Томаж Лаврич
| Томаж Лаврич | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 10. новембар 1964. |
| Место рођења | Љубљана СФРЈ |
Томаж Лаврич (рођен 10. новембра 1964. године у Љубљани) (познат и под надимком ТБЦ, а повремено се потписује и псеудонимима Диареја, Ј. Висарјонович, Тон Тон и Ловро Матич) је вишеструко награђивани словеначки илустратор, карикатуриста и цртач стрипова.
Биографија[уреди | уреди извор]
Лаврич је студирао сликарство на Љубљанској ликовној академији. Илустрацијом и стриповима је почео професионално да се бави 1987. године у словеначком политичком недељнику Младина радећи илустрације, карикатуре и кратки стрип Диареја, кроз који је минималистичким цртежом на ироничан начин коментарисао актуелна политичка збивања у Словенији у то време.
Паралелно с радом на Диареји у сопственој режији је објавио још три албума: Црвени аларм (Рдечи аларм, 1996) аутобиографску причу о љубљанској панк и алтернативној сцени за време комунизма, Ратман (1997), локалну суперхеројску социо-политичку пародију у којој одаје почаст бројним стрип ауторима који су га инспирисали, и ратну драму Босанске басне (1997). Иста је 1999. године поново објављена и за угледну француску издавачку кућу Glénat. Француска верзија албума је 1999. године добила Grand Prix на Међународном фестивалу стрипа у швајцарском граду Сијер и награду „Сребрни лав“ од стране Центра за стрип из Брисела.[1]
Лаврич је познат по томе да воли да ради на неколико различитих пројеката истовремено, а пошто често експериментише са разним цртачким стиловима, словеначки стрип-аутор Јакоб Клеменчич назвао га је "великим камелеоном... човеком који црта у хиљаду стилова".[1] Након што је 1999. објавио црнохуморни кримић Глиста у бијегу, Лаврич 2001. је радио на три пројекта: збирци прича о животу у новонасталим капиталистичким источноевропским земљама под називом Ново доба, збирку црнохуморних гегова Екстремни спортови те такође и први пројект на којем није и он није истовремено и сценариста: четврти део француског серијала Декалог (2001), с Франком Жиродом Giroud.
Године 2002. Диареје је објављена као компилација од 560 страница; Лаврич за то време ради и на постапокалиптичној научнофантастичној серији Ломм (2002-2004) и балканском крими-серијалу Европа (2003-2004). Године 2004. објављује поетични научнофантастични албум Слепо сунце који је колекција кратких прича објављиваних у словеначком алтернативном стрип магазину Стрипбургер.
Библиографија (у Словенији)[уреди | уреди извор]
- новински стрипови: Диареја, Милена, СК8Ф8, Астралопитек, Гесо
- кратки стрипови/приче: Божични стрип, Потопис, Мирјана
- збирке кратких стрипова: Екстремни спортови (Екстремни шпорти), Словенски класики, Световни класики, Слепо сонце
- серијализоване кратке приче: Оператион Рампарт, Магда, Мегаран (са Гораздом Вахеном), Аззардо д'Аморе
- Албуми: Диареја 1, 2 и 3, Црвени аларм (Рдечи аларм), Ратман", Босанске басне (Босанске басни), Екстремни спортови (Екстремни шпорти), Диареја 1988-2002
Библиографија (међународна)[уреди | уреди извор]
- FABLES DE BOSNIE Француска, Гленат (1999), црно-бели
- RACCONTI DI BOSNIA Италија, Магиц Пресс (2000), црно-бели
- LA CAVALE DE LEZZARD Француска, Гленат (1999), црно-бели
- LA FUGA DI LUCERTOLA Италија, Магиц Пресс (2003), црно-бели
- DECALOGUE 4.- LE SERMENT (сценарио Франк Жирод) Француска, Гленат (2001), у боји
- TEMPS NOUVEAUX Француска, Гленат (2001), црно-бели
- TEMPI NUOVI Италија, Магиц Пресс (2000), црно-бели
- LOMM Француска, Гленат (2002), црно-бели
- EVROPA Француска, Гленат (2003), у боји
- DEPORTES EXTREMOS Шпанија, Ла Цупула (2003), црно-бели
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 14. 01. 2010. г. Приступљено 28. 05. 2012.
