Срђан Миодраговић Јул
Срђан Миодраговић Јул | |
|---|---|
| Датум рођења | 1958. |
Срђан Миодраговић, познатији као Срђан Јул, југословенски је певач, гитариста и композитор. Рођен је у Београду 1958.[1] године.
За многе тајанствен музичар, који се појављивао и својим звуцима гитаре нестајао заједно са својим хитовима. У релативно краткој музичкој “југословенској” каријери, оставио је битне трагове. Данас се његова дела цене међу обожаваоцима истанчаног звука 80-их.
Каријера[уреди | уреди извор]
Почеци[уреди | уреди извор]
Небојша Крстић је на свом блогу написао о сусрету са Маргитом из ЕКВ:
“Маги онда помене извесног Срђана који страшно свира гитару, толико добро да се Џон Меклафлин одушевио кад га је чуо, а чуо га је у Београду, после концерта са Махавишну оркестром, у Пинкију, па овај сад одлази код њега у Лондон да свирају заједно. Док ми она то прича, мој бес према том Срђану значајно расте. Када се, пар година касније, тај даса буде појавио у јавности под именом Срђан Јул и када буде одсвирао свој хит “Кокета”, мени ће, признајем, бити помало драго.”[2]
Концерт је навероватније одржан јуна 1973.[3] године.[4]
Свој уметнички рад као гитариста Срђан почиње у саставу акустичног џез бенда “Мирни људи” који је Влајко Лалић основао 1976. године. Иначе, Влајко Лалић је завршио средњу музичку школу “Јосип Славенски” у Београду. У истој школи и генерацији биће и Маргита Стефановић.
Кратко 1978. године је био члан групе Смак као гитариста, када се исте године придружио и Дадо Топић. Ту је вероватно остварена сарадња између ова два музичара.
Године 1979, године Дадо Топић завршава дупли соло албум “Неоседлани”, а Срђан у песмама “Лет 305” и “Роцк 'Н' Ролл Мама” свира акустичну гитару.[5]
1979-1982[уреди | уреди извор]
1979. године одлази у Лондон, где проводи три године и студира теорију музике на Краљевском колеџу. Упоредо, са великом жељом за стицање музичког знања, узима часове џез гитаре код Дејва Клифа.
Враћа се у Југославију таман у време сyнтх и поп рок бума почетком 80-их. Доноси нова знања и искуства. Још тада је изјавио да је његова жеља и сан да успе у Енглеској, за коју је сматрао да представља извор модерне поп музике. Сан ће се обистинити неколико година касније.
1982-1985[уреди | уреди извор]
Остварује сарадњу са Оливером Мандићем и у његовој нумери “Све су секе јебене” са албума “Због тебе бих туцао камен” из 1982. године, свира гитару. Такође, сарађује у Олијевом албуму “Дође ми да вриснем твоје име” из 1985. године.
Дана 26. децембра 1984. године учествује на свирци Трy Оут - концепција: Бора Павићевић у СКЦ, где се помињу и Г. Вејвода, Г. Појатић, Р. Булатовић, M. Петровић, V. Божиновић, I. Феце, D. Ђаковић, Х. Стиллер, Б. Павићевић, П. Пигнон, M. Јаворски.[6]
1985[уреди | уреди извор]
Године 1985. издаје једини албум ЛП “ За тобом луд “ за ПГП РТБ, на којем се налази 9 песама:
- А1 Само За Њу
- А2 Она Је Та
- А3 Кокета
- А4 Хеарт Оф Стоне
- А5 Тебе Нећу Да Дам
- Б1 Телу Моме Крадеш Дах
- Б2 Малена
- Б3 I'ве Беен Wатцхинг Yоу
- Б4 За Тобом Луд
Као хит, одмах се издвојила “Кокета” по којој и данас препознају овог певача. Треба нагласити да је Срђан текстописац, аранжер и продуцент за све песме.
На фестивалу МЕСАМ одржаног од 7. до 14. децембра 1985 године, заузео је 16. место са песмом “Само за њу “. Поред тога, Срђан је композитор и аранжер песме “Не могу убити љубав” коју пева Дадо Топић (2. место на фестивалу) и песме “Фантастично путовање” коју пева Слађана Милошевић (8. место на фестивалу).
1986[уреди | уреди извор]
Након успеха албума Срђан ради комплетну музику за филм „Црна Марија“ Милана Живковића, југословенску варијанту „Пурпле раин“, биографску фикцију о Принсовом животу. Музика за овај филм остаје последњи комплетни Миодраговићев рад. Како је Срђан навео, ово је први југословенски рок-филм. Такође наводи:
"Мој глумачки задатак није тежак, јер у ствари играм самог себе, гитаристу једне групе, који после смрти клавијатуристе Зенита, главног човека у бенду, постаје копмозитор и аутор свих песама."[7]
Аутор музике за свих 9 нумера био је Срдјан Јул, док су за текстове песама били задужени Милан Делчић, Снежана Јандрлић и Александар Аврамовић. Прво приказивање филма било је 25.06.1986. године[8].Срђан се није појавио на овом филму као глумац.
Интересантно је да у часопису Вен (мај 1986) излази чланак који објашњава зашто је Срђан одустао од главне улоге у филму.У филму се појављују сцене вођења љубави са Соњом Савић. Љубоморна Срђанова супруга га је са снимања отерала кући због неморалних сцена. Редитељ Милан Живковић, начисто је повиленио, јер је Срђанова супруга била неумољива и морали су наћи другог глумца, а до тада снимљен материјал бацити.[9]Ове сцене су снимљене са Миланом Младеновићем.
Соња Савић прича о Милану и „Црној Марији“:
"1986. године позове мене Милан телефоном и каже „Мене су звали за неки филм, за Црну Марију“. I мене су звали за замену јер су глумицу заменили, није долазила на пробе на време. Продуцент је рекао „Немој да се играш, дај ми Соњу Савић ако хоће“. Знала сам да ћу да путујем на Бостонски фестивал, Амери су ме двапут звали у Мајами, па у Мајамију директор фестивала рекао „У септембру ћу те звати на фестивал“ , а мени требају паре. Чујем поставу- Чавајда, Первић, за Чавајду ми је било врло драго, Мишко Плави у целој причи, који на крају свира са Ђуром и морнарима. Као главни глумац Срђан Миодраговић. Међутим, Срђан Миодраговић на сцени неће да скине доњи веш, а уводе љубавну сцену. Ја кажем „Љубавна сцена није постојала у сценарију, зашто ми то радите?“[10]
У часопису Роцк (јул 1986) излази чланак „Њено величанство гитара“ у којем се наводи:
"Само „велика тројка“ Влатко, Крле и Халил притискају жице са сва четири прста леве руке кад свирају соло деонице. Можда је и млади Срђан Миодраговић (Срђан Јул) развио тај стил, али он је више композитор. Ово је можда најбитније за гитаристу и прилично сигуран показатељ његовог техничког умећа."[11]
Исте године, као гитариста, сарађивао је у албуму „Лаку Ноћ Ти Мала“ Пеђа D'Боy бенда[12] и са још познатијим гитаристом Влатком Стефановским на албуму „Самплед Моонлигхт“ Корнелије Ковача.
Оливер Мандић снима са Марином Перазић дует "Мандарина и банана", који је Југотон објавио 1990. године на албуму „12 популарних дуета — удвоје је најлепше“. У овој песми Срђан свира гитару и истиче се у једној соло деоници. Сво троје се појављују у емисији „Хит Месеца“.
1990-е[уреди | уреди извор]
Почетак рата у Југославији враћа Срђана у Енглеску где ради као продуцент и студијски музичар.
Године 1997, године се придружио Енглеском готик рок бенду „Тхе Систерс оф Мерцy“ као гитариста под именом Мике Варјак[13]. У бенду остаје до 1999. године. Разлози креирања новог имена су различити. Ако се узме у обзир да је Срђан одувек био мистичан, оригиналан и у души рок музичар, онда није чудо што је изабрао баш овај псеудоним. Највероватније, Мике – од Миодраговић и Варјак (превод са мађарског – врана (готика и рок). Алфа и омега бенда Ендрју Елдрич не избацује званична издања од 1993. и чувеног сукоба са Ворнером, али је Срђаново ремек дело могуће чути на интернету као и наћи у специјалном винил љубичастом издању снимљеном током турнеје 2009. године. Музику је урадио за песме „Сузанна“ и „Wилл I Дреам?“.
Након „Систерс оф мерцy“ придружује се рок бенду „Јацкие он аццид“, пред крај 1999. године.Фронтмен ове групе објашњава како је дошло до формирања бенда и како је упознао Мике Варјака. У интервју јесени 2000. године, тврди да је Варјака упознао (не наводећи место) али током терапија на одвикавању од зависности.[14]
Последњи рад у Југославији је 1997. године где учествује у снимању албима „Љубав траје дуго“ састава Фен X. Овде је пратећи вокал и гитариста у насловној песми „Љубав траје дуго“ затим у песми „Сањај“ и „ 2 пута заједно“.
Срђан Јул остаје пример можда јединог аутентичног музичког продуцента и извођача који је стварао по највишим стандардима тада популарног жанра и стила. Данас се ужива у његовом малом али квалитетном опусу.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Виеw топиц - Мицхаел Варјак :: Хеартланд :: Тхе Систерс оф Мерцy Форум”. www.мyхеартланд.цо.ук. Приступљено 29. 11. 2018.
- ^ „Маги | Б92 Блог”. Б92. Приступљено 29. 11. 2018.
- ^ сервицес.давесплацемусиц.цом. „Тхе Махависхну Орцхестра Он Филм”. www.батхединлигхтнинг.цом (на језику: енглески). Приступљено 29. 11. 2018.
- ^ „Даве Марсхалл”. http://users.cs.cf.ac.uk/Dave.Marshall/mclaughlin/tours/zmahgig.txt. Спољашња веза у
|wебсите=(помоћ) - ^ „Срђан Миодраговић”. Дисцогс (на језику: енглески). Приступљено 29. 11. 2018.
- ^ „Други Нови Клуб - Архива СКЦ Београд”. www.архиваскц.орг.рс (на језику: српски). Архивирано из оригинала 30. 11. 2018. г. Приступљено 29. 11. 2018.
- ^ „Срђан Јул, талентовани певач, гитариста и композитор - Ко је тајанствена "Кокета"? (1986)”. www.yугопапир.цом. Приступљено 29. 11. 2018.
- ^ „Црна Марија”. www.филмови.цом. Приступљено 29. 11. 2018.
- ^ „Соња Савић и Милан Младеновић у "Црној Марији": Зашто је Срђан Јул одустао од улоге у филму (1986)”. www.yугопапир.цом. Приступљено 29. 11. 2018.
- ^ Из дневника Сандре Ранчић "КАО ДА ЈЕ БИЛО НЕКАД"
- ^ „Хероји гитаре '86: Ко, како и зашто у Југославији свира најпопуларнији и најважнији инструмент р'н'ролла?”. www.yугопапир.цом. Приступљено 29. 11. 2018.
- ^ Јањатовиц, Петар. ЕX YУ РОЦК ЕНЦИКЛОПЕДИЈА.
- ^ „мике варјак”. http://db.tsom.org/artists/mike_varjak.html. Архивирано из оригинала 20. 06. 2016. г. Спољашња веза у
|website=(помоћ) - ^ Linda, Little. „Welcome to The Mayfair Mall Zine - Interviews!”. www.themayfairmallzine.com. Приступљено 29. 11. 2018.
