Аускултација

Из Википедије, слободне енциклопедије
Аускултација
Интервенција
Standardized-Patient-Program-examining-t he-abdomen.jpg
Објективна метода утврђивања болести, којом лекар ослушкује шумове (звуке) који се стварају у трбуху.
MeSH D001314
MedlinePlus 002226
Директна (непосредна) аускултација. Рене-Теофил-Ијасент Лаенек, (17811826) проналазач аускултације
Индиректна (посредна) аускултација у педијатрији
Аускултаторне тачке на којима се ослушкују срчани тонови

Аускултација, ослушкивање, (лат. auscultatio), је једна од објективних (физикалних) метода утврђивања болести, којом се ослушкују шумови (звуци) који се стварају у организму. При раду појединих органа стварају се одређени звучни феномени (шумови и тонови), као што је то код срца, дисајних органа, великих крвних судова, органа за варење... Ови звучни феномени се кроз ткива, ваздушне и течне просторе организма, преносе на површину тела, где се могу ослушкивати, непосредно увом или уз помоћ одређених апарата (стетоскоп-слушалице).

Историјат[уреди]

Ову методу као, један од облика објективног прегледа болесника први је пронашао и осмислио Рене-Теофил-Ијасент Лаенек, француски лекар, рођен у Кемперу 17. фебруара 1781., [1] који је применом ове методе физикалног прегледа дао посебан напредак у развоју пропедевтике и бројним сазнањима о симптомима и знацима појединих болести. Овај проналазак Лаенек објављује 1819. у књизи, франц. Traite d Auscultation Mediate, у којој детаљно описује стетоскоп и начин његове примене у утврђивању болести.[2]

Врсте аускултације[уреди]

Под појмом аускултација најчешће се, у свакодневној лекарској пракси, мисли на ослушкивање употребом стетоскопа-слушалица. Аускултација је и слушање шапата, говора, кашља, избацивања гасова, али за ове видове ослушкивања не постоје посебани називи.

Непосредна (директна) аускултација[уреди]

Код непосредне аускултације, испитивач ослушкује пацијента прислањањем уха директно на површину његовог тела.

Посредна (индиректна) аускултација[уреди]

Ослушкивање, код посредне аускултације, испитивач обавља уз употребу одређеног прибора и инструмената (фонедоскопа, стетоскопа)

Значај[уреди]

Аускултација има изузетан значај у процесу утврђивања болести, и њеном применом се могу открити бројне промене у организму:

Аускултацијом срца — утврђује се квалитет срчаних тонова, откривају срчани шумови, разни поремећаји ритма и шумови изазвани трењем срчане кесе.

Ослушкивањем зглобова, мишића, тетива — или код сумње на прелом костију, могу се чути крепитације (пуцкетања) изазвана накупљањем ваздуха у овим ткивима и органима.

Аускултацијом главе и врата — могу се чути разни шумови које производе артериовенске комуникације (фистуле), разна сужења, или проширења (анеуризме) на артеријама.

Аускултацијом плућа — чују се разне звучне манифестације у току дисања, говора, шапата, као и разне вресте шумова као последица промена у органима за дисање.

Аускултацијом трбуха — ослушкују се звучне сензације које настају у току покрета црева и претакања хране у њима, или код анеуризми или сужења на трбушним артеријама.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Roguin A. Rene Theophile Hyacinthe Laënnec (1781-1826): the man behind the stethoscope. Cardiol Prat.,vol. 4 230-235
  2. Dolara A. The decline of cardiac auscultation: the ball of the match point is poised on the net Cardiovasc Med (Hagerstown). vol.9

Литература[уреди]

  • Антић Р. Интерна пропедевтика, Институт за стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника, Београд, 1976.
  • Ристић С. М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990.
  • Пешић М. Х. Љ. Интерна пропедевтика, Просвета, Ниш 1991.
  • Поповац. Д, Болести плућа и пропедевтика, Привредни преглед, Београд 1987.

Спољашње везе[уреди]