Srčani tonovi

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Srčani tonovi su zvučni fenomeni koji prate rad srca. Mada se ovi fenomeni najčešće nazivaju tonovima, u fizičkom smislu oni nisu pravi tonovi, već predstavljaju mešavinu tonova.[1] U svakom srčanom ciklusu nastaju četiri srčana tona koja se mogu ispitivati subjektivnom metodom (slušanjem ili auskultacijom) i objektivnom metodom koja se naziva fonokardiografija. Auskultacija srca zauzima najvažnije mesto u okviru anamneze i kliničkog pregleda srca i krvnih sudova u cilju otkrivanja kardiovaskularnih poremećaja.[2]

Vrste srčanih tonova[уреди]

U svakom srčanom ciklusu nastaju četiri srčana tona (prvi, drugi, treći i četvrti).

  • Prvi srčani ton — je sistolni ton, zato što nastaje prilikom kontrakcije srčanog mišića (sistole).
  • Drugi, treći i četvrti srčani tonovi — su dijastolnui tonovi, jer prate dešavanja pri relaksaciji srčanog mišića (dijastole).[3]

Prvi srčani ton[уреди]

Pokazatelji Karakteristike
Vreme nastanka i poreklo Nastaje u momentu zatvaranja atrio‐ventrikularnih zalistaka na početku izovolumetrijske faze sistole, i mišićno‐valvularnog je porekla.
Frekvenca 25 ‐ 45 Hz
Trajanje 0,14 – 0,15 sekundi
Komponente Čine ga mitralna i trikuspidalna komponenta. Kako događaji na desnoj strani srca uvek nešto kasne u odnosu na događaje na levoj strani, te se prvo čuje mitralna, a potom trikuspidalna komponenta prvog srčanog tona.
Auskultacijska tačka (mitralno ušće) Za prvi srčani ton je mitralno ušće koje se nalazi u petom levom međurebarnom prostoru 1 cm medijalno od medioklavikularne linije (iznad ictusa ili vrha srca).
Auskultacijska tačka (trikuspidalno ušće) Za prvi srčani ton sa trikuspidalnog ušća nalazi se u nivou spoja 4. desnog rebra sa sternumom, ili na bazi procesusa ksifoideusa. S obzirom da ovaj ton nastaje prilikom kontrakcije srčanog mišića, odnosno u sistoli, vremenski se poklapa sa radijalnim, odnosno karotidnim pulsom.

Drugi srčani ton[уреди]

Pokazatelji Karakteristike
Vreme nastanka i poreklo Nastaje u momentu zatvaranja semilunarnih zalistaka aorte i plućne arterije (na početku izovolumetrijske faze relaksacije komora) i valvularnog je porekla.
Frekvenca od 50 ‐ 75 Hz
Trajanje 0,11 – 0,12 sekundi (nešto je kraći od 1. tona).
Komponente Sastoji se od aortne i pulmonalne komponente.
Auskultacijska tačka (aortno ušće) Drugi desni međurebarni prostor parasternalno
Auskultacijska tačka (ušće plućne arterije) Drugi levi međurebarni prostor uz sternum.

Treći srčani ton[уреди]

Treći srčani ton se javlja odmah posle 2. tona i nešto je mukliji od njega. Nastaje usled vibracije zida komora u dijastoli u fazi brzog punjenja komora. Treći srčani ton koji potiče iz leve komore najbolje se čuje u petom levom međurebarnom prostoru 1 cm medijalno od medioklavikularne linije, a iz desne na bazi procesusa ksifoideusa.[4]

Treći srčani zvuk (S3) je niskotonski rani dijastolički zvuk koji se najbolje čuje (niskofrekventni ton) na apeksu, u mitralnom polju, u levom bočnom položaju. Preklapa se s fazom brzog ventrikularnog punjenja odmah nakon otvaranja atrioventrikularnih zalistaka i stoga se čuje nakon drugog tona kao "lub-dub-dum". Treći srčani zvuk je normalni nalaz kod dece, mlađih odraslih i tokom trudnoće.

Četvrti srčani ton[уреди]

Četvrti srčani ton nastaje pre 1. tona u fazi sistole pretkomora, pa se naziva i atrijumski ili pretkomorski ton. Smatra se da nastaje zbog turbulencije krvi kada u već pune komore sistolom pretkomore biva ubačeno još oko 30 % krvi. Auskultacijska tačka je ista kao i za treći srčani ton.

Erbova tačka[уреди]

Pored četiri nabrojane auskultacijske tačke postoji i tzv. Erbova tačka iznad spoja 3. levog rebra sa sternumom, koja je značajna u analizi sistolnih i dijastolnih šumova baze srca.

Ispitivanje srčanih tonova[уреди]

Auskultacijske tačke
Slušanja srčanih tonova stetoskopom

Srčani tonovi se mogu ispitivati subjektivnom metodom (slušanjem ili auskultacijom) i objektivnom metodom koja se naziva fonokardiografija.

Auskultacija[уреди]

Auskultacijom, koja se izvodi pomoću fonendoskopa (slušalica), mogu se čuti obično samo dva srčana tona (prvi i drugi). Treći i četvrti srčani ton se, zbog niske frekvence, mogu čuti u fiziološkim uslovima samo kod dece i mladih osoba, sportista, kao i žena u poslednjem trimestru trudnoće (hiperdinamska cirkulacija). U svim drugim slučajevima oni su znak slabosti srca. Auskultacijom srčanih tonova može se odrediti dinamika rada srca, frekvenca i stanje srčanih ušća i valvula.[5]

Auskultacijske tačke

Srčani tonovi se slušaju na određenim tačkama grudnog koša, koje se nazivaju auskultacijskim tačkama, koje nisu mesta anatomske projekcije srčanih otvora, već mestima gde se njihov intenzitet najbolje prenosi. Takve tačke, u kojima se svaki ponaosob srčani ton najbolje čuje smatra se auskultacijskom tačkom za taj srčani ton. Na grudnom košu čoveka postoje četiri ovakve tačke, i svaki srčani ton (od onih koji se mogu čuti) se čuje u svakoj od ovih tačaka.

Obavezne auskultacion tačke na kojima se stetoskopom slušaju određeni srčani tonovi na grudnom košu su:

  • V (peti) levi međurebarni prostor unutar medioklavikularne linije, u predelu iktusa srca slušaju se zvučni fenomeni mitralnog ušća,
  • spoj VI (šestog) desnog rebra i grudne kosti ili na bazi ksifoidnog nastavka sluša se desno srce, odnosno trikuspidno ušće,
  • II (drugi) međurebarni prostor uz desnu ivicu sternuma, sluša se aortno ušće,
  • II (drugi) međurebarni prostor uz levu ivicu grudne kosti, sluša se pulmonalno ušće,
  • Na spoju III (trećeg) levog rebra sa grudnom kosti nalazi se Erbova tačka na kojoj se sluša aortno ušće.
Način slušanja srčanih tonova

Srčani tonovi se mogu slušati u sedećem ili ležećem položaju, prilazom sa desne strane i postavljanjem slušalica tako da su njihove olive (uvek okrenute prema napred) pre nego što se stave u ušne kanal ispitivača, a membrana ili zvono slušalica se postavlja celom širinom na jednu od auskultacijskih tački ispitanika. Membranom se slušaju tonovi i šumovi visoke frekvence, a zvonom niske.

Prilikom slušanja srčanih tonova, prvo treba odrediti koji je prvi, a koji drugi srčani ton, što se postiže istovremenom palpacijom radijalnog pulsa. Ton koji se vremenski poklapa sa pulsnom oscilacijom je prvi srčani ton. Drugi način za određivanje prvog i drugog srčanog tona je na osnovu vremenske razlike u njihovom nastanku, pri čemu bi interval između prvog i drugog srčanog tona trebalo da bude kraći nego između drugog i narednog prvog tona. Razlog za to je duže trajanje dijastole u odnosu na sistolu pri prosečnoj frekvenci rada srca u mirovanju. Ovaj način određivanja prvog i drugog srčanog tona je neprimenjiv u uslovima povećane frekvence rada srca (dijastola traje kraće).

Tokom auskultacije srčanih tonova posebnu pažnju treba obratiti njihov intenzitetu i uočavanju eventualnog prisustva srčanih šumova.

Fonokardiografija[уреди]

Fonokardiografija je dodatak auskultaciji, jer omogućava da se čuju čak i oni tonova i šumova koji se javljaju tokom rada srca, a ne čuju se uz pomoć stetoskopa, i dobiju zapisi svih zvučnih fenomena srca na papiru.[6]

Prema tome fonokardiograf, omogućava ispitivaču da registruje i najslabije prepoznatljive zvukove koje srce emituje kada ritmički pumpa krv, kroz srčane šupljine i zalistke i detaljno ih analizira na fonokardiografskom zapisu.[7]

Uz pomoć ovog zapsia a u skladu sa trajanjem snimljenih svih zvučnih fenomena srca, intervalima između njih, prisustva promena u tonovima i dodatnih šumova, moguće je saznati o prisustvu određenih patoloikih stanja na srcu,i tako olakšati postavljanje brze i pravilne dijagnoze.[8]

Grafički zapis srčanih tonova

Vidi još[уреди]

Izvori[уреди]

  1. ^ Valentin Fuster, Richard A. Walsh, Robert A. Harrington; Hurst’s - The Heart,. 13th edition. McGraw-Hill Companies, Inc; 2011.
  2. ^ Michael TAD. Auscultation of the Heart: A Cardiophonetic Approach. McGraw-Hill Health Professions Division; 1998.
  3. ^ Kostis JB. Letter: Mechanisms of heart sounds. Am Heart J. 1975 Apr. 89(4):546-7.
  4. ^ Ozawa Y, Smith D, Craige E. Origin of the third heart sound. II. Studies in human subjects. Circulation. 1983 Feb. 67(2):399-404.
  5. ^ Levine SA, Harvey SP. Clinical Auscultation of the Heart. 2nd ed. Saunders: Philadelphia, PA; 1959.
  6. ^ Bogdanović, V., Božić, I., Gavrovska, A., Stojić, V., & Jakovljević, V. [2013]. Fonokardiografska detekcija prolapsa mitralne valvule upotrebom arteficijalne neuronske mreže. Serbian Journal of Experimental and Clinical Research, 14(3), 113-120.
  7. ^ Waider W, Craige E. First heart sound and ejection sounds. Echocardiographic and phonocardiographic correlation with valvular events. Am J Cardiol. 1975 Mar. 35(3):346-56.
  8. ^ Ostojić M, Kanjuh V, Beleslin B. Kardiologija. Beograd: Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, 2011.

Literatura[уреди]

  • Shah PM, Kramer DH, Gramiak R. Influence of the timing of atrial systole on mitral valve closure and on the first heart sound in man. Am J Cardiol. 1970 Sep. 26(3):231-7.
  • Hirschfeld S, Liebman J, Borkat G, Bormuth C. Intracardiac pressure-sound correlates of echographic aortic valve closure. Circulation. 1977 Apr. 55(4):602-4.
  • Sutton G, Harris A, Leatham A. Second heart sound in pulmonary hypertension. Br Heart J. 1968 Nov. 30(6):743-56.
  • Leatham A, Gray I. Auscultatory and phonocardiographic signs of atrial septal defect. Br Heart J. 1956 Apr. 18(2):193-208.
  • Curtiss EI, Matthews RG, Shaver JA. Mechanism of normal splitting of the second heart sound. Circulation. 1975 Jan. 51(1):157-64.
  • Reddy PS, Salerni R, Shaver JA. Normal and abnormal heart sounds in cardiac diagnosis: Part II. Diastolic sounds. Curr Probl Cardiol. 1985 Apr. 10(4):1-55.
  • Reddy PA, Meno F, Curtiss EI, O' Toole JD. The genesis of gallop sounds investigation by quantitative phono—and apex cardiography. Circulation. 1983. 63:992-933.
  • Drazner MH, Rame JE, Dries DL. Third heart sound and elevated jugular venous pressure as markers of the subsequent development of heart failure in patients with asymptomatic left ventricular dysfunction. Am J Med. 2003 Apr 15. 114(6):431-7.
  • Goldblatt A, Aygen MM, Braunwald E. Hemodynamic-phonocardiographic correlations of the fourth heart sound in aortic stenosis. Circulation. 1962 Jul. 26:92-8.
  • Hill JC, O'Rourke RA, Lewis RP, Mcgranahan GM. The diagnostic value of the atrial gallop in acute myocardial infarction. Am Heart J. 1969 Aug. 78(2):194-201.
  • Thayer WS. The early diastolic heart sound. Trans Assoc Am Phys. 1908. 13:326-357.
  • Oriol A, Palmer WH, Nakhjavan F, Mcgregor M. Prediction of left atrial pressure from the second sound-opening snap interval. Am J Cardiol. 1965 Aug. 16:184-8.
  • Hancock EW. The ejection sound in aortic stenosis. Am J Med. 1966. 40:569.
  • Leech G, Mills P, Leatham A. The diagnosis of a non-stenotic bicuspid aortic valve. Br Heart J. 1978 Sep. 40(9):941-50.
  • Hultgren HN, Reeve R, Cohn K, McLeod R. The ejection click of valvular pulmonic stenosis. Circulation. 1969 Nov. 40(5):631-40.
  • Mathey DG, Decoodt PR, Allen HN, Swan HJ. The determinants of onset of mitral valve prolapse in the systolic click-late systolic murmur syndrome. Circulation. 1976 May. 53(5):872-8.
  • Bonow et al, ACC/AHA. Guidelines for Management of patient with valvular heart disease- 2006. Circulation. 2006. 114:e84-e231.
  • Leatham A. Systolic murmurs. Circulation. 1958 Apr. 17(4, Part 1):601-11.
  • Hutter AM Jr, Dinsmore RE, Willerson JT, DeSanctis RW. Early systolic clicks due to mitral valve prolapse. Circulation. 1971 Oct. 44(4):516-22.
  • Perloff JK, Harvey WP. Auscultatory and phonocardiographic manifestations of pure mitral regurgitation. Prog Cardiovasc Dis. 1962 Sep. 5:172-94.
  • Landzberg JS, Pflugfelder PW, Cassidy MM, Schiller NB, Higgins CB, Cheitlin MD. Etiology of the Austin Flint murmur. J Am Coll Cardiol. 1992 Aug. 20(2):408-13.
  • Fortuin NJ, Craige E. Echocardiographic studies of genesis of mitral diastolic murmurs. Br Heart J. 1973 Jan. 35(1):75-81.
  • Bonow et al. Braunwald’s Heart Disease: Textbook of Cardiovascular Medicine. 9th ed. Saunders; 2011.
  • Fauci, Braunwald et al. Harrison’s principles and practice of internal medicine. 17th. McGraw-Hill Companies,Inc; 2008.
  • Reddy PS, Salerni R, Shaver JA. Normal and abnormal heart sounds in cardiac diagnosis: Part II. Diastolic sounds. Curr Probl Cardiol. 1985 Apr. 10(4):1-55.
  • Shaver JA, Salerni R, Reddy PS. Normal and abnormal heart sounds in cardiac diagnosis. Part I: Systolic sounds. Curr Probl Cardiol. 1985 Mar. 10(3):1-68.

Spoljašnje veze[уреди]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).