Кобалт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кобалт
Co,27.jpg
Општа својства
Име, симбол кобалт, Co
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
—
↑
Co
↓
Rh
гвожђе ← кобалт → никл ‍
Атомски број (Z) 27
Група, периода група 8, периода 4
Блок d-блок
Категорија   прелазни метал
Рел. ат. маса (Ar) 58,933194(4)[1]
Ел. конфигурација [Ar]3d74s2
по љускама
 2, 8, 15, 2
Физичка својства
Боја плавичаста
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 1.768 K (1.495 °‍C)
Тачка кључања 3.200 K (2.927 °C)
Густина 8.900 kg/m3
Моларна запремина 6,67×10−3 m3/mol
Топлота фузије 16,19 kJ/mol
Топлота испаравања 376,5 kJ/mol
Притисак паре 175 Pa (1.768 K)
Сп. топл. капацитет 420 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 2, 3
Особине оксида амфотерни
Електронегативност 1,88 (Полинг)
1,70 (Олред)
Енергије јонизације 1: 760,4 kJ/mol
2: 1.648 kJ/mol
3: 3.232 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 135 (152) pm
Ковалентни радијус 126 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структура ​збијена хексагонална (HCP)
Хексагонална збијена кристална структура за кобалт
Брзина звука 4.720 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 100 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 17,2×106S/m
Мосова тврдоћа 5,0
CAS број 7440-48-4
референце • Википодаци

Кобалт (Co, лат. cobaltum) метал је VIIIB групе.[2] Поседује 17 изотопа чије се атомске масе налазе између 35-64. Постојан је само 59, који чини скоро 100% његовог изотопа у природи. 1735. године открио га је G. Brandta.

Особине[уреди]

Чисти кобалт је сребрнаст, блистав веома тврд метал, који поседује феромагнетична својства. Употребљава се као додатак магнетичним рудама.[3]

Заступљеност[уреди]

Заступљен је у земљиној кори у количини од 20 ppm (енг. parts per million) у облику два минерала: Смалтита и кобалтита које обично прате руде бакра и никла

Једињења[уреди]

Несиметричне соли кобалта нпр. K3CoO4 имају јаке феромагнетичне особине и користе се у електроници. Комплексна једињења карбоникла и фосфини користе се као катализатори многих органских реакција. Раствори соли кобалт (II) i (III) имају крваво-црвену, и плаву боју и користе се у производњи боја.

Биолошки значај[уреди]

Кобалт је активатор бројних ензима у живим организмима. Витамин B12 (утиче на количину хемоглобина и број црвених крвних зрнаца у крви), садржи у својој структури кобалт који је координативно везан са органским делом молекула и једним CN- јоном. Ипак минималне дневне потребе за кобалтом су веома мале 0,05 ppm.

Референце[уреди]

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кобалт&oldid=21064563”