Стаклена амбалажа у прехрамбеној индустрији
Стакло је значајан материјал за израду амбалаже за паковање намирница.
Општа формула стакла је SiO2-(Na2O)m x(CaO)n. По саставу стакло је једна врста натријум-калцијум-магнезијум-алумосиликата[1]
Добијање[уреди | уреди извор]
Све сировине употребљавају се у облику праха који се топи у посебним пећима, при чему настаје стаклена маса. При томе долази до низа реакција чији продукти остају у стаклу, као што су оксиди метала и неметала, док се други део продуката у облику димних гасова одстрањује.
Калцијум-оксид (ЦаО) стабилизује стаклену масу и позитивно утиче на обрадивост стакла при обликовању, а слично дејство има Магнезијум-оксид (МгО), Боракс (Б2О3) убзава топљење и бистрење стакла. Олово-оксид (ПбО) повећава топивост и побољшава оптичке особине стакла.
Алуминијум-оксид (Ал2О3) је секундарни елемент који побољшава механичку и хемијску отпорност стакла.
Својства и боја стакла се могу мењати додатком одређених броја састојака, тако се додатком баријума и олова добија тешко стакло док цинк повећава чврстину и техничку отпорност. Од феројона (Фе2+) стакло добија зелену боју, а од феријона (Фе3+) мрку. Зелена боја настаје додатком хрома, ружичаста од мангана, плава од кобалта итд.[2]
Особине стакла[уреди | уреди извор]
Стакло поседује одређене физичке односно физичко-хемијске особине. Значајно је истаћи хемијску отпорност стакла према многим киселинама, базама, масноћи, растварачима и другим материјалима. Стакло је најинертнији амбалажни материјал, јер не реагује са састојцима из намирница.
Провидност стакло је једна од његових основних особина објашњава се развученом структуром стакла, а зависи од његове боје. Безбојно стакло није потпуно провидно, али с обзиром да пропушта 80% до 90% упадне светлости, изазива осећај да је без боје.
Термичке особине стакла су врло значајне са гледишта праксе (при спајању код формирања амбалаже). Термичка проводљивост стакла је особина стакла да без прскања може издржати нагле температурне промене. Стакло је крт материјал и при ударцу пуца
Производња стаклене амбалаже[уреди | уреди извор]
Поступак производње стаклене амбалаже обухвата: хомогенизацију смесе сировина, топљење у специјалним пећима на 1450 °Ц, бистрење и хладјење.
Истопљена стаклена маса се у вискозном стању разлива у калупе облика боце или стакленке, а затим се формирана амбалажа хлади.
Врсте стаклене амбалаже[уреди | уреди извор]
Стаклена амбалажа обухвата велики број разноврсних амбалажних јединица које се разликују према облику, примени и начину производње. Стаклена амбалажа може бити повратна (за више употреба) и неповратна (за једну употребу). Најчешће врсте ове амбалаже су боце и стакленке.
Боце[уреди | уреди извор]
Боце служе за паковање различитих течних и полутечних производа као што су: сокови, алкохолна пића , млеко и млечни производи, пиво, уље, минерална вода идр.
Боце имају најчешће цилиндричан облик са грлом чији пречник није већи од 30 мм. Грло боце може бити са навојем у облику широког прстена или са повијеним ободом. Врх грла боце се изграђује према начину затварања и мора бити стандардних димензија.
Функционално најважнији део боце је затварач односно запушач који треба да обезбеди заптивност и одговарајуће хигијенске услове.
Стакленке[уреди | уреди извор]
Стакленке су амбалажне јединице са широким грлом. Према примени и начину затварања стакленке се групишу на: стакленке за намирнице које се конзервишу топлотом, и стакленке за остале намирнице. Стакленке за паковање намирница које се конзервишу топлотом су најчешће цилиндричног облика, са грлом кружног попречног пресека и запремином од 100 до 6000мл. Грло стакленке може бити различито изграђено што омогућује употребу различитих типова поклопаца за затварање.
Према изгледу грла стакленке се разврставају на: Омниа, Пано-Т, Тwист офф (Т.О.), Пресс-Он-Тwист-Офф (П.Т.) и др.[3]
Карактеристике поклопаца за затвање[уреди | уреди извор]
Алупо[уреди | уреди извор]
Алупо (Омниа) израђује се од алуминијумског лакираног лима, дебљине 0.18 до 0,26 мм, шсто зависи од димензије поклопца
Тwист офф[уреди | уреди извор]
Тwист офф поклопац се израђује од белог електролитичког лима, хромираног или алуминијумског лима, дебљине 0,24 мм
Пано-Т[уреди | уреди извор]
Пано-Т поклопац израђује се од лакираног алуминијумског лима дебљине од 0,18 до 0,24 мм, зависно од димензија поклопца
П.Т.[уреди | уреди извор]
П.Т. се израђује од белог или хромираног челичног лима и припада недишућим поклопцима.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Светомирка Цвејанов; Борислава Тошић; Смиљка Калуђерски. Прехрамбена технологија за други разред средње школе. Завод за уџбенике и наставна средства Београд.
- ^ „Правилник о условима у погледу здравствене исправности предмета опште употребе који се могу стављати у промет”. Приступљено 27. 12. 2016.
- ^ С. Цвејанов; Б. Тошић; С. Калуђерски. Прехрамбена технологија за други разред средње школе. Завод за уџбенике и наставна средства Београд.