Светлана Савић (композиторка)

Светлана Савић
Лични подаци
Датум рођења	1971.
Место рођења	Београд, СФР Југославија

Светлана Савић (Београд, 1971) је српска композиторка савремене класичне музике и редовни професор на Катедри за композицију Факултета музичке уметности у Београду.

Биографија

Светлана Савић је дипломирала композицију 1998. године на Факултета музичке уметности у Београду у класи Срђана Хофмана, где је и магистрирала 2006. године у класи Зорана Ерића, и докторирала 2014. године са композицијом „Сонети, за женски глас, виолончело, клавир и електронику“, под менторством Срђана Хофмана. Као професор на Катедри за композицију Факултета музичке уметности у Београду ради од 1999. године, а као ванредни професор од 2015. године. Од 2011. године године предаје на Интердисциплинарним студијама Универзитета Уметности у Београду. Током студија Светлана је освојила две награде на Међународној трибини композитора и награду из фонда „Василије Мокрањац” 2001. године. За композицију ”Заробљена” за женски хор и електронику добила је Мокрањчеву награду 2014. године. Сарађивала је са реномираним оркестрима, ансамблима и извођачима као што су Симфонијски оркестар РТС, Београдска Филхармонија, Академски хор „Цоллегиум мусицум”, БГО „Душан Сковран“, Ансамбл за нову музику, Гудачи Светог Ђорђа, Ансамбл „Градилиште”, Ансамбл ”Метаморпхосис”, трио „Покрет” и други. Њене композиције су извођене на фестивалима и концертима у Србији, Босни и Херцеговини, Сједињеним Америчким Државама, Русији, Јапану, Израелу, Аустрији, Литванији, Јужној Африци.

Најзначајнија дела

• Ре-верзије за нонет
• Сирота, тужна Дон Хуанова кћи за солисте, женски хор и електронику
• Qуинцунx за гудачки оркестар
• Сустинео и Екстраверзије за симфонијски оркестар
• Песме о звездама за женски хор и камерни оркестар
• Заробљена, за женски хор и електронику
• Сонети, за женски глас, виолончело, клавир и електронику

Спољашње везе

• Интервју за портал Српски композитори