Транслуминална ендоскопска операција

С Википедије, слободне енциклопедије
Апендектомија
Ендоскопски оперативни трокар убачен кроз вагинални форникс. Материца се види изнад трокара
Специјалностхирургија

Транслуминална ендоскопска операција је минимално инвазивна процедура у лапароскопској хирургији која се обавља на готово потпуно невидљив начин, јер се уместо кроз мале прозоре од 3, 5 или 10 мм на кожи, користи само један отвор (енг. сингле порт лапаросцопиц сургерy) или се улази у организам кроз природне отворе. Ова метода позната је под акронимом НОТЕС (енг. Натурал Орифице Транслуминал Ендосцопиц Сургерy).

Историја[уреди | уреди извор]

Концепт уласка у трбушну шупљину кроз природне телесне отворе постоји више од сто година. Први приступ који се користио био је трансвагинални, када је 1901. године хирург Дмитри вон Отт у Петрограду након колпотомије први визуализирао и описао карличне и трбушне органе. Потом је Емануел Клафтен 1937. године описо технику названу колполапароскопија, а Децкер и Цхеррy 1944. године представио кулдоскопију уз помоћ које су се изводили дијагностички и терапијски захвати.

Некада је стратегија хирурга била да направе што већи рез, како би могли да има што јаснију ситуацију у операционом пољу, а то је доводило до бројник компликација. С краја 20. века стратегија у хирургији се мењала, и јавља се тренд да се кроз што мање отворе уради жељени захват Велику улогу у развоју НОТЕС-а имали су и ендоскопски захвати у дигестивном тракту, прво извођени ригидним, а од 1960. године и флексибилним ендоскопима. Флексибилни ендоскоп је омогућио извођење инвазивнијих и сложенијих захвата и тако ендоскопију од једноставне дијагностичке методе довео до терапијске ендолуминалне интервенције.[1]

Након што је средином 1980-тих минимално инвазивна хирургија ушла у свакодневну праксу следи примена робота, да Винци - хируршког систем којим се ради операцију, док хирург контролише његов рад на конзоли у суседној просторији.

Даљи напредак у терапијској ендоскопији и минимално инвазивној хирургија током последњег деценија 21. века довео је до конвергенције техника доступних за лечење низа стања. Сада је могуће лечити широку палету болести помоћу сложених лапароскопских техника укључујући каменце у жучи, гастроезофагеалну рефлуксну болест, запаљење црвуљка, гојазност, колоректални карцином, многа уролошка стања и сложене гинеколошке проблеме. Паралелно с тим, развој вишеканалних, флексибилних ендоскопа с манипулацијом новим сликама, укључујући ускопојасно снимање и аутофлуоресценцију, довели су до развоја напредније терапијске ендоскопије попут ендоскопске ресекције мукозе и субмукозне дисекције. Ове технике омогућиле су ендоскопско лечење више болести, укључујући рани карцином, много раније него што је то некада било могуће.

Даљи развој ових техника 2000-тих дао је могућност да се велике интраабдоминалне интервенције изводе кроз природе отворе на телу, без кожних уреза применом комбинације лапароскопских и ендоскопских техника. Друштво америчких гастроинтестиналних ендоскопских хирурга (САГЕС) и Америчко друштво гастроинтестиналне ендоскопије (АСГЕ) удружили су се 2005. године како би оформили радну групу која је постала позната као Конзорцијум за процену и истраживања улаза у организам кроз природне отворе акроним НОСЦАР (Натурал Орифице Сургерy Cонсортиум фор Ассессмент анд Ресеарцх).[2] За операцију која се изводи уз помоћ инструмената који приступају кроз природни отвор, Конзорцијум је предложили назив „транслуминална ендоскопска операција кроз природни отвор” (акроним НОТЕС (натурал орифице транслуминал ендосцопиц сургерy)).

Рао и Реддy су 2004. први пут начинили трансгастричну апендектомију, а Бернхардт је 2007. године урадио прву трансвагиналну апендектомију. Они су након уласка кроз природни отвор, направили малу инцизију на органу и тако ушли у перитонеалну шупљину, да био обавили апендектомију.

Убрзо се развила и хибридна транслуминална ендоскопска операција, која представља комбинацију лапароскопске и НОТЕС процедуре, где се један порт убацује кроз пупак (умбиликус), а други кроз вагину или желудац, ендоскопски .

Опште информације[уреди | уреди извор]

Развој сигурне и поновљиве технике за приступ оперативном пољу од суштинског је значаја за транслуминалну ендоскопску операцију. Потенцијалне препреке за клиничку примену транслуминалног ендоскопског захвата су:

  • Приступ у перитонејску шупљину
  • Затварање инцизија на желуцу или цреву
  • Спречавање инфекције
  • Развој инструмената за шивање
Трансвагинални приступ
  • Развој инструмената за стварање анастомоза (без шивања)
  • Оријентација у простору
  • Развој мултифункционалних платформи за извођење захвата
  • Контрола интраперитонеалног крварења
  • Контрола јатрогених интраперитонеалних компликација
  • Непредвиђени физиолошки догађаји
  • Компресиони синдроми
  • Едукација и увежбавање свих чланова операционог тима.[3][4]
  • добра манипулација инструментом.

Тренутно се као најповољнији приступи за транслуминалну ендоскопску операцију сматрају, они кроз:

Желудац, трансгастрични приступ — када се може користити модификована Селдингерова дилатација или перкутана ендоскопска гастростомија (ПЕГ).

Свод вагине, трансвагинални приступ.

Ректум, трансректални приступи, који се може користити, али још увек непоуздан јер захтева велику пажњу како по питању приступа тако и по питању затварања.

Интраперитонеалне компликације[уреди | уреди извор]

Већина тренутног скептицизма према транслуминалним ендоскопским операцијама (НОТЕС-у) лежи у чињеници да техника узрокује јатрогене повред с ризиком од тренутнихе или одложених компликација. Ти ризици укључују:

  • Унос инфекцију, која је према лабораторијска истраживањима велики ризик, али ипак захтева потпуну квантификацију.
  • Крварење, које настаје као последица васкуларних повреда током приступа или поступка. Оне могу бити и непрепознате и тешко их је контролисати због положаја и оријентације ендоскопа и тренутно доступне хемостатске технологије.
  • Висцералне повред и
  • Касне анастомотике везе или места с потенцијално катастрофалним резултатима.[5]

Дуготрајне компликације, попут стварања адхезија, осим диспареуније након примене ове методе, морају се даљим истраживањима правилно проценити.

Хибридни НОТЕС захвати и њихов значај[уреди | уреди извор]

Потенцијалне препреке и ограничења НОТЕС захвата разлог су што се у клиничкој пракси чешће изводе хибридни НОТЕС захвати. То су захвати код којих се транслуминални НОТЕС приступ комбинује са инцизијама на трбушном зиду кроз које се уводе лапароскопски инструменти.[6] Тиме је омогућена боља визуализација и оријентација у операцијском пољу, а сигурност операционог захвата је повећана.

Хибридне НОТЕС операције су кораци према потпуним НОТЕС захватима док се не развију методе којима ће се превазићи тренутна ограниĉења.

Најизвођенији хибридни НОТЕС захват је лапароскопски асистирана трансвагинална холецистектомија.[7]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wагх МС, Меррифиелд БФ, Тхомпсон CC. Ендосцопиц трансгастриц абдоминал еxплоратион анд орган ресецтион: инитиал еxпериенце ин а порцине модел. Цлин Гастроентерол Хепатол. 2005;3:892-96
  2. ^ АСГЕ/САГЕС Wоркинг Гроуп он Натурал Орифице Транслуменал Ендосцопиц Сургерy. Оцтобер 2005.Раттнер D, Каллоо А, АСГЕ/САГЕС Wоркинг Гроуп. Сург Ендосц. 2006 Феб; 20(2):329-33.
  3. ^ Рyоу M, Фонг ДГ, Паи РД, Раттнер ДW, Тхомпсон CC, Транслуминал цлосуре фор НОТЕС: ан еx виво студy цомпаринг леак прессурес оф вариоус гастротомy анд цолотомy цлосуре модалитиес. Ендосцопy. 2008 Маy; 40(5):432-6.
  4. ^ Воерманс РП, Wорм АМ, ван Берге Хенегоуwен MI, Бреедвелд П, Бемелман WА, Фоцкенс П Ин витро цомпарисон анд евалуатион оф севен гастриц цлосуре модалитиес фор натурал орифице транслуминал ендосцопиц сургерy (НОТЕС). Ендосцопy. 2008 Јул; 40(7):595-601.
  5. ^ Пхам БВ, Морган К, Ромагнуоло Ј, Гленн Ј, Базаз С, Лаwренце C, Хаwес Р, Пилот цомпарисон оф адхесион форматион фоллоwинг цолониц перфоратион анд репаир ин а пиг модел усинг а трансгастриц, лапаросцопиц, ор опен сургицал тецхниqуе. Ендосцопy. 2008 Ауг; 40(8):664-9.
  6. ^ . Цлавијо Р, Рибал МЈ, Сотело Р, Фернáндез Г, Алцараз А. НОТЕС, хyбрид НОТЕС, НОТЕС-ассистед киднеy сургерy: wхат хас беен ацхиевед со фар?. Арцх Есп Урол.2012;65(3):399-06.
  7. ^ Цларк МП, Qаyед ЕС, Кообy ДА, Маитхел СК, Wиллингхам ФФ. Натурал орифице транслуменал ендосцопиц сургерy ин хуманс: а ревиеw. Миним Инвасиве Сург. 2012;2012:189296.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Раттнер D, Каллоо АН, Тхе САГЕС/АСГЕ Wоркинг Гроуп он Натурал Орифице Транслуменал Ендосцопиц Сургерy АСГЕ/САГЕС Wоркинг Гроуп он Натурал Орифице Транслуменал Ендосцопиц Сургерy. Сург Ендосц. 2005;20:329–33. [ПубМед] [Гоогле Сцхолар]
  • Јаганнатх СБ, Кантесовоy СВ, Ваугхн ЦА, Цхунг ССЦ, Цоттон ПБ, ет ал. Пер орал трансгастриц ендосцопиц лигатион оф фаллопиан тубес wитх лонг терм сурвивал ин порцине модел. Гастроинтест Ендосц. 2005;61:449–53. [ПубМед] [Гоогле Сцхолар]
  • Wагх МС, Меррифиелд БФ, Тхомпсон CC. Сурвивал студиес афтер трансгастриц оопхорецтомy анд тубецтомy ин а порцине модел. Гастроинтест Ендосц. 2006;63:473–8. [ПубМед] [Гоогле Сцхолар]
  • Кантесовоy СВ, Ху Б, Јаганнатх СБ, Ваугхн ЦА, ет ал. Трансгастриц ендосцопиц спленецтомy: ис ит поссибле? Сург Ендосц. 2006;20:522–5. [ПубМед] [Гоогле Сцхолар]
  • Бергстром M, Икеда К, Сwаин П, Парк ПО. Трансгастриц анастомосис бy усинг флеxибле ендосцопy ин а порцине модел (wитх видео) Гастроинтест Ендосц. 2006;63:307–12. [ПубМед] [Гоогле Сцхолар]
  • Паи РД, Фонг ДГ, Бундга МЕ, Одзе РД, Раттнер ДW, Тхомпсон CC. Трансцолониц ендосцопиц цхолецyстецтомy: а НОТЕС сурвивал студy ин а порцине модел (wитх видео) Гастроинтест Ендосц. 2006;64:428–34.
  • Бесслер M, Стевенс ПД, Милоне L, Парикх M, Фоwлер D. Трансвагинал лапаросцопицаллy ассистед ендосцопиц цхолецyстецтомy: а хyбрид аппроацх то натурал орифице сургерy. Гастроинтест Ендосц. 2007;66:1243–5.
  • Маресцауx Ј, Даллемагне Б, Перретта С, Wаттиез А, Муттер D, Цоумарос D. Сургерy wитхоут сцарс: репорт оф транслуминал цхолецyстецтомy ин а хуман беинг. Арцх Сург. 2007;142:823–6. [ПубМед]
  • Паланивелу C, Рајан ПС, Рангарајан M, Парасаратхи Р, Сентхилнатхан П, Правеенрај П. Трансумбилицал флеxибле ендосцопиц цхолецyстецтомy ин хуманс: фирст феасибилитy студy усинг а хyбрид тецхниqуе. Ендосцопy. 2008;40:428–32.
  • Цардосо Рамос А, Мураками А, Галвао Нето M, Сантана Галвао M, Соуза Силва АЦ, ет ал. НОТЕС трансвагинал видео ассистед цхолецyстецтомy: фирст сериес. Ендосцопy. 2008;40:572–6. [ПубМед]
  • Рyоу M, Фонг ДГ, Паи РД, Раттнер ДW, Тхомпсон CC. Транслуминал цлосуре фор НОТЕС: ан еx виво студy цомпаринг леак прессурес оф вариоус гастротомy анд цолостомy модалитиес. Ендосцопy. 2008;40:432–7.
  • Воерманс РП, Wорм АМ, Ван Берге Хенегоуwен MI, Бреевелд П, Бемелман WА, Фоцкенс П. Ин витро цомпарисон анд евалуатион оф севен гастриц цлосуре модалитиес фор натурал орифице транслуминал ендосцопиц сургерy (НОТЕС) Ендосцопy. 2008;40:595–602.
  • Пхам БВ, Морган К, Ромагнуоло Ј, Гленн Ј, Базаз С, Лаwренце C, Хаwес Р. Пилот студy оф адхесион форматион фоллоwинг цолон перфоратион анд репаир ин а пиг модел усинг трансгастриц, лапаросцопиц ор опен сургицал репаир. Ендосцопy. 2008;40:664–70.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Transluminalna_endoskopska_operacija&oldid=27448484”