Телескоп Хабл

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
За остале употребе, погледајте чланак Хабл
Телескоп Хабл
ХСТ-СМ4.јпег
Телескоп Хабл
Опште информације
NSSDC ID 1990-037Б
Организација NASA / ЕСА / СТСцИ
Датум лансирања 24. април 1990.[1]
Место лансирања СЦ Кенеди
Возило лансирања Дискавери (СТС-31)
Дужина мисије 25 година
Датум деорбитације ~2021[2][3]
Маса 11.110 kg
Тип орбите близо кружне, ниска Земљина орбита
Висина орбите 551–555 km
Орбитални период 96–97 минута (14-15 периода на дан)
Орбитална брзина 7.500 m/s
Убрзање услед гравитације 8.169 m/s2
Локације ниска орбита Земље
Стил Ричи-Кретиенов рефлектор
Таласна дужина Оптичка, ултраљубичаста, блиско-инфрацрвена
Пречник 2,4 m
Површина 4,5 m² [4]
Фокална дужина 57,6 m
Инструменти
NICMOS инфрацрвена камера/спектрометар
ACS оптичка камера за истраживања
WFC3 оптичка камера широког поља
COS ултраљубичасти спектрограф
STIS оптички спектрометер/камера
FGS три сензора за фино навођење
Вебсајт хуббле.наса.гов
хубблесите.орг
www.спацетелесцопе.орг

Свемирски телескоп Хабл (енгл. Hubble Space Telescope, HST) је пројекат настао сарадњом Насе и Европске свемирске агенције. Телескоп се налази у орбити око Земље и снима веома квалитетне слике свемирских тела и појава, као и мноштво научних информација. Проматрања се могу изводити у видљивом, инфрацрвеном и ултраљубичастом делу спектра. Хабл је на многе начине изменио људско размишљење о свемиру – донео је револуцију у модерну астрономију и то не само као врло добар инструмент, већ и као сталан подстицај новим истраживањима.

Положај[уреди]

Смештен је у ниској Земљиној орбити на 553 km висине уз помоћу свемирског шатла Дискавери. Земљу обилази под нагибом од 28,5°,при брзини од 27,300км/х и направи пун круг за просечно 96 минута. У просеку Земљу обиђе 14-15 пута дневно.

Историја[уреди]

Слање телескопа у орбиту је била замишљено пуно пре лансирања Хабловог телескопа у свемир. Па ипак наука и технологија су напредовали толико да су људи могли послати телескоп у орбиту. Градња је започета 1977. године а одлучено је да се телескоп назове по Едвину Хаблу. Телескоп је завршен 1985., а након одлагања због катастрофе Челенџера 1986., телескоп је лансиран 1990. године.

Ускоро, након првих снимака, било је јасно да с Хаблом нешто није у реду. Слике су биле мутне и нису се могле фокусирати. Са следећим летом шатла грешка је поправљена - огледало је замјењено новим. Затим слике које су уследиле биле су боље од свих до тада.

Уследиле су још четири сервисн мисије.

Постављање Хабла у орбиту
Лансирање СТС-31

Карактеристике[уреди]

Хаблов свемирски телескоп је постављен у кружну орбиту око Земље на висини од 600 km. Срце телескопа чини 2,4 метарско огледало. Тежак је око 10 тона а величине као мањи аутобус. Енергију добија из соларних плоча димензија 2.6 x 7.1 метара које му дају енергију потребне за рад. Део енергије се акумулира у 6 никл-водикових батерија које му дају енергију док је у Земљиној сенци.

Телескоп има две антене. Једну за примање наредби са Земље а другу за слање података на Земљу.

Хабл, наравно, има систем за исправљање положаја, и прецизне жироскопе који помажу у врло прецизним мерењима.

Хабл може помоћу 4 инструмента снимати у распону од инфрацрвеног па све до ултраљубичастог дела спектра. Уз једну камеру има два комбинована уређаја спектрограф комбиновам с камером. Лако се може поправити у свемиру, без потребе враћања на Земљу. Састоји се од пуно одвојених модула који се могу лако заменити и одвојити.

Мисије[уреди]

  1. Лансирање-24. април 1990. године
  2. Постављање у орбиту-25. април 1990. године
  3. Прва фотографија-20. мај 1990. године
  4. Сервисна мисија 1(СТС-61)-децембар 1993. године
  5. Сервисна мисија 2(СТС-82)-фебруар 1997. године
  6. Сервисна мисија 3А(СТС-103)-децембар 1999. године
  7. Сервисна мисија 3Б(СТС-109)-фебруар 2002. године
  8. Сервисна мисија 4(СТС-125)-мај 2009. године

Референце[уреди]

  1. ^ Лyнн Јеннер, Бриан Дунбар. „Тхе Хуббле Сторy (пп. 2)”. НАСА. Приступљено 02. 6. 2010. 
  2. ^ Оффице, ХСТ Програм (2003). „Хуббле Фацтс: ХСТ Орбит Децаy анд Схуттле Ре-боост” (ПДФ). Годдард Спаце Флигхт Центер. Приступљено 12. 05. 2009. 
  3. ^ Каудерер, Амико (26. 03. 2009). „Спаце Схуттле Миссион Овервиеw — СТС-125: Тхе Финал Висит”. НАСА. Приступљено 02. 5. 2009. 
  4. ^ СYНПХОТ Усер'с Гуиде, версион 5.0, Спаце Телесцопе Сциенце Институте. стр. 27.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]