Баријум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Баријум
Ba,56.jpg
Општа својства
Име, симбол баријум, Ba
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Sr

Ba

Ra
цезијумбаријумлантан
Атомски број (Z) 56
Група, периода група 2 (земноалкални метали), периода 6
Блок s-блок
Категорија   земноалкални метал
Рел. ат. маса (Ar) 137,327(7)[1]
Ел. конфигурација [Xe]6s2
по љускама
2, 8, 18, 18, 8, 2
Физичка својства
Боја сребрнобела
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 1.000 K (727 °‍C)
Тачка кључања 2.143 K (1.870 °C)
Густина 3.510 kg/m3
Моларна запремина 38,16×10−3 m3/mol
Топлота фузије 2,092 kJ/mol
Топлота испаравања 142 kJ/mol
Притисак паре 98 Pa (371 K)
Сп. топл. капацитет 204 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 2
Особине оксида јако базни
Електронегативност 0,89 (Полинг)
0,97 (Олред)
Енергије јонизације 1: 502,9 kJ/mol
2: 965,2 kJ/mol
3: 3.600 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 215 (253) pm
Ковалентни радијус 198 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структураунутрашњецентр. кубична (BCC)
Регуларна просторно центрирана кристална структура за баријум
Брзина звука 1.620 m/s
Топл. водљивост 18,4 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 3×106 S/m
Мосова тврдоћа 1,25
CAS број 7440-39-3
референцеВикиподаци

Баријум (Ba, лат. barium) земноалкални је метал IIA групе.[2][3] Име је добио по грчком називу за реч тежак. Минерал баријума је барит (BaSO4).

Баријум је заступљен у земљиној кори у количини од 500 ppm (енгл. parts per million).

Соли баријума су токсичне, али се у медицини, као контрастно средство за рендгенско снимање гастро-интестиналног стракта може користити баријум-сулфат јер се не раствара у желудачној киселини.

Референце[уреди]

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  3. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 

Спољашње везе[уреди]