Милан Младеновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Милан Младеновић
Milan mladenovic.jpg
Милан Младеновић
Основне информације
Датум рођења (1958-09-21)21. септембар 1958.
Место рођења Загреб
 Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Датум смрти 5. новембар 1994.(1994-11-05) (36 год.)
Место смрти Београд
 Савезна Република Југославија
Активни период 1977—1994.
Жанр(ови) рок
Инструмент(и) гитара, вокал
Везани чланци Екатарина Велика, Шарло акробата, Лимуново дрво

Милан Младеновић, (Загреб, 21. септембар 1958Београд, 5. новембар 1994) је био српски рок музичар, најпознатији као певач и гитариста београдске рок групе Екатарина Велика.

Биографија[уреди]

Детињство и младост[уреди]

Рођен је 21. септембра 1958. године у Загребу, од оца Спасе (родом из Крушевца, Србија), који је био војно лице, и мајке Данице (из Макарске). У шестој години се са породицом преселио у Сарајево, где је живео наредних неколико година, о чему је рекао:

„Сарајево је вероватно мрачно утицало на мене. Био сам страшно ратоборан, истинољубив, мали, оволицки, и стално сам се тукао са старијима од себе. Они су ме, наравно, млатили и тако сам ја долазио кући крвав, плачући, и то је трајало тих шест, седам година колико сам живео тамо... Био сам клинац са наочарима и носио танго-гитару испод мишке. Одлазио сам на часове код чувеног Гари Гаринче. Од њега сам научио неке акорде. После сам се преселио у Београд.[1]

Године 1970. породица Младеновић преселила се у Београд. Милан је похађао Једанаесту београдску гимназију у којој је крајем седамдесетих година, заједно са школским другом Драгомиром Михаиловићем Гагијем и другом из краја Миланом Стефановићем - Микицом, основао свој први бенд — Лимуново дрво. Свирали су на гитаријадама у Жаркову и Железнику, у Блоку 45 (тзв. „Рок блок”), у Дому омладине, а одржали су и три самостална концерта у СКЦ-у и Студију М у Новом Саду. Познатије нумере Лимуновог дрвета биле су: „Да ли се сећате?”, „Седми круг”, „Око моје главе”, „Лимуново дрво”, „Не веруј”, „Преварен” и „Црни хлеб“. У то време Миланово друштво постало је активно укључено у нови правац музике познат као нови талас (енгл. new wave).[2]

Музичка каријера[уреди]

Године 1980. заједно са Михаиловићем, Душаном Којићем- Којом и Иваном Вдовићем - Вдом, Младеновић је основао свој први значајнији састав — Шарло Акробата. Први наступ су имали априла 1980. године у СКЦ-у, као предгрупа Панкртима.[1] Неколико песама групе ("Нико као ја", "Она се буди", "Око моје главе", "Мали човек") убрзо је објављено на култној компилацији „Пакет аранжман“, а 1981. године изашао је први и једини албум бенда - „Бистрији или тупљи човек бива кад...", који се сматра једним од важнијих албума југословенског новог таласа.[2] Шарло Акробата се након тога распао услед несугласица између Милана и Душана.[2]

Крајем 1981. године, Милан Младеновић са Драгомиром Михаиловићем, другаром из бившег бенда Лимуново дрво, формира нови бенд Катарина II. Током 1982. новом бенду се прикључују клавијатуристкиња Маргита Стефановић Маги, a 1983. басиста Бојан Печар и бубњар Шарла акробате Иван Вдовић. У тој постави група 1984. године издаје албум „Катарина II“ на којем се налазе чувене нумере „Аут“, „Јесен“, „Радостан дан“, „Треба да се чисти“, „Ја знам“ и друге. Већину текстова на деби плочи радио је Милан Младеновић, текстове за песме „Врт“ и „Платформе“ потписао је Гаги, а музика је заједничка.[3] У том периоду, Гаги долази у сукоб са законом и по повратку из затвора сазнаје да више није члан групе.[3] Михајловић као носилац права на име Катарина II ускраћује групи право да се даље њиме користи, те бенд бира ново име - „Екатарина Велика“. У ЕКВ долази нови бубњар Иван Феце Фирчи из Луне, уместо Вда. Године 1985. излази истоимени албум „Екатарина Велика“ који добија повољне критике те скреће пажњу на бенд. Албум из 1986., „С ветром уз лице“, лансира их на сам врх југословенске рок сцене, где са Младеновићем на челу остају све до 1994. године издајући серију успешних албума.

Током рада са Екатарином, Младеновић сарађује као продуцент на албумима бендова „Густаф и његови добри духови“ (Густафи) и Фит. 1985. године се заједно са осталим члановима Екатарине појављује у филму Горана Марковића „Тајванска канаста“, а следеће године и у филму Милана Живковића "Црна Марија" где игра главну улогу и за који је написао нумеру "Bus Station". Крајем осамдесетих пише музику за једну позоришну представу на којој још раде и Влатко Стефановски, Ђорђе Ерић (син Добрице Ерића), Зоран Петровић и други.

Антиратни ангажман[уреди]

Миланов гроб на београдском Новом гробљу

Почетком југословенских ратова, 1992. године, са члановима група Партибрејкерс и Електрични оргазам формира пројекат "Римтутитуки", чија је музичка активност концентрисана на антиратну пропаганду. Њихов најпознатији сингл „Слушај 'вамо!", с кључним рефреном „Мир, брате, мир”, издаје Б92, а промовисан је концертом на камиону који је кружио улицама Београда. ЕКВ, Партибрејкерс и Електрични оргазам септембра 1993. године свирају у Прагу и Берлину са загребачким саставом Вјештице у оквиру акције „Ко то тамо пјева“.[1]

Ратно стање се непосредно одразило и на стваралаштво Екатарине Велике, нарочито на последњим албумима Дум дум и Неко нас посматра.

У време опсаде Дубровника, Милан је позвао публику да минутом ћутања одају почаст бомбардованом Дубровнику и његовом становништву. Међутим, неки из гомиле су гласно негодовали, а чули су се чак и позивици „ухапсите га”.[4] Када је требало да гостују Римтутитукијем у Бањалуци током рата, Милан је из протеста отказао наступ зато што је екплозивом срушена најстарија и најпознатија бањалучка џамија Ферхадија из 1579. године.[5]

„Моја прва и највећа жеља би била да се пробудим и да установим да је 1990. година и да кажем: Ух, ал сам нешто ружно сањао![6]

Пут у Бразил[уреди]

У лето 1994. године Младеновић путује у Бразил, где са дугогодишњим пријатељем Митром Суботићем - Субом (алијас Rex Ilusivii) и неколико бразилских музичара снима албум "Angel’s Breath" („Дах анђела“). По Милановим речима, „то је нека врста психоделичног самба-рока с балканским утицајем”.[1] Милан затим одлази у Париз, где је режирао спот за песму „Црв“.[1] Спот за песму је објављен након Миланове смрти на основу његовог самосталног рада и рада његових пријатеља.

Болест и смрт[уреди]

У августу 1994. године, након наступа Екатарине Велике на фестивалу у Будви, Младеновић бива пребачен у болницу. Пре него што се плоча Angel’s Breath појавила Милан Младеновић је умро од рака панкреаса 5. новембра 1994. у Београду.[7] Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Дискографија[уреди]

Шарло акробата[уреди]

Катарина II[уреди]

Екатарина Велика[уреди]

Римтутитуки[уреди]

Angel's Breath[уреди]

  • Angel's Breath“ (Imago Records, 1994.) - Милан Младеновић и Митар Суботић Суба

Наслеђе[уреди]

Три улице у главним градовима бивших југословенских република носе Младеновићево име. Наиме, једна улица у Земун пољу у Београду је 2004. године понела име Милана Младеновића, а почетком децембра 2007. године и у Забјелу, предграђу Подгорице, једној улици је дато његово име.[8] У октобру 2012. једна од улица у насељу Јакушевац у Новом Загребу понела је његово име[9]

Марта 2011. године, Либерално-демократска партија покренула је иницијативу да трг испред Дома омладине у Београду понесе име Милана Младеновића.[10] Иницијативу је за само 12 дана потписало 15.000 грађана[11], а 14. јуна исте године, Скупштина градске владе потврдила је ову одлуку[12] Према одлуци Скупштине Града од 14. јула 2011. плато испред Дома омладине у Београду носи име „Плато Милана Младеновића“, а плочу са његовим именом открио је последњи менаџер ЕКВ-а Душан Ерцеговац.[13]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Milan Mladenovic biografija (dobavljeno 2.2.2009.)
  2. 2,0 2,1 2,2 Milan Mladenović na last.fm (dobavljeno 2.2.2009.)
  3. 3,0 3,1 Ekatarina Velika - istorija (dobavljeno 2.2.2009.)
  4. „Predubok trag pod levom miškom”. E-novine.com. Приступљено 1. 10. 2011. 
  5. Cane o Milanu Mladenoviću, Приступљено 12. 4. 2013.
  6. Интервју Милана Младеновића за емисију „Женске приче“ на 3К РТБ почетком 1990-их.
  7. EKV, Ilustrovana YU rock enciklopedija: 1960—1997, Petar Janjatović. 1998. ISBN 978-86-83053-08-7.
  8. Вест о именовању подгоричке улице Милановим именом , Приступљено 2. 2. 2009.
  9. Вођа рок групе ЕКВ добио улицу у Загребу, Приступљено 12. 4. 2013.
  10. „Веб сајт ЛДП-а: Трг Милана Младеновића у Београду. 18. март 2011”. Beograd.ldp.rs. Приступљено 1. 10. 2011. 
  11. „Б92: Подршка за Трг Милана Младеновића. 14. април 2011”. B92.net. 14. 4. 2011. Приступљено 1. 10. 2011. 
  12. „РТС:Трг песника. 14. јун 2011” (на језику: (српски)). Rts.rs. 14. 6. 2011. Приступљено 1. 10. 2011. 
  13. „Kultura - Vesti - Otvoren "Plato Milana Mladenovića". B92. Приступљено 1. 10. 2011. 

Литература[уреди]

  • Janjatović, Petar (2003). Ex YU rock enciklopedija. Beograd: Čigoja štampa. (COBISS.SR). 
  • Ригонат, Флавио Ур.: Дечак из воде: Милан Младеновић (Београд: Л. О. М., 1997)
  • Жикић, Александар: Место у мећави (Београд: Матица српска, 1999)

Спољашње везе[уреди]