Имхотеп

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Скулптура Имхотепа у Лувру

Имхотеп (староегипатски: ỉỉ-m-ḥtp *jā-im-ḥātap, "онај који долази у миру") је био египатски бележник, везир фараона Џосера и главни архитекта фараонове пирамиде, прве египатске пирамиде иако је била степенаста пирамида и врховни свештеник бога Ра у Хелиополису. Живео је око 2650. п. н. е. у време Старог царства (2635—2155. п. н. е.) Његово име је пронађено на постољу скулптуре фараона Џосера из III династије, пронађене 1926. у Сакари. Ипак упркос томе што је био главни архитекта прве египатске пирамиде и што је глорификован и након смртни деификован, историчари на знају много о његовом животу.

Данас се сматра да је Имхотеп био полихистор:[1] песник,[2] судија,[2] инжењер,[3] чаробњак, бележник,[3] астроном,[4] астролог,[4] и лекар.[5][2][6][7][8] Овакво мишљење влада зато што су се хиљадама година након његове смрти причале легенде о њему и томе шта је све постигао, али не постојe поуздани историјски извори да ово потврде. Ниједан текст написан током његовог живота, а који наводи његове улоге у Египатском друштву није пронађен нити се његово име спомиње више од 1200 година након његове смрти.[9][10] Једино 3 натписа која су настала у времену када је он живео су пронађена и наводе га као фараоновог саветника, а први текстови који га спомињу се јављају тек током владавине Аменхотепа III (око 1391 - 1353 пре нове ере; Ново царство). Први записани текстови који помињу Имхотепове способности лечења су написани током Тридесета египатска династијатридесете династије (380 - 343 п.н.е.), када је прошло више од 2200 година од његове смрти.[11][12]

Имхотеп је био један од само двојице обичних људи који су били деификовани у старом Египту - други је био Аменхотеп, син Хапуа. Центар његовог култа је био у Мемфис (Египат)Мемфису. Место где је Имхотеп саградио своју гробницу у којој је сахрањен није познато упркос бројним покушајима да се нађе.[13] Сматра се да се налази у Сакари, али то није потврђено.


Историјска потврда[уреди]

То да је Имхотеп стварна историјска личност потврђују два написа која су настала током његовог живота: један натпис на бази Џосерове статуе и графити на зиду Секемкетове степенасте пирамиде.[14][15] Натпис у Секмектовој пирамиди такође указује на то да је Имхотеп живео дуже од Џосера, јер је помагао и његовом наследнику у подизањз пирамиде иако је рад на њој обустављен због кратког периода владавине фараона.

Архитектура[уреди]

Имхотеп је био један од главних званичника фараона Џосера. Египтолози сматрају да је он дизајнирао Џосерову пирамиду, степенасту пирамиду у Сакари подигнуту између 2630. и 2611. године пре нове ере.[16] Могуће је да је он одговоран и за прву употребу камених стубова који држе грађевину.[17] Ипак, ово му се тек касније приписало и током живота није добио заслуге за то да је дизајнирао прву степенасту пирамиду.[18]

Џосерова степенаста пирамида је свакако прва египатска пирамида и први споменик саграђен од клесаног камена. Иако је у почетку била грађена као мастаба (арапска реч која значи клупа) какве су до тада биле краљевске и племићке гробнице, њена величанственост показује велику моћ и престиж египатске монархије. Имхотеп ју је изградио тако што је направио шест трапезастих мастаба сложених једну на другу, чиме је добио облик степенасте пирамиде унутар пирамидског комплекса који је окружен високим зидом. Неки верују да је архитект то учинио да би се гробница видела преко зида који је окружује. Пирамида је средишње обележје погребног комплекса који личи на палату и првобитно је била обложена белим кречњаком.

Мит о Имхотепу[уреди]

Храм Имхотепа подигнут на острву Филе за време владавине Птолемеја II

Два хиљаде година након његове смрти Имхотепов статус је толико порастао да се сматрао богом медицине и лечења. На крају је био поистовећен са Тотом, богом архитектуре, математике, медицине и заштитником писара.

Био је обожаван у Теби као "брат" Аменхотепа, сина Хапуа, још једног деификованог архитекте, у храмовима који су били посвећени богу Тоту.[19][20] Имхотепа су древни Грци доводили у везу са Асклепијем.[21]

По легенди, Имхотепова мајка је била смртница која се звала Кхереду-анк, иако се и она касније обожавала као полу-богиња.[22] Постоје и друге приче. Зато што се Имхотеп сматрао "Сином бога Птаха"[23] по неким верзијама је Секмет била његова мајка.

Стела глади која је настала током Птолемејског периода (305. - 30. п.н.е.) описује о глади која је трајала седам година током владавине фараона Џосера и коју је Имхотеп окончао. Други, демотски папирус из 2. века нове ере садржи најдужу причу о Имхотепу.[24] У причи се спомињу фараон Џосер и Имхотеп, али и његов отац Птах, његова мајка Кхередуанк и његова млађа сестра Ренпетнеферет.[25]

Медицина[уреди]

Слика призивања бога медицине Имхотепа

Египтолог Џејмс Питер Ален наводи да су га "грци изједначавали са њиховим богом медицине, Асклепијем, иако иронично нема доказа да је Имхотеп био лекар."[26] Скултуре из Птолемејског периода га приказују као мудрог писара који седи са смотаним папирусом на длановима.

Претпоставке о вези са библијским пророком Јосифом[уреди]

Поједини археолози и историографи поистовећују Имхотепа са библијским пророком Јосифом. Наиме, велики број чињеница везаних за животе једнога и другога се поклапају. Обојица нису краљевског порекла али су били изузетно блиски фараону. Обоје су цењени као велики мудраци, лекари, архитекте, градитељи. Обојица су живели 110 година. Градња првих пирамидалних грађевина се везује за обојицу, а није био редак случај у тим временима да јевреји припаднике свога народа низаивају јеврејским именом иако он званично носи египатко име. То је био случај код готово свих странаца који су радили у фараоновој администрацији.

Имхотеп у фикцији[уреди]

Имхотеп се 1932. године појављује као лик у класичном холивудском хорор-филму „Мумија“- где га је тумачио Борис Карлоф - као и његовом „Мумија“ из 1999. године, и његовом наставку „Повратак мумије“ из 2002. где га је тумачио Арнолд Восло.

Имхотеп се појављује и као лик у ТВ-серији „Старгате СГ-1“.

Види такође[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „The Egyptian Building Mania”. Ancientworlds.net. Архивирано из оригинала на датум 14. 6. 2011. Приступљено 29. 8. 2018. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Musso, C. G. (2005). Imhotep: The Dean among the Ancient Egyptian Physicians
  3. 3,0 3,1 Pickett, A. C. (1992). "The Oath of Imhotep: In Recognition of African Contributions to Western Medicine", Journal of the National Medical Association, p. 636.
  4. 4,0 4,1 Ostrin, S. L. (2002). Imhotep ..... First, Last, and Always, Bull Anesth Hist, p. 1.
  5. ^ William Osler, The Evolution of Modern Medicine, Kessinger Publishing 2004, p.12
  6. ^ Willerson, J. T., & Teaff, R. (1995). Egyptian Contributions to Cardiovascular Medicine, Tex Heart I J, p. 194.
  7. ^ R. Highfield (2007). „How Imhotep gave us medicine”. The Telegraph. London. 
  8. ^ Herbowski, L. (2013). The Maze of the Cerebrospinal Fluid Discovery, Anat Res Int, p. 5.
  9. ^ Teeter, E. (2011). Religion and Ritual in Ancient Egypt, p. 96.
  10. ^ Baud, M. (2002). Djéser et la IIIe dynastie, p. 125. (на фарнцуском).
  11. ^ Baud, M. (2002). Djéser et la IIIe dynastie, p. 127. (на француском).
  12. ^ Wildung, D. (1977). Egyptian Saints – Deification in Pharaonic Egypt, p. 44.
  13. ^ „Lay of the Harper”. Reshafim.org.il. Приступљено 23. 6. 2015. 
  14. ^ Jaromir Malek. "The Old Kingdom" in The Oxford History of Ancient Egypt by Ian Shaw (ed.) Oxford University Press paperback 2002. p. 92–93
  15. ^ J. Kahl "Old Kingdom: Third Dynasty" in The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt by Donald Redford (ed.) Vol. 2, p. 592
  16. ^ Barry J. Kemp, Ancient Egypt, Routledge 2005, p. 159
  17. ^ Baker, Rosalie; Baker, Charles (2001). Ancient Egyptians: People of the Pyramids. Oxford University Press. стр. 23. ISBN 0195122216. 
  18. ^ John Romer, "A History of Ancient Egypt From the First Farmers to the Great Pyramid", Penguin Books 2013 p.294-295
  19. ^ Thoth or the Hermes of Egypt: A Study of Some Aspects of Theological Thought in Ancient Egypt, p. 166–168, Patrick Boylan, Oxford University Press, 1922
  20. ^ M. Lichtheim, Ancient Egyptian Literature, The University of California Press 1980, vol. 3, p.104
  21. ^ Geraldine,, Pinch,. Handbook of Egyptian mythology. Santa Barbara, Calif. ISBN 9781576072424. OCLC 52716451. 
  22. ^ Marina Warner, Felipe Fernández-Armesto, World of Myths, University of Texas Press 2003, ISBN 0-292-70204-3, p. 296
  23. ^ Miriam Lichtheim, Ancient Egyptian Literature: A Book of Readings, University of California Press 1980, ISBN 0-520-04020-1, p.106
  24. ^ Kim Ryholt, 'The Life of Imhotep?', Actes du IXe Congrès International des Études Démotiques, edited by G. Widmer and D. Devauchelle, Bibliothèque d'étude 147, Le Caire, Institut français d'archéologie orientale, 2009, pp. 305–15.
  25. ^ „The Famine Stele on the Island of Sehel”. Reshafim.org.il. Приступљено 23. 6. 2015. 
  26. ^ Allen, James Peter (2005). The Art of Medicine in Ancient Egypt. Yale University Press. стр. 12. ISBN 9780300107289. Приступљено 17. 8. 2016. 

Литература[уреди]

  • Asante, Molefi Kete (2000). The Egyptian Philosophers: Ancient African Voices from Imhotep to Akhenaten. Chicago: African American Images. ISBN 0-913543-66-7. 
  • Cormack, Maribelle (1965). Imhotep: Builder in Stone. New York: Franklin Watts. 
  • Dawson, Warren R. (1929). Magician and Leech: A Study in the Beginnings of Medicine with Special Reference to Ancient Egypt. London: Methuen. 
  • Garry, T. Gerald (1931). Egypt: The Home of the Occult Sciences, with Special Reference to Imhotep, the Mysterious Wise Man and Egyptian God of Medicine. London: John Bale, Sons and Danielsson. 
  • Hurry, Jamieson B. (1978). Imhotep (2nd изд.). New York: AMS Press. ISBN 0-404-13285-5. 
  • Risse, Guenther B. (1986). „Imhotep and Medicine—A Reevaluation”. Western Journal of Medicine. 144: 622—624. 
  • Wildung, Dietrich (1977). Egyptian Saints: Deification in Pharaonic Egypt. New York University Press. ISBN 0-8147-9169-7. 

Спољашње везе[уреди]