Пређи на садржај

Срчани тонови

С Википедије, слободне енциклопедије

Срчани тонови су звучни феномени који прате рад срца. Мада се ови феномени најчешће називају тоновима, у физичком смислу они нису прави тонови, већ представљају мешавину тонова.[1] У сваком срчаном циклусу настају четири срчана тона која се могу испитивати субјективном методом (слушањем или аускултацијом) и објективном методом која се назива фонокардиографија. Аускултација срца заузима најважније место у оквиру анамнезе и клиничког прегледа срца и крвних судова у циљу откривања кардиоваскуларних поремећаја.[2][3][4][5]

Врсте срчаних тонова[уреди | уреди извор]

У сваком срчаном циклусу настају четири срчана тона (први, други, трећи и четврти).[6][7][7]

  • Први срчани тон — је систолни тон, зато што настаје приликом контракције срчаног мишића (систоле).
  • Други, трећи и четврти срчани тонови — су дијастолнуи тонови, јер прате дешавања при релаксацији срчаног мишића (дијастоле).[8]

Први срчани тон[уреди | уреди извор]

Показатељи Карактеристике
Време настанка и порекло Настаје у моменту затварања атрио‐вентрикуларних залистака на почетку изоволуметријске фазе систоле, и мишићно‐валвуларног је порекла.
Фреквенца 25 ‐ 45 Хз
Трајање 0,14 – 0,15 секунди
Компоненте Чине га митрална и трикуспидална компонента. Како догађаји на десној страни срца увек нешто касне у односу на догађаје на левој страни, те се прво чује митрална, а потом трикуспидална компонента првог срчаног тона.
Аускултацијска тачка (митрално ушће) За први срчани тон је митрално ушће које се налази у петом левом међуребарном простору 1 цм медијално од медиоклавикуларне линије (изнад ицтуса или врха срца).
Аускултацијска тачка (трикуспидално ушће) За први срчани тон са трикуспидалног ушћа налази се у нивоу споја 4. десног ребра са стернумом, или на бази процесуса ксифоидеуса. С обзиром да овај тон настаје приликом контракције срчаног мишића, односно у систоли, временски се поклапа са радијалним, односно каротидним пулсом.

Други срчани тон[уреди | уреди извор]

Показатељи Карактеристике
Време настанка и порекло Настаје у моменту затварања семилунарних залистака аорте и плућне артерије (на почетку изоволуметријске фазе релаксације комора) и валвуларног је порекла.
Фреквенца од 50 ‐ 75 Хз
Трајање 0,11 – 0,12 секунди (нешто је краћи од 1. тона).
Компоненте Састоји се од аортне и пулмоналне компоненте.
Аускултацијска тачка (аортно ушће) Други десни међуребарни простор парастернално
Аускултацијска тачка (ушће плућне артерије) Други леви међуребарни простор уз стернум.

Трећи срчани тон[уреди | уреди извор]

Трећи срчани тон се јавља одмах после 2. тона и нешто је муклији од њега. Настаје услед вибрације зида комора у дијастоли у фази брзог пуњења комора. Трећи срчани тон који потиче из леве коморе најбоље се чује у петом левом међуребарном простору 1 цм медијално од медиоклавикуларне линије, а из десне на бази процесуса ксифоидеуса.[9]

Трећи срчани звук (С3) је нискотонски рани дијастолички звук који се најбоље чује (нискофреквентни тон) на апексу, у митралном пољу, у левом бочном положају. Преклапа се с фазом брзог вентрикуларног пуњења одмах након отварања атриовентрикуларних залистака и стога се чује након другог тона као "луб-дуб-дум". Трећи срчани звук је нормални налаз код деце, млађих одраслих и током трудноће.

Четврти срчани тон[уреди | уреди извор]

Четврти срчани тон настаје пре 1. тона у фази систоле преткомора, па се назива и атријумски или преткоморски тон. Сматра се да настаје због турбуленције крви када у већ пуне коморе систолом преткоморе бива убачено још око 30% крви. Аускултацијска тачка је иста као и за трећи срчани тон.

Ербова тачка[уреди | уреди извор]

Поред четири набројане аускултацијске тачке постоји и тзв. Ербова тачка изнад споја 3. левог ребра са стернумом, која је значајна у анализи систолних и дијастолних шумова базе срца.

Испитивање срчаних тонова[уреди | уреди извор]

Аускултацијске тачке

Срчани тонови се могу испитивати субјективном методом (слушањем или аускултацијом),[10] и објективном методом која се назива фонокардиографија.[11]

Аускултација[уреди | уреди извор]

Аускултацијом, која се изводи помоћу фонендоскопа (слушалица), могу се чути обично само два срчана тона (први и други). Трећи и четврти срчани тон се, због ниске фреквенце, могу чути у физиолошким условима само код деце и младих особа, спортиста, као и жена у последњем триместру трудноће (хипердинамска циркулација). У свим другим случајевима они су знак слабости срца. Аускултацијом срчаних тонова може се одредити динамика рада срца, фреквенца и стање срчаних ушћа и валвула.[12][13]

Аускултацијске тачке

Срчани тонови се слушају на одређеним тачкама грудног коша, које се називају аускултацијским тачкама, које нису места анатомске пројекције срчаних отвора, већ местима где се њихов интензитет најбоље преноси. Такве тачке, у којима се сваки понаособ срчани тон најбоље чује сматра се аускултацијском тачком за тај срчани тон. На грудном кошу човека постоје четири овакве тачке, и сваки срчани тон (од оних који се могу чути) се чује у свакој од ових тачака.

Обавезне аускултацион тачке на којима се стетоскопом слушају одређени срчани тонови на грудном кошу су:

  • V (пети) леви међуребарни простор унутар медиоклавикуларне линије, у пределу иктуса срца слушају се звучни феномени митралног ушћа,
  • спој VI (шестог) десног ребра и грудне кости или на бази ксифоидног наставка слуша се десно срце, односно трикуспидно ушће,
  • II (други) међуребарни простор уз десну ивицу стернума, слуша се аортно ушће,
  • II (други) међуребарни простор уз леву ивицу грудне кости, слуша се пулмонално ушће,
  • На споју III (трећег) левог ребра са грудном кости налази се Ербова тачка на којој се слуша аортно ушће.
Начин слушања срчаних тонова

Срчани тонови се могу слушати у седећем или лежећем положају, прилазом са десне стране и постављањем слушалица тако да су њихове оливе (увек окренуте према напред) пре него што се ставе у ушне канал испитивача, а мембрана или звоно слушалица се поставља целом ширином на једну од аускултацијских тачки испитаника. Мембраном се слушају тонови и шумови високе фреквенце, а звоном ниске.

Приликом слушања срчаних тонова, прво треба одредити који је први, а који други срчани тон, што се постиже истовременом палпацијом радијалног пулса. Тон који се временски поклапа са пулсном осцилацијом је први срчани тон. Други начин за одређивање првог и другог срчаног тона је на основу временске разлике у њиховом настанку, при чему би интервал између првог и другог срчаног тона требало да буде краћи него између другог и наредног првог тона. Разлог за то је дуже трајање дијастоле у односу на систолу при просечној фреквенци рада срца у мировању. Овај начин одређивања првог и другог срчаног тона је непримењив у условима повећане фреквенце рада срца (дијастола траје краће).

Током аускултације срчаних тонова посебну пажњу треба обратити њихов интензитету и уочавању евентуалног присуства срчаних шумова.

Фонокардиографија[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Фонокардиографија

Фонокардиографија је додатак аускултацији, јер омогућава да се чују чак и они тонова и шумова који се јављају током рада срца, а не чују се уз помоћ стетоскопа, и добију записи свих звучних феномена срца на папиру.[14][15]

Према томе фонокардиограф, омогућава испитивачу да региструје и најслабије препознатљиве звукове које срце емитује када ритмички пумпа крв, кроз срчане шупљине и залистке и детаљно их анализира на фонокардиографском запису.[16]

Уз помоћ овог запсиа а у складу са трајањем снимљених свих звучних феномена срца, интервалима између њих, присуства промена у тоновима и додатних шумова, могуће је сазнати о присуству одређених патолоиких стања на срцу,и тако олакшати постављање брзе и правилне дијагнозе.[17][18]

Графички запис срчаних тонова

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Валентин Фустер, Рицхард А. Wалсх, Роберт А. Харрингтон; Хурст’с - Тхе Хеарт,. 13тх едитион. МцГраw-Хилл Цомпаниес, Инц; 2011.
  2. ^ Мицхаел ТАД. Аусцултатион оф тхе Хеарт: А Цардиопхонетиц Аппроацх. МцГраw-Хилл Хеалтх Профессионс Дивисион; 1998.
  3. ^ Валентин Фустер, Рицхард А. Wалсх, Роберт А. Харрингтон; Хурст’с - Тхе Хеарт,. 13тх едитион. МцГраw-Хилл Цомпаниес, Инц; 2011.
  4. ^ Коике Т, Qиан К, Конг Q, Плумблеy MD, Сцхуллер БW, Yамамото Y. Аудио фор аудио ис беттер? Ан инвестигатион он трансфер леарнинг моделс фор хеарт соунд цлассифицатион. Анну Инт Цонф ИЕЕЕ Енг Мед Биол Соц. 2020 Јул. 2020:74-7. [Медлине].
  5. ^ Костис ЈБ. Леттер: Мецханисмс оф хеарт соундс. Ам Хеарт Ј. 1975 Апр. 89(4):546-7.
  6. ^ Wанг Ј, Yоу Т, Yи К, Гонг Y, Xие Q, Qу Ф, ет ал. Интеллигент диагносис оф хеарт мурмурс ин цхилдрен wитх цонгенитал хеарт дисеасе. Ј Хеалтхц Енг. 2020. 2020:9640821. [Медлине]. [Фулл Теxт].
  7. ^ а б Цхен Y, Wеи С, Зханг Y. Цлассифицатион оф хеарт соундс басед он тхе цомбинатион оф тхе модифиед фреqуенцy wавелет трансформ анд цонволутионал неурал нетwорк. Мед Биол Енг Цомпут. 2020 Сеп. 58 (9):2039-47. [Медлине].
  8. ^ Костис ЈБ. Леттер: Мецханисмс оф хеарт соундс. Ам Хеарт Ј. 1975 Апр. 89(4):546-7.
  9. ^ Озаwа Y, Смитх D, Цраиге Е. Оригин оф тхе тхирд хеарт соунд. II. Студиес ин хуман субјецтс. Цирцулатион. 1983 Феб. 67(2):399-404.
  10. ^ Wаидер W, Цраиге Е. Фирст хеарт соунд анд ејецтион соундс. Ецхоцардиограпхиц анд пхоноцардиограпхиц цоррелатион wитх валвулар евентс. Ам Ј Цардиол. 1975 Мар. 35(3):346-56. [Медлине].
  11. ^ Октивасари Октивасари П, Харyанто Ф, Хамидах Салман А, Риандини Р, Супријади С. А реал-тиме хеарт рате сигнал детецтион усинг ан елецтрониц стетхосцопе wитх Лабвиеw. Ј Биомед Пхyс Енг. 2020 Јун. 10 (3):375-82. [Медлине]. [Фулл Теxт].
  12. ^ Левине СА, Харвеy СП. Цлиницал Аусцултатион оф тхе Хеарт. 2нд ед. Саундерс: Пхиладелпхиа, ПА; 1959.
  13. ^ Перлофф ЈК, Харвеy WП. Аусцултаторy анд пхоноцардиограпхиц манифестатионс оф пуре митрал регургитатион. Прог Цардиовасц Дис. 1962 Сеп. 5:172-94. [Медлине].
  14. ^ Богдановић, V., Божић, I., Гавровска, А., Стојић, V., & Јаковљевић, V. [2013]. Фонокардиографска детекција пролапса митралне валвуле употребом артефицијалне неуронске мреже. Сербиан Јоурнал оф Еxпериментал анд Цлиницал Ресеарцх, 14(3), 113-120.
  15. ^ Азиз С, Кхан МУ, Алхаисони M, Акрам Т, Алтаф M. Пхоноцардиограм сигнал процессинг фор аутоматиц диагносис оф цонгенитал Хеарт Дисордерс тхроугх фусион оф темпорал анд цепстрал феатурес. Сенсорс (Басел). 2020 Јул 6. 20 (13):[Медлине]. [Фулл Теxт].
  16. ^ Wаидер W, Цраиге Е. Фирст хеарт соунд анд ејецтион соундс. Ецхоцардиограпхиц анд пхоноцардиограпхиц цоррелатион wитх валвулар евентс. Ам Ј Цардиол. 1975 Мар. 35(3):346-56.
  17. ^ Остојић M, Кањух V, Белеслин Б. Кардиологија. Београд: Завод за удзбенике и наставна средства, 2011.
  18. ^ Леатхам А, Граy I. Аусцултаторy анд пхоноцардиограпхиц сигнс оф атриал септал дефецт. Бр Хеарт Ј. 1956 Апр. 18(2):193-208. [Медлине].

Литература[уреди | уреди извор]

  • Схах ПМ, Крамер ДХ, Грамиак Р. Инфлуенце оф тхе тиминг оф атриал сyстоле он митрал валве цлосуре анд он тхе фирст хеарт соунд ин ман. Ам Ј Цардиол. 1970 Сеп. 26(3):231-7.
  • Хирсцхфелд С, Лиебман Ј, Боркат Г, Бормутх C. Интрацардиац прессуре-соунд цоррелатес оф ецхограпхиц аортиц валве цлосуре. Цирцулатион. 1977 Апр. 55(4):602-4.
  • Суттон Г, Харрис А, Леатхам А. Сецонд хеарт соунд ин пулмонарy хyпертенсион. Бр Хеарт Ј. 1968 Нов. 30(6):743-56.
  • Леатхам А, Граy I. Аусцултаторy анд пхоноцардиограпхиц сигнс оф атриал септал дефецт. Бр Хеарт Ј. 1956 Апр. 18(2):193-208.
  • Цуртисс ЕИ, Маттхеwс РГ, Схавер ЈА. Мецханисм оф нормал сплиттинг оф тхе сецонд хеарт соунд. Цирцулатион. 1975 Јан. 51(1):157-64.
  • Реддy ПС, Салерни Р, Схавер ЈА. Нормал анд абнормал хеарт соундс ин цардиац диагносис: Парт II. Диастолиц соундс. Цурр Пробл Цардиол. 1985 Апр. 10(4):1-55.
  • Реддy ПА, Мено Ф, Цуртисс ЕИ, О' Тооле ЈД. Тхе генесис оф галлоп соундс инвестигатион бy qуантитативе пхоно—анд апеx цардиограпхy. Цирцулатион. 1983. 63:992-933.
  • Дразнер МХ, Раме ЈЕ, Дриес DL. Тхирд хеарт соунд анд елеватед југулар веноус прессуре ас маркерс оф тхе субсеqуент девелопмент оф хеарт фаилуре ин патиентс wитх асyмптоматиц лефт вентрицулар дyсфунцтион. Ам Ј Мед. 2003 Апр 15. 114(6):431-7.
  • Голдблатт А, Аyген MM, Браунwалд Е. Хемодyнамиц-пхоноцардиограпхиц цоррелатионс оф тхе фоуртх хеарт соунд ин аортиц стеносис. Цирцулатион. 1962 Јул. 26:92-8.
  • Хилл ЈЦ, О'Роурке РА, Леwис РП, Мцгранахан ГМ. Тхе диагностиц валуе оф тхе атриал галлоп ин ацуте мyоцардиал инфарцтион. Ам Хеарт Ј. 1969 Ауг. 78(2):194-201.
  • Тхаyер WС. Тхе еарлy диастолиц хеарт соунд. Транс Ассоц Ам Пхyс. 1908. 13:326-357.
  • Ориол А, Палмер WХ, Накхјаван Ф, Мцгрегор M. Предицтион оф лефт атриал прессуре фром тхе сецонд соунд-опенинг снап интервал. Ам Ј Цардиол. 1965 Ауг. 16:184-8.
  • Ханцоцк ЕW. Тхе ејецтион соунд ин аортиц стеносис. Ам Ј Мед. 1966. 40:569.
  • Леецх Г, Миллс П, Леатхам А. Тхе диагносис оф а нон-стенотиц бицуспид аортиц валве. Бр Хеарт Ј. 1978 Сеп. 40(9):941-50.
  • Хултгрен ХН, Рееве Р, Цохн К, МцЛеод Р. Тхе ејецтион цлицк оф валвулар пулмониц стеносис. Цирцулатион. 1969 Нов. 40(5):631-40.
  • Матхеy ДГ, Децоодт ПР, Аллен ХН, Сwан ХЈ. Тхе детерминантс оф онсет оф митрал валве пролапсе ин тхе сyстолиц цлицк-лате сyстолиц мурмур сyндроме. Цирцулатион. 1976 Маy. 53(5):872-8.
  • Боноw ет ал, АЦЦ/АХА. Гуиделинес фор Манагемент оф патиент wитх валвулар хеарт дисеасе- 2006. Цирцулатион. 2006. 114:е84-е231.
  • Леатхам А. Сyстолиц мурмурс. Цирцулатион. 1958 Апр. 17(4, Парт 1):601-11.
  • Хуттер АМ Јр, Динсморе РЕ, Wиллерсон ЈТ, ДеСанцтис РW. Еарлy сyстолиц цлицкс дуе то митрал валве пролапсе. Цирцулатион. 1971 Оцт. 44(4):516-22.
  • Перлофф ЈК, Харвеy WП. Аусцултаторy анд пхоноцардиограпхиц манифестатионс оф пуре митрал регургитатион. Прог Цардиовасц Дис. 1962 Сеп. 5:172-94.
  • Ландзберг ЈС, Пфлугфелдер ПW, Цассидy MM, Сцхиллер НБ, Хиггинс ЦБ, Цхеитлин MD. Етиологy оф тхе Аустин Флинт мурмур. Ј Ам Цолл Цардиол. 1992 Ауг. 20(2):408-13.
  • Фортуин Њ, Цраиге Е. Ецхоцардиограпхиц студиес оф генесис оф митрал диастолиц мурмурс. Бр Хеарт Ј. 1973 Јан. 35(1):75-81.
  • Боноw ет ал. Браунwалд’с Хеарт Дисеасе: Теxтбоок оф Цардиовасцулар Медицине. 9тх ед. Саундерс; 2011.
  • Фауци, Браунwалд ет ал. Харрисон’с принциплес анд працтице оф интернал медицине. 17тх. МцГраw-Хилл Цомпаниес,Инц; 2008.
  • Реддy ПС, Салерни Р, Схавер ЈА. Нормал анд абнормал хеарт соундс ин цардиац диагносис: Парт II. Диастолиц соундс. Цурр Пробл Цардиол. 1985 Апр. 10(4):1-55.
  • Схавер ЈА, Салерни Р, Реддy ПС. Нормал анд абнормал хеарт соундс ин цардиац диагносис. Парт I: Сyстолиц соундс. Цурр Пробл Цардиол. 1985 Мар. 10(3):1-68.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Srčani_tonovi&oldid=27510756”