Пређи на садржај

Теорија мреже

С Википедије, слободне енциклопедије
Пример мреже са осам чворова и десет ивица

Теорија мреже је студија графова као репрезенцација било симетричних или асиметричних релација између дискретних објеката. У информатици и науци о мрежама, теорија мрежа је део теорије графова: мрежа се може дефинисати као граф у коме чворови и/или ивице имају атрибуте (е.г. имена).

Теорија мреже налази примену у многим дисциплинама укључујући статистичку физику, физику елементарних честица, информатику, електротехнику, биологију,[1] економију, финансије, операциона истраживања, климатологију и социологију. Примене теорије мрежа обухватају логистичке мреже, веб, интернет, генске регулаторне мреже, метаболичке мреже, друштвене мреже, епистемолошке мреше, етц.

Ојлерово решење проблема седам мостова Калињинграда се сматра првим истинским доказом у теорији мрежа.[2]

Оптимизација мреже[уреди | уреди извор]

Разлагање НП-тешког задатка оптимизације мреже у подзадатке одбацивањем најмање релевантних интеракција у мрежи.[3]

Проблеми мреже који обухватају налажење оптималног начина извршавања задатка се изучавају под називом комбинаторна оптимизација. Примери таквих проблема су мрежа протока, проблем најкраћег пута, транспортни проблем, проблем претовара, локацијски проблем, проблем упаривања, проблем додељивања, проблем паковања, проблем усмеравања, анализа критичног пута и ПЕРТ (енгл. Program Evaluation & Review Technique). Да би се решио НП-тежак затак оптимизације мреже, он се разлаже у подзадатке и мрежа се дели у релативно независне подмреже.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хабиби, Иман; Емамиан, Еффат С.; Абди, Али (1. 1. 2014). „Qуантитативе аналyсис оф интрацеллулар цоммуницатион анд сигналинг еррорс ин сигналинг нетwоркс”. БМЦ Сyстемс Биологy. 8: 89. ИССН 1752-0509. ПМЦ 4255782Слободан приступ. ПМИД 25115405. дои:10.1186/с12918-014-0089-з. 
  2. ^ Неwман, M. Е. Ј. „Тхе струцтуре анд фунцтион оф цомплеx нетwоркс” (ПДФ). Департмент оф Пхyсицс, Университy оф Мицхиган. 
  3. ^ а б Игнатов, D.Yу.; Филиппов, А.Н.; Игнатов, А.D.; Зханг, X. (2016). „Аутоматиц Аналyсис, Децомпоситион анд Параллел Оптимизатион оф Ларге Хомогенеоус Нетwоркс” (ПДФ). Проц. ИСП РАС. 28: 141—152. арXив:1701.06595Слободан приступ. дои:10.15514/ИСПРАС-2016-28(6)-10. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • С.Н. Дороговтсев анд Ј.Ф.Ф. Мендес, Еволутион оф Нетwоркс: фром биологицал нетwоркс то тхе Интернет анд WWW, Оxфорд Университy Пресс, 2003, {{|исбн|0-19-851590-1}}
  • Г. Цалдарелли, "Сцале-Фрее Нетwоркс", Оxфорд Университy Пресс, 2007, {{|исбн|978-0-19-921151-7}}
  • А. Баррат, M. Бартхелемy, А. Веспигнани, "Дyнамицал Процессес он Цомплеx Нетwоркс", Цамбридге Университy Пресс, 2008, {{|исбн|978-0521879507}}
  • Е. Естрада, "Тхе Струцтуре оф Цомплеx Нетwоркс: Тхеорy анд Апплицатионс", Оxфорд Университy Пресс, 2011, {{|исбн|978-0-199-59175-6}}
  • К. Сорамаки анд С. Цоок, "Нетwорк Тхеорy анд Финанциал Риск", Риск Боокс. 2016. ISBN 978-1782722199. [1]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kimmo, Soramäki (2016). Network theory and financial risk. Cook, Samantha (Statistician). [London]: Risk Books. ISBN 978-1782722199. OCLC 973733901.