Стил
Стил (лат. stilus — писаљка, инструмент за писање[1][2]), у књижевности и уметности је начин изражавања, односно израз који карактеришу све особине по којима се разликује од других. У уметности означава целокупну карактеристику једног уметника, уметничке школе, правца или периода.
Порекло појма
[уреди | уреди извор]Појам „стил” води порекло од латинске речи stilus, која је изворно означавала дрвену или металну писаљку којом се писало на дрвеним плочицама.[1][2] У енглеском и француском језику графија „style” настала је погрешним етимолошким повезивањем латинске речи stilus с грчком stŷlos — „стуб”.[1] Овај првобитни назив за инструмент писања донедавно се употребљавао за начин како је неко писао, за рукопис.[1] Ако је писар руковао писаљком вешто и брзо, стил му је био извежбан (exercitatus), а за оног невештог рекло би се да му је стил спор и збркан (tardus et confusis).[1] Касније се употреба појма stilus проширила и на садржај, односно вредност писања. У том смислу се и данас за човека који пише јасно, складно, елегантно, каже да „има стила”.[1] У уметности реч стил почиње да се употребљава у 19. веку, појавом модерне историографије уметности. У новије време, поред свог значења у књижевности и уметности, појам се проширио и на друге човекове делатности, те се говори о стилу у раду, политици, спорту, моди, понашању, па и о стилу живота који неко води.[2]
Стил у уметности
[уреди | уреди извор].jpg)
Стил може да карактерише уметност одређеног доба (готски, барокни стил или правац), одређене средине (рустикални стил), одређеног уметника (његов рукопис) или неког другог човека (каже се да то није у његовом стилу). Стручњак по стилу може да разазнаје из којега доба и из које средине или још и од којег аутора потиче неко уметничко дело и ако то дело никада пре тога није видео или није чуо.
У још ширем смислу речи стил може да значи врсту изведбе у на пример игри, одређену врету спорта („слободни стил“) и слично.
Одатле такође „стилски“ (стилски намештај, стилска рестаурација) који одговара одређеној средини и стилу.
Тога истог порекла су и речи:
- Стилизација и стилизовати у ликовној уметности одређује редуковање предмета на његове карактеристичне црте.
- Стилистика у лингвистици о литературном изражавању.
Стил је физиогномија духа.
Стил у књижевности
[уреди | уреди извор]
Стил појединога писца чини и карактеристичан одабир и начин употребе стваралачких поступака и стилских изражајних средстава у обликовању књижевнога текста. Сваки стандардни језик има пет функционалних стилова за употребу у различитим подручјима људске комуникације:[3]:48–49
- књижевни
- новинарски
- научни
- административно-правни
- разговорни
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ RKT 1986, стр. 759–764
- ^ а б в Клајн & Шипка 2006, стр. 1175
- ^ а б Кордић, Сњежана (1995). „Несклоњиви релативизатор што”. Релативна реченица (PDF). Загреб: МХ и ХФД. стр. 264. ISBN 953-6050-04-8. doi:10.2139/ssrn.3460911. COBISS.SR 110665484. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2021-02-14. г. Приступљено 2026-07-13.
Литература
[уреди | уреди извор]- Rečnik književnih termina (Književnost). Beograd, Jugoslavija: Institut za književnost i umetnost u Beogradu. 1986.
- Клајн, Иван; Шипка, Милан, ур. (2006). „Стил”. Велики речник страних речи и израза. Нови Сад: Прометеј. стр. 1175.
