Tako je govorio Zaratustra

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Tako je govorio Zaratustra
Also sprach Zarathustra.GIF
Naslovnica prvoga izdanja

Tako je govorio Zaratustra (nem. Also sprach Zarathustra) je djelo njemačkog filozofa Fridriha Ničea, nastalo između 1883. 1885, a koje govori o starom šamanu koji se spušta sa svoje planine među narod iz želje da nauči nešto od njih i da narodu podari svoje znanje. Prilikom spuštanja u selo nailazi na razne ljude od kojih doznaje njihove tajne.

On je zapravo u potrazi za čovjekom sebi ravnim, ali mnogi ne razumiju njegovu filozofiju i ismijavaju ga, no ima i onih koji mu se dive.

„Zaratustra“ je njemačka verzija imena persijskog proroka Zoroastra (Zaraθuštra), navodnog osnivača zoroastrizma, koji je jako uticao na judaizam i zatim hrišćanstvo. U knjizi postaje jasno da Niče prikazuje „novog“ ili „drukčijeg“ Zaratustru, koji okreće tradicionalni moral naglavce. Najslavniji odlomak nalazi se na početku knjige: Zaratustra se spušta s planine, razgovara s nekim čovjekom i zatim se pita: „Je li moguće da ljudi još ne znaju da je Bog mrtav?“

Zbog svojih razmatranja to je jedno od najpoznatijih filozofskih djela ovoga autora, a stil pisanja je nedvosmisleno svrstao Zaratustru i u vrhunce svjetske književnosti.

Literatura[уреди]

  • Claus Zittel: Das ästhetische Kalkül von Friedrich Nietzsches "Also sprach Zarathustra". Würzburg. 2001. ISBN 978-3-8260-1836-7.
  • Stanley Rosen: The Mask of Enlightenment, Nietzsche's Zarathustra. 2004. ISBN 0-300-10451-0.