Пређи на садржај

Структурно инжењерство

С Википедије, слободне енциклопедије
Ајфелов торањ у Паризу је историјско остварење структурног инжењерства.

Структурно инжењерство или конструкцијско инжењерство је потдисциплина грађевинског инжењерства[1][2] у којој су структурни инжењери[3][4] обучени за пројектовање 'костију и мишића' који стварају форму и облик вештачких структура. Структурни инжењери морају да разумеју и прорачунају стабилност, јачину и крутост изграђених конструкција за зграде[5] и нестамбене објекате. Структурни нацрти су интегрисани са пројектима других дизајнера, као што су архитекте и инжењери грађевинских услуга, и они често надгледају изградњу пројеката од стране извођача радова на градилишту.[6] Они такође могу да буду укључени у дизајн машина, медицинске опреме и возила, где структурни интегритет утиче на функционисање и безбедност.

Теорија структурног инжењерства је базирана на примени физичких закона и емпиријског познавања структурних перформанси различитих материјала и геометрија. Структурно инжењерство користи бројне релативно једноставне конструкцијске елементе за изградњу сложених структурних система. Инжењери грађевине одговорни су за креативно и ефикасно коришћење средстава, структуралних елемената и материјала за постизање ових циљева.[6]

Историја

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Историја структурно инжењерства
Пон ду Гар, Француска, аквадукт римске ере из око 19. године пне.

Структурно инжењерство датира уназад из 2700 пне, када је Имхотеп, први инжењер у историји који је познат по имену, саградио степенасту пирамиду за фараона Џосера. Пирамиде су биле најчешће главне грађевине које су изградиле древне цивилизације, јер је структурни облик пирамиде сам по себи стабилан и може се готово бесконачно скалирати (за разлику од већине других структуралних облика, који се не могу линеарно повећавати сразмерно повећаним оптерећењима).[7]

Структурна стабилност пирамиде, која се делом проистиче из њеног облика, такође се ослања на чврстоћу камена од којег је изграђена и на способност подршке њене тежине каменом изнад ње.[8] Кречњачки блокови често су узимани из каменолома у близини градилишта и имају компресивну чврстоћу од 30 до 250 MPa (MPa = Pa * 106).[9] Стога, структурна чврстоћа пирамиде произлази из својстава каменог материјала од којег је изграђена, а не само из геометрије пирамиде.

Кроз древну и средњовековну историју већину архитектонског пројектовања и изградње изводиле су занатлије, попут зидара и столара, издижући се улози мајстора градитеља. Није постојала теорија структура, а разумевање начина на који су структуре стајале било је крајње ограничено и засновано готово у потпуности на емпиријским доказима „онога што се радило раније”. Знање су задржавали цехови и ретко је било потискивано напрецима. Структуре су се понављале, а повећања у скали су била постепена.[7]

Не постоје подаци о првим прорачунима чврстоће конструкцијских елемената или понашању конструкцијског материјала. Професија грађевинског инжењера се заправо обликовала током индустријске револуције и поновним проналаском бетона (погледајте историју бетона.[10] анд ис тхе мост wиделy усед буилдинг материал.[11] Физичке науке у основи структурног инжењерства почеле су да се развијају током ренесансе и од тада су се развиле у рачунарске апликације почевши од 1970-их.[12]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Хисторy анд Херитаге оф Цивил Енгинееринг”. АСЦЕ. Архивирано из оригинала 16. 2. 2007. г. Приступљено 8. 8. 2007. 
  2. ^ „Wхат ис Цивил Енгинееринг”. Институтион оф Цивил Енгинеерс. 2022-01-14. Приступљено 15. 5. 2017. 
  3. ^ „Струцтурал Енгинеер (СЕ) Лиценсуре Еxплаинед”. Енгинееринг.цом. Приступљено 21. 9. 2020. 
  4. ^ „НЦСЕА Струцтурал Лиценсуре Цоммиттее”. www.нцсеа.цом. 
  5. ^ ФАО онлине публицатион Архивирано 2016-11-19 на сајту Wayback Machine
  6. ^ а б „What is a structural engineer”. RMG Engineers. 30. 11. 2015. Архивирано из оригинала 08. 12. 2015. г. Приступљено 30. 11. 2015. 
  7. ^ а б Victor E. Saouma. „Lecture notes in Structural Engineering” (PDF). University of Colorado. Архивирано из оригинала (PDF) 07. 04. 2016. г. Приступљено 2. 11. 2007. 
  8. ^ Fonte, Gerard C. A. Building the Great Pyramid in a Year : An Engineer's Report (Извештај). Algora Publishing: New York. стр. 34. 
  9. ^ „Some Useful Numbers on the Engineering Properties of Materials (Geologic and Otherwise)” (PDF). Stanford University. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 6. 2012. г. Приступљено 5. 12. 2013. 
  10. ^ Gagg, Colin R. (2014-05-01). „Cement and concrete as an engineering material: An historic appraisal and case study analysis”. Engineering Failure Analysis (на језику: енглески). 40: 114—140. ISSN 1350-6307. doi:10.1016/j.engfailanal.2014.02.004. 
  11. ^ Crow, James Mitchell (март 2008). „The concrete conundrum” (PDF). Chemistry World: 62—66. Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-09. г. 
  12. ^ „ETABS receives "Top Seismic Product of the 20th Century" Award” (PDF). Press Release. Structure Magazine. 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 11. 2012. г. Приступљено 20. 4. 2012. 

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Hibbeler, R. C. (2010). Structural Analysis. Prentice-Hall.
  • Blank, Alan; McEvoy, Michael; Plank, Roger (1993). Architecture and Construction in Steel. Taylor & Francis. ISBN 0-419-17660-8.
  • Хеwсон, Нигел Р. (2003). Престрессед Цонцрете Бридгес: Десигн анд Цонструцтион. Тхомас Телфорд. ISBN 0-7277-2774-5.
  • Хеyман, Јацqуес (1999). Тхе Сциенце оф Струцтурал Енгинееринг. Империал Цоллеге Пресс. ISBN 1-86094-189-3.
  • Хосфорд, Wиллиам Ф. (2005). Мецханицал Бехавиор оф Материалс. Цамбридге Университy Пресс. ISBN 0-521-84670-6.
  • Блоцклеy, Давид (2014). А Верy Схорт Интродуцтион то Струцтурал Енгинееринг. Оxфорд Университy Пресс ISBN 978-0-19967193-9.
  • Брадлеy, Роберт Е.; Сандифер, Цхарлес Едwард (2007). Леонхард Еулер: Лифе, Wорк анд Легацy. Елсевиер. ISBN 0-444-52728-1.
  • Цхапман, Аллан. (2005). Енгланд'с Леорнардо: Роберт Хооке анд тхе Севентеентх Центурy'с Сциентифиц Револутион. ЦРЦ Пресс. ISBN 0-7503-0987-3.
  • Дугас, Ренé (1988). А Хисторy оф Мецханицс. Цоуриер Довер Публицатионс. ISBN 0-486-65632-2.
  • Фелд, Јацоб; Царпер, Кеннетх L. (1997). Цонструцтион Фаилуре. Јохн Wилеy & Сонс. ISBN 0-471-57477-5.
  • Галилеи, Галилео. (транслаторс: Цреw, Хенрy; де Салвио, Алфонсо) (1954). Диалогуес Цонцернинг Тwо Неw Сциенцес. Цоуриер Довер Публицатионс. ISBN 0-486-60099-8
  • Кирбy, Рицхард Схелтон (1990). Енгинееринг ин Хисторy. Цоуриер Довер Публицатионс. ISBN 0-486-26412-2.
  • Хеyман, Јацqуес (1998). Струцтурал Аналyсис: А Хисторицал Аппроацх. Цамбридге Университy Пресс. ISBN 0-521-62249-2.
  • Лабрум, Е.А. (1994). Цивил Енгинееринг Херитаге. Тхомас Телфорд. ISBN 0-7277-1970-X.
  • Леwис, Петер Р. (2004). Беаутифул Бридге оф тхе Силверy Таy. Темпус.
  • Мир, Али (2001). Арт оф тхе Скyсцрапер: тхе Гениус оф Фазлур Кхан. Риззоли Интернатионал Публицатионс. ISBN 0-8478-2370-9.
  • Розханскаyа, Мариам; Левинова, I. С. (1996). "Статицс" ин Морелон, Рéгис & Расхед, Росхди (1996). Енцyцлопедиа оф тхе Хисторy оф Арабиц Сциенце, вол. 2–3, Роутледге. ISBN 0-415-02063-8
  • Wхитбецк, Царолине (1998). Етхицс ин Енгинееринг Працтице анд Ресеарцх. Цамбридге Университy Пресс. ISBN 0-521-47944-4.
  • Хоогенбоом П.C.Ј. (1998). "Дисцрете Елементс анд Нонлинеаритy ин Десигн оф Струцтурал Цонцрете Wаллс", Сецтион 1.3 Хисторицал Овервиеw оф Струцтурал Цонцрете Моделлинг, ISBN 90-901184-3-8.
  • Недwелл, П.Ј.; Сwамy, Р.Н.(ед) (1994). Ферроцемент:Процеедингс оф тхе Фифтх Интернатионал Сyмпосиум. Таyлор & Францис. ISBN 0-419-19700-1.
  • Интернатионал Јоурнал оф Емергенцy Манагемент, ИССН 1741-5071 (елецтрониц) ИССН 1471-4825 (папер), Индерсциенце Публисхерс
  • Јоурнал оф Хомеланд Сецуритy анд Емергенцy Манагемент ИССН 1547-7355, Бепресс
  • Аустралиан Јоурнал оф Емергенцy Манагемент (елецтрониц) ИССН 1324-1540 (папер), Емергенцy Манагемент Аустралиа
  • Каранасиос, С. (2011). Ин Р. Хеекс & А. Оспина (Едс.). Манцхестер: Центре фор Девелопмент Информатицс, Университy оф Манцхестер
  • Тхе АЛАДДИН Пројецт, а цонсортиум оф университиес девелопинг аутоматед дисастер манагемент тоолс
  • Емергенцy Манагемент Аустралиа (2003) Цоммунитy Девелопментс ин Рецоверинг фром Дисастер, Цоммонwеалтх оф Аустралиа, Цанберра
  • План анд Препаратион: Сурвивинг тхе Зомбие Апоцалyпсе, (папербацк), ЦреатеСпаце, Интродуцторy цонцептс то планнинг анд препаринг фор емергенциес анд дисастерс оф анy кинд.
  • Батес анд Јацксон, 1980, Глоссарy оф Геологy: Америцан Геологицал Институте.
  • Крyнине анд Јудд, 1957, Принциплес оф Енгинееринг Геологy анд Геотецхницс: МцГраw-Хилл, Неw Yорк.
  • Холтз, Р. анд Ковацс, W. (1981), Ан Интродуцтион то Геотецхницал Енгинееринг, Прентице-Халл, Инц. ISBN 0-13-484394-0
  • Боwлес, Ј. (1988), Фоундатион Аналyсис анд Десигн, МцГраw-Хилл Публисхинг Цомпанy. ISBN 0-07-006776-7
  • Цедергрен, Харрy Р. (1977), Сеепаге, Драинаге, анд Флоw Нетс, Wилеy. ISBN 0-471-14179-8
  • Крамер, Стевен L. (1996), Геотецхницал Еартхqуаке Енгинееринг, Прентице-Халл, Инц. ISBN 0-13-374943-6
  • Фреезе, Р.А. & Цхеррy, Ј.А., (1979), Гроундwатер, Прентице-Халл. ISBN 0-13-365312-9
  • Лунне, Т. & Лонг, M.,(2006), Ревиеw оф лонг сеабед самплерс анд цритериа фор неw самплер десигн, Марине Геологy, Вол 226, п. 145–165
  • Митцхелл, Јамес К. & Сога, К. (2005), Фундаменталс оф Соил Бехавиор 3рд ед., Јохн Wилеy & Сонс, Инц. ISBN 978-0-471-46302-3
  • Рајапаксе, Руwан., (2005), "Пиле Десигн анд Цонструцтион", 2005. ISBN 0-9728657-1-3
  • Фанг, Х.-Y. анд Даниелс, Ј. (2005) Интродуцторy Геотецхницал Енгинееринг : ан енвиронментал перспецтиве, Таyлор & Францис. ISBN 0-415-30402-4
  • НАВФАЦ (Навал Фацилитиес Енгинееринг Цомманд) (1986) Десигн Мануал 7.01, Соил Мецханицс, УС Говернмент Принтинг Оффице
  • НАВФАЦ (Навал Фацилитиес Енгинееринг Цомманд) (1986) Десигн Мануал 7.02, Фоундатионс анд Еартх Струцтурес, УС Говернмент Принтинг Оффице
  • НАВФАЦ (Навал Фацилитиес Енгинееринг Цомманд) (1983) Десигн Мануал 7.03, Соил Дyнамицс, Дееп Стабилизатион анд Специал Геотецхницал Цонструцтион, УС Говернмент Принтинг Оффице
  • Терзагхи, К., Пецк, Р.Б. анд Месри, Г. (1996), Соил Мецханицс ин Енгинееринг Працтице 3рд Ед., Јохн Wилеy & Сонс, Инц. ISBN 0-471-08658-4
  • Сантамарина, Ј.C., Клеин, К.А., & Фам, M.А. (2001), "Соилс анд Wавес: Партицулате Материалс Бехавиор, Цхарацтеризатион анд Процесс Мониторинг", Wилеy, ISBN 978-0-471-49058-6
  • Firuziaan, M. and Estorff, O., (2002), "Simulation of the Dynamic Behavior of Bedding-Foundation-Soil in the Time Domain", Springer Verlag.
  • „What is Civil Engineering?”. The Canadian Society for Civil Engineering. Архивирано из оригинала 12. 8. 2007. г. Приступљено 8. 8. 2007. 
  • „Civil engineering”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 9. 8. 2007. 
  • „Working in the Public Sector Versus Private Sector for Civil Engineering Professionals”. The Civil Engineering Podcast. Engineering Management Institute. 5. 6. 2019. 
  • Blockley, David (2014). Structural Engineering: a very short introduction. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-967193-9. 
  • Chen, W.F.; Liew, J.Y. Richard, ур. (2002). The Civil Engineering Handbook. CRC Press. ISBN 978-0-8493-0958-8. 
  • Muir Wood, David (2012). Civil Engineering: a very short introduction. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-957863-4. 
  • Ricketts, Jonathan T.; Loftin, M. Kent; Merritt, Frederick S., ур. (2004). Standard handbook for civil engineers (5 изд.). McGraw Hill. ISBN 978-0-07-136473-7. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Strukturno inženjerstvo на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Strukturno_inženjerstvo&oldid=27675836”