Пређи на садржај

Ужа породица

С Википедије, слободне енциклопедије
А ман, wоман, анд тwо цхилдрен смилинг оутсиде оф а хоусе
Ужа породица састављена од мајке, оца и њихове деце око 1955. године

Ужа породица, нуклеар фамилија, елементарна фамилија или супружничка породица је породична група која се састоји од два родитеља (мушкарца и жене) и њихове деце (једног или више). За разлику од једнородитељске породице, веће шире породице, или породице са више од два родитеља. Нуклеарне породице обично су усредсређене на брачни пар, који може имати било који број деце. Постоје разлике у дефиницији међу посматрачима. Неке дефиниције дозвољавају само биолошку децу која су пунокрвни сродници и сматрају усвојену или полубраћу и полусестре делом непосредне породице, док друге дозвољавају очуха и било коју комбинацију зависне деце, укључујући пасторчад и усвојену децу. Неки социолози и антрополози нуклеарну породицу сматрају најосновнијим обликом друштвене организације

Преглед[уреди | уреди извор]

Породичне структуре мешовитог пара и њихове деце биле су присутне у западној Европи и Новој Енглеској у 17. веку, под утицајем црквених и теократских влада.[1] Појавом протоиндустријализације и раног капитализма, нуклеарна породица постала је финансијски одржива друштвена јединица.[2] Термин нуклеарна породица први пут се појавио почетком двадесетог века. Алтернативне дефиниције су еволуирале тако да укључују породичне јединице на челу са истополним родитељима[3] и можда додатне одрасле рођаке који преузимају заједничку родитељску улогу;[4] у последњем случају такође добија име супружничке породице.[3]

Овај концепт који уско дефинише нуклеарну породицу као централну за стабилност у савременом друштву, промовисали су фамилијаристи који су социјални конзервативци у Сједињеним Државама, а оспораван је као историјски и социолошки неадекватан за описивање сложености стварних породичних односа.[5] У „Фројдовим теоријама идентификације и њиховим дериватима” Ури Бронфенбренер наводи: „Веома је мало познато о разликама у понашању очева и мајки према синовима и кћеркама, а још мање о могућим ефектима на такав различит третман”. Мало се зна о томе како функционишу поступци родитељског понашања и идентификације, и како деца тумаче учење сексуалних улога. У својој теорији, он користи „идентификацију” са оцем у смислу да ће син следити полну улогу коју му пружа отац, а затим да би отац могао да идентификује разлику родитеља „унакрсног пола” за своју ћерку.

Историчари Алан Макфарлајн и Петер Ласлет постулирали су да су нуклеарне породице биле примарни аранжман у Енглеској од 13. века. Овај примарни аранжман се разликовао од уобичајеног аранжмана у јужној Европи, деловима Азије и на Блиском истоку, где је било уобичајено да млади одрасли остану у породичној кући или се венчају у породичну кућу. У Енглеској су мулти-генерацијска домаћинства била неуобичајена, јер би млади одрасли уштедели довољно новца да се одселе у своје домаћинство након што се венчају. Социолог Брижит Бергер тврдила је, „млада нуклеарна породица морала је да буде флексибилна и покретна док је тражила прилику и имовину. Присиљени да се ослањају на своју домишљатост, њени чланови су такође морали да планирају будућност и развију буржоаске навике рада и штедње.”[6] Бергер такође напомиње да би то могао бити један од разлога зашто је индустријска револуција започела у Енглеској и другим земљама северозападне Европе. Међутим, историјски значај нуклеарне породице у Енглеској оспорио је Корд Оестман.[7]

Као фактор плодности, појединачна нуклеарна домаћинства углавном имају већи број деце од заједничког животног аранжмана, према студијама из западног света[8] и Индије[9]

Спроведена су истраживања која показују разлику у броју жељене деце по домаћинству у зависности од тога где живе. Породице које живе у руралним областима желеле су да имају више деце него породице у урбаним срединама. Једна студија урађена у Јапану између октобра 2011. и фебруара 2012, даље је истраживала ефекат подручја пребивалишта на средњи жељени број деце.[10] Истраживачи студије дошли су до закључка да су жене које живе у руралним подручјима са већим породицама вероватније желеле више деце у поређењу са женама које су живеле у урбаним областима у Јапану.

Историја[уреди | уреди извор]

ДНК извађена из костију и зуба у 4600 година старог погребног места из каменог доба у Немачкој пружила је најраније доказе о социјалном признању породице која се састоји од два родитеља са више деце.[11] Међутим, нема доказа који би показали да је породица живела у ексклузивном једнопородичном домаћинству без слуга, робова, пријатеља или чланова шире породице. То, према томе, није доказ ранијег постојања модерне нуклеарне породице.

Употреба термина[уреди | уреди извор]

Меријам-ВебстерМерриам-Wебстер датира термин нуклеарна породица уназад до 1947. године,[12] док Оксфордски енглески речник наводи референцу на термин из 1925. године; стога је овај термин релативно нов.

У својој најчешћој употреби, термин нуклеарна породица односи се на домаћинство које се састоји од оца, мајке и њихове деце,[13] сви од којих су у једном стану домаћинства.[12] Џорџ Мердок, посматрач породица, дао је рани опис:

Породица је социјална група коју одликује заједничко пребивалиште, економска сарадња и репродукција. Она садржи одрасле особе оба пола, од којих најмање двоје одржавају социјално одобрену сексуалну везу, и једно или више деце, сопствених или усвојених, од полно кохабитирајућих одраслих особа.[14]

Многи појединци су у свом животу део две нуклеарне породице: фамилије порекла у којој су потомци, и породице размножавања у којој су родитељи.[15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Воло, Јамес M.; Воло, Доротхy Деннеен (2006). Фамилy лифе ин 17тх- анд 18тх-центурy Америца. Греенwоод. стр. 42. ИСБН 978-0-313-33199-2. 
  2. ^ Традитионс анд Енцоунтерс: А Бриеф Глобал Хисторy (Неw Yорк: МцГраw Хилл, 2008).
  3. ^ а б „Нуцлеар фамилy”. Енцyцлопæдиа Британница Онлине. Енцyцлопæдиа Британница. 2011. Приступљено 2011-07-24. 
  4. ^ "Стрицтлy, а нуцлеар ор елементарy ор цоњугал фамилy цонсистс мерелy оф парентс анд цхилдрен, тхоугх ит офтен инцлудес оне ор тwо отхер релативес ас wелл, фор еxампле, а wидоwед парент ор унмарриед сиблинг оф оне ор отхер споусе."
    Слоан Wорк анд Фамилy Ресеарцх Нетwорк, цитинг Паркин, Р. (1997). Кинсхип: Ан интродуцтион то басиц цонцептс. Оxфорд: Блацкwелл Публисхерс. Ретриевед Април 18, 2012.
  5. ^ Јохнсон, Мириам M. (1. 1. 1963). „Сеx Роле Леарнинг ин тхе Нуцлеар Фамилy”. Цхилд Девелопмент. 34 (2): 319—333. ЈСТОР 1126730. дои:10.2307/1126730. 
  6. ^ „Тхе Реал Роотс оф тхе Нуцлеар Фамилy”. Институте фор Фамилy Студиес (на језику: енглески). Приступљено 2017-03-28. 
  7. ^ Цорд Оестманн (1994). Лордсхип анд Цоммунитy: Тхе Лестранге Фамилy анд тхе Виллаге оф Хунстантон, Норфолк, ин тхе Фирст Халф оф тхе Сиxтеентх Центурy. Боyделл Пресс. стр. 53—. ИСБН 978-0-85115-351-3. 
  8. ^ Ницолетта Балбо; Францесцо C. Биллари; Мелинда Миллс (2013). „Фертилитy ин Адванцед Социетиес: А Ревиеw оф Ресеарцх”. Еуропеан Јоурнал оф Популатион. 29 (1): 1—38. ПМЦ 3576563 Слободан приступ. ПМИД 23440941. дои:10.1007/с10680-012-9277-y. 
  9. ^ Гандотра MM, Пандеy D (1982). „Дифференцес ин фертилитy анд фамилy планнинг працтицес бy тyпе оф фамилy”. Јоурнал оф Фамилy Wелфаре. 29 (1): 29—40. Архивирано из оригинала 18. 10. 2016. г. Приступљено 21. 09. 2020. 
  10. ^ Матсумото, Yасуyо; Yамабе, Схинго (2013-01-30). „Фамилy сизе преференце анд фацторс аффецтинг тхе фертилитy рате ин Хyого, Јапан”. Репродуцтиве Хеалтх. 10: 6. ИССН 1742-4755. ПМЦ 3563619 Слободан приступ. ПМИД 23363875. дои:10.1186/1742-4755-10-6. 
  11. ^ „Wорлд'с Еарлиест Нуцлеар Фамилy Фоунд”. СциенцеДаилy. 
  12. ^ а б Мерриам-Wебстер Онлине. "Дефинитион оф нуцлеар фамилy".
  13. ^ „Нуцлеар фамилy - Дефинитион анд пронунциатион”. Оxфорд Адванцед Леарнерс Дицтионарy. Архивирано из оригинала 31. 01. 2011. г. Приступљено 2012-04-18. 
  14. ^ Мурдоцк, Георге Петер (1965) [1949]. Социал СтруцтуреНеопходна слободна регистрација. Неw Yорк: Фрее Пресс. ИСБН 978-0-02-922290-4. 
  15. ^ Цоллинс, Доналд; Јордан, Цатхелеен; Цолеман, Хеатхер (2009). Ан Интродуцтион то Фамилy Социал WоркНеопходна слободна регистрација (3 изд.). Ценгаге Леарнинг. стр. 27. ИСБН 978-0-495-60188-3. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Давид I. Кертзер; Тхомас Еарл Фрицке (15. 7. 1997). Антхропологицал Демограпхy: Тоwард а Неw Сyнтхесис. Университy оф Цхицаго Пресс. ИСБН 978-0-226-43195-6. 
  • Робицхауx, Давид Луке (1. 1. 1997). „Ресиденце Рулес анд Ултимогенитуре ин Тлаxцала анд Месоамерица”. Етхнологy. 36 (2): 149—171. ЈСТОР 3774080. дои:10.2307/3774080. 
  • Броwне, Кен (2011). Интродуцтион то Социологy. ISBN 0-7456-5008-2
  • Пиллиттери, Аделе (2009). Матернал анд Цхилд Хеалтх Нурсинг: Царе оф тхе Цхилдбеаринг анд Цхилдреаринг Фамилy. ISBN 1-58255-999-6
  • Pritchard, Colin Pritchard (2006). Mental Health Social Work: Evidence-Based PracticeСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Routledge. стр. 111. ISBN 9781134365449. „... in cultures with stronger 'extended family traditions', such as Asian and Catholic countries...” 
  • Pritchard, Colin Pritchard (2006). Mental Health Social Work: Evidence-Based PracticeСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Routledge. стр. 111. ISBN 9781134365449. „... in cultures with stronger 'extended family traditions', such as Asian and Catholic countries...” 
  • Henry Orenstein and Michael Micklin (1966). „The Hindu Joint Family: The Norms and the Numbers”. Pacific Affairs. 39 (3/4): 314—325. JSTOR 2754275. doi:10.2307/2754275. „Autumn, 1966” 
  • Cherlin, Andrew J. (2010). Public and Private families. McGraw Hill. 
  • Lomnitz, Larissa A.; Perez-Lizaur, Marisol (2003). „Dynastic Growth and Survival Strategies: The Solidarity of Mexican Grand Families”. Ур.: Cheal, David. Family: Critical Concepts in Sociology. Psychology Press. стр. 377. ISBN 978-0415226325. Приступљено 13. 3. 2016. 
  • Jelin, Elizabeth (1991). Family, Household and Gender Relations in Latin America. Kegan Paul International. ISBN 978-9231026577. 
  • Gerstel, N (2011). „Rethinking Families and Community: The Color, Class, and Centrality of Extended Kin Ties”. Sociological Forum. 26 (1): 1—20. doi:10.1111/j.1573-7861.2010.01222.x. 
  • Metcalf, E. R. (2010). „The Family That Stays Together”. Saturday Evening Post. 282 (1). 
  • Bulik, B (2010). „We Are Family-And More Of Us Are Living Under One Roof. (Cover story)”. Advertising Age. 81 (30). 
  • Plutarch: The Lives of the Noble Grecians and Romans, trans. by John Dryden and revised by Arthur Hugh Clough, The Modern Library (div of Random House, Inc). Bio on Lycurgus
  • Politics, Aristotle, Loeb Classical Library, Bk I, §II 8-10; 1254a 20-35; pg 19–21
  • Politics, Bk I, §11,21;1255b 15-20; pg 29.
  • Hellenistic Commentary to the New Testament, ed. By M. Eugene Boring, Klaus Berger, Carsten Colpe, Abingdon Press, Nashville, TN, 1995.
  • Hellenistic Commentary to the New Testament, ed. By M. Eugene Boring, Klaus Berger, Carsten Colpe, Abingdon Press, Nashville, TN, 1995.
  • On Divorce, Louis de Bonald, trans. By Nicholas Davidson, Transaction Publishers, New Brunswick, 1993. pp 44–46.
  • On Divorce, Louis de Bonald, pp 88–89; 149.
  • Liberty or Equality, Von Kuehnelt-Leddihn, pg 155.
  • George Lakoff, What Conservatives Know That Liberals Don't, ISBN 0-226-46796-1
  • Книгхт, Франк Х. (1923). „Тхе Етхицс оф Цомпетитион”. Тхе Qуартерлy Јоурнал оф Ецономицс. 37 (4): 579—624. ЈСТОР 1884053. дои:10.2307/1884053. 
  • Ноппенеy, C. (1998). Зwисцхен Цхицаго-Сцхуле унд Ордолибералисмус: Wиртсцхафтсетхисцхе Спурен ин дер Öкономие Франк Книгхтс (Бд. 21). Берн: Паул Хаупт, п. 176фф, ISBN 3-258-05836-9
  • Ревиллард, Анне (2007). „Статинг Фамилy Валуес анд Wомен'с Ригхтс: Фамилиалисм анд Феминисм wитхин тхе Френцх Републиц”. Френцх Политицс. 5 (3): 210—228. дои:10.1057/палграве.фп.8200124. 
  • Фредерицк Енгелс (1884) Тхе Моногамоус Фамилy Тхе Оригин оф тхе Фамилy, Привате Пропертy анд тхе Стате. Цхаптер 2, Парт 4. Ретриевед 24 Оцтобер 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ужа породица на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Uža_porodica&oldid=27854121”