëри". ISBN 978-99927-38-75-7.
  8. ^ а б Маринесцо, Цонстантин (1923), „Алпхонсе V, рои д'Арагон ет де Наплес ет л'Албание де Сцандербег”, Мéлангес де л'Éцоле роумаине ен Франце (на језику: Френцх), I, ОЦЛЦ 459949498
  9. ^ „Цастле Оф Круја - Басхкиа Крује - БИЗЗ.АЛ - Дисцовер Греат Оппортунитиес Ин Албаниа” (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-01. 
  10. ^ „Круја Цастле ТХЕ АНЦИЕНТ СYМБОЛ ОФ АЛБАНИАН РЕСИСТАНЦЕ”. www.интоалбаниа.цом. Интоалбаниа, 2018. Приступљено 27. 4. 2020. 
  11. ^ а б „Скандербег Мусеум”. www.интоалбаниа.цом. ИнтоАлбаниа 2008. Приступљено 27. 4. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Скендербегов музеј на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Skenderbegov_muzej&oldid=26511686”