Структурна геномика

С Википедије, слободне енциклопедије
Пример протеинске структуре из Протеинске банке података.

Структурна геномика настоји да опише тродимензионе структуре свих протеина кодираних у датом геному. Овај на геному засновани приступ омогућава примену метода одређивања структуре високог капацитета путем комбинације експериментних метода и моделулског моделовања. Главна разлика између структурне геномике и традиционалног структурног предвиђања је да структурна геномика покушава да одреди структуру свих протеина кодираних геномом, уместо да се усредсређује на један специфични протеин. Са доступношћу потпуних геномских секвенци, структурна предвиђања се могу брже вршити путем комбинације експерименталних и теоријских приступа, посебно зато што велики број доступних секвенцираних генома и решених кристалних структура омогућава моделовање протеинских структура користећи претходно ређене хомологе.[1]

За разлику од традиционалне структурне биологије, одређивање протеинске структуре применом структурне геномике се често врши пре него што је позната протеинска функција. Протеинске структуре су блиско повезане са функцијом протеина, те структурна геномика има потенцијал да пружи инфорације о могућим протеинским функцијама. Осим изучавања протеинских функција, структурна геномика се може користити за идентификацију нових протеинских савијања и потентијалних биолошких циљева са применом у процесу откривања лекова.

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]