Тако је говорио Заратустра

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Tako je govorio Zaratustra
Also sprach Zarathustra.GIF
Naslovnica prvoga izdanja

Tako je govorio Zaratustra (нем. Also sprach Zarathustra) дјело је њемачког филозофа Фридриха Ничеа, настало између 1883. и 1885, а које говори о старом шаману који се спушта са своје планине међу народ из жеље да научи нешто од њих и да народу подари своје знање. Приликом спуштања у село, наилази на разне људе, од којих дознаје њихове тајне.

Он је, заправо, у потрази за човјеком себи равним, али многи не разумију његову филозофију и исмијавају га, но има и оних који му се диве.

„Заратустра“ је њемачка верзија имена персијског пророка Зороастра (Зараθуштра), наводног оснивача зороастризма, који је јако утицао на јудаизам и затим хришћанство. У књизи постаје јасно да Ниче приказује „новог“ или „друкчијег“ Заратустру, који окреће традиционални морал наглавце. Најславнији одломак налази се на почетку књиге: Заратустра се спушта с планине, разговара с неким човјеком и затим се пита: „Је ли могуће да људи још не знају да је Бог мртав?“

Због својих разматрања, то је једно од најпознатијих филозофских дјела овога аутора, а стил писања је недвосмислено сврстао Заратустру и у врхунце свјетске књижевности.

Литература[уреди]

  • Claus Zittel: Das ästhetische Kalkül von Friedrich Nietzsches "Also sprach Zarathustra".. Würzburg. 2001. ISBN 978-3-8260-1836-7.
  • Stanley Rosen: The Mask of Enlightenment, Nietzsche's Zarathustra. 2004. ISBN 978-0-300-10451-6.