Стреличарски клуб Ниш
Стреличарски клуб „Ниш“ је стреличарски клуб из Ниша основан је 29. октобра 1986. године.
Историјат[уреди | уреди извор]
Стреличарски клуб „Ниш“ је био један од првих, али и веома значајних корака у развоју стеличарског спорта у Нишу а и много шире, јер је у то време био једини клуб који је неговао овај древни и олимпијски спорт јужно од Београда. Све је почело три године раније када су Михајло и Миљко Чоловић са групом деце заинтересоване за стреличарство оформили Стреличарску секцију при ДФК МЗ „12. Фебруар“ и добили салу за тренинг у ОШ „Вук Караџић“. Неколико месеци касније, у контакту са члановима тадашњег СК „Црвена звезда“ стичу и прва стручна знања о овом спорту, а нешто касније у блиској сарадњи са СК „Панчево“ још дубље су проникли у тајне ове племените вештине.
Први турнири[уреди | уреди извор]
Почиње се и са организовањем турнира, најпре на локалном нивоу а већ фебруара 1986. године одржан је први FITA „индор“ турнир на коме је учествовало 25 такмичара међу којима су били и стреличари из Осијека, Новог Сада и Панчева. Он је одржан у сали ОШ „Вук Караџић“ у част Дана МЗ „12. Фебруар“ а поводом сећања на бекство логораша из Логора на Црвеном Крсту. Овај турнир касније је постао традиционалан. Истовремено почињу да се организују и турнири на отвореном.
Нишки стреличари Михајло и Миљко Чоловић и Драго Поледица марта месеца 1985. године наступили су на дворанском Првенству Југославије у Камнику. Већ наредне, 1986. године, Наташа Мијаиловић у, конкуренцији пионирки, и Михајло Чоловић, у конкуренцији ветерана, донели су са Првенства Југославије у Камнику златну и бронзану медаљу.
Прва из Клуба у дресу репрезентације Југославије наступила је Светлана Јовановић (сада Николић) 1988. године на Првенству Балкана у Ријеци. Три године касније, на Првенству Балкана у Варни Зорица Вуковић прва из Клуба поставља нови ФИТА Стар рекорд Србије и истовремено осваја значку за 1100 кругова (коју иначе додељује FITA), а већ неколико дана касније поправља свој рекорд и захваљујући овим резултатима улази у избор за најбољу спортисткињу Ниша за 1991. годину.
Успон клуба[уреди | уреди извор]
Успон Клуба се наставља и наредне, 1992. године. СК „Ниш - Фримони“ добија Признање као један од десет најуспешнијих клубова у Нишу. На првенствима државе током ових година чланови клуба су у појединачној и екипној конкуренцији освојили преко сто златних, сребрних и бронзаних медаља а на турнирима из календара Савеза више стотина награда.
Константни квалитетни рад у Клубу и велики ентузијазам који је одувек красио чланове доносили су вредне резултате, а они су најуспешнијима обезбеђивали место у репрезентацији државе. Братислав Перић, Драгослав Марковић, Светлана Николић, Зора Вуковић, Јована Костић, Миленко Јовановић, Иван Тасић, Иван Ђуричић, Слободан Матић, Никола Продановић и Лука Гроздановић наступили су једном или више пута у саставу репрезентације и бранили њене боје на Првенству Балкана, Европском Гран приу, Светском купу, Светском Индоор првенству, Европском првенству, Универзијади и Светском универзитетском првенству.
Стручни рад[уреди | уреди извор]
У Клубу се одувек посебна пажња посвећивала стручном раду. Тренер Миљко Чоловић, почев од 1987. до 1989. године, похађао је и са успехом завршио Међународни курс олимпијске солидарности за југоиточну и источну Европу који су организовали МОК и FITA. Курс се одржавао у Мошћеничкој Драги, Ријеци и Тракошћану, а предавачи су били врхунски светски тренери и стреличари, тако да је ту стекао не само звање стреличарског тренера са међународном лиценцом, већ и вредна знања која је примењивао у свом тренерском раду у Клубу. Удружена са искуством и вредним радом, ова знања доносила су све боље резултате и константни напредак у постигнућима.
Тако су створени идеални услови за пружање врхунске стручне помоћи свима онима који су долазили у Клуб са жељом да науче ову древну, а ипак савремену вештину. У Клубу је постала једна од редовних активности организовање стреличарских школа, тако да су многи, касније веома успешни такмичари, у њима стицали своја прва и основна знања. Временом се доста учинило и на набавци адекватне опреме за школу, па су битно побољшани услови за њену успешну активност.
Миљко је наставио да се усавршава и у том циљу у Анкари, у Турској, завршио Курс највишег нивоа за тренере у организацији Европске стреличарске федерациј]е. Сва своја знања и искуство Миљко је делио са заинтересованим стреличарима из свих клубова у нашиој земљи. Био је један од предавача на курсу за стреличарске тренере 2004. године у организацији ССС (Стреличарског Савеза Србије) који је одржан у Шапцу. Курс су похађали актуелни и будући тренери свих клубова у земљи, што је значајан допринос унапређењу стреличарства у држави. Дужи низ година Миљко је био председник Техничке комисије ССС. Последњих година Председништво ССС изабрало га је за савезног селектора у категорији олимпијског лука, те саставља репрезентацију државе и води њене припреме.
Суђење[уреди | уреди извор]
Суђењу у стреличарству такође је посвећена пажња. Михајло Чоловић положио је марта 1987. године у Камнику испит за савезног стреличарског судију, а после распада Југославије и једини овакав судија у Србији. За све то време био је председник Судијске комисије у ССС. Председништво ССС организовало је маја 2004. године, паралелно са тренерским, и курс за стреличарске судије, те су га чланови клуба Драгослав Марковић и Рајко Брановић успешно завршили и стекли право да суде на свим турнирима у нашој земљи.
Организација многобројних турнира[уреди | уреди извор]
У протеклих двадесет година Стреличарски клуб "Ниш" организовао је преко педесет турнира из календара Стреличарског савеза најпре Југославије, онда Србије и Црне Горе и најзад Србије, затим изборне турнире за састав државне репрезентације, као и пријатељске турнире. Почело се са турнирима у сали а одмах потом и турнирима на отвореном. Фебруарски турнир поводом пробоја Логора на Црвеном Крсту постао је традиционални, а од 2001. године наставио се као „Меморијал Михајла Чоловића – Чолета“, у знак поштовања и сећања на једног од најзаслужнијих за утемељење и развој стреличарства у Нишу. Редовно су организовани FITA Стар и FITA турнири, турнир 900 кругова, Олимпијска рунда, а многи од њих имали су карактер републичког или државног првенства.
Кроз све ове године клуб је стекао и много пута потврдио репутацију изванредног организатора турнира. Захваљујући добрим условима на турнирима и нишки чланови а и такмичари из осталих екипа често су постизали личне, клубске, па и државне рекорде. У организацији турнира, када је реч о обезбеђивању сале за "индор" турнире, клуб је увек наилазио на подршку града, те су користили халу „Чаир“, или неку другу одговарајућу дворану.
Сарадња и помоћ другим клубовима[уреди | уреди извор]
Знајући из сопственог искуства да није лако основати клуб, успешно организовати његов рад и обезбеђивати његов опстанак, нишки је клуб увек био спреман на сарадњу и пружао помоћ свима онима који су се упуштали у овај пионирски посао. Тако је пружена помоћ клубовима у Скопљу, Прокупљу и Обреновцу, који и данас успешно раде, као и многим другим који су се интересовали како да се организују и крену у ову спортску авантуру. За све то време стекли су много сарадника у Србији и ван ње. Развили су сарадњу са многим клубовима и појединцима, а такође су угошћавали македонске, пољске и бугарске стреличаре који су учествовали на турнирима у организацији стреличарског клуба "Ниш".
Тешкоће у раду[уреди | уреди извор]
У свом дугогодишњем развоју клуб се много пута сусретао са понекад наизглед непремостивим тешкоћама финансијске природе. Па ипак, захваљујући највише великом ентузијазму чланова и личним улагањима, па и помоћи са стране, финансијске потешкоће су преброђене. Помоћ је често стизала захваљујући личним познанствима од људи добре воље из разних нишких фирми којима су се обраћали. Велику помоћ и ослонац често су налазили у градским спортским структурама, чији су активни члан, а које су имале слуха да препознају озбиљност и квалитет у њиховом раду и правилно оцене значајне резултате које су постизали.
Наравно, значајну помоћ имали су и имају од генералних спонзора. Најпре је то од средине 1992. па до 1995. године био Живота Младеновић, власник Предузећа „Мони центар“, па је у то време Клуб носио име СК „Ниш – Фримони“. Од половине 1996. године Небојша Танасковић, власник Грађевинског редузећа „Грамонт инжењеринг“ постаје генерални спонзор и председник Клуба, који од тада наступа под именом СК „Ниш – Грамонт инжењеринг“ и наставља да се успешно развија достижући све веће домете.
Један од основних предуслова за успешан рад и напредовање је обезбеђивање простора за тренинг. Зимски тренинг одвијао се у разним салама и мање или више одговарајућим просторима, али су успевали да обезбеде континуитет у раду. Ипак, овај проблем остаје актуелан јер није трајно решен.
У летњем периоду тренинг се одвијао, изузев једне сезоне, захваљујући разумевањну Коњичког клуба „Чегар“, на једном делу хиподрома, на Градском пољу иза тврђаве. Стреличарски клуб „Ниш“ је од оснивања био укључен у све токове стреличарских збивања у земљи, тако да је био један од иницијатора оснивања Стреличарског савеза Србије у Панчеву 24. априла 1988. године, а Михајло Чоловић изабран је за првог председника овог Савеза. Чланови Клуба увек су били активни чланови у комисијама Савеза и трудили се да својим ангажовањем унапреде стреличарство у Србији.
Манифестације[уреди | уреди извор]
Клуб је врло активно учествовао и у животу града, не само спортском. Учествовао је у акцијама које су се одвијале уз културне манифестације (кроз ревијалне турнире на нишавском кеју у време Филмских сусрета), у градским акцијама Сви у природу, а посебно у прослави градске славе. Сваке године, почетком јуна месеца, откако је град установио своју славу Свети цар Константин и царица Јелена, наш Клуб учествује у спортском делу прославе на Градском пољу или кеју. У појединим приликама, у зависности од начина на који су активности осмишљене, грађани су уз помоћ чланова Клуба могли да пробају да гађају из лука.
На свим овим манифестацијама и појављивањима у јавности, као и на званичним турнирима на које су преко медија позивали грађане да посматрају и навијају, трудили су се да на најбољи начин представљају и пропагирају стреличарство као леп и здрав бели спорт доступан свима без обзира на године старости, пол, занимање или било шта друго. Развили су и сарадњу са Филозофским факултетом у Нишу, па је тренер Чоловић студентима Физичке културе у више наврата држао курс стреличарства у летњем спортском кампу у Брзој Паланци на Дунаву.
Активности Клуба пратили су нишки медији – Народне новине, Радио Ниш и нишке телевизије, те су суграђани били обавештени о турнирима на којима смо учествовали, постигнутим резултатима и на време позивани да прате турнире који су се одржавали у Нишу. Медији су на тај начин дали свој допринос развоју стреличарства у граду. Оно што је свих ових година била покретачка снага која је водила Клуб узлазном путањом, а то је пре свега велика љубав према стреличарству, традиционалном, егзотичном и дивном спорту који онога који њиме почне да се бави осваја за цео живот, затим снажно осећање заједништва међу члановима Клуба и стално присутна жеља сваког појединца да надмаши себе и своје најбоље резултате, водиће овај Клуб и даље ка све већим и значајнијим дометима.