Ултраизам

С Википедије, слободне енциклопедије
КЊИЖЕВНОСТ

Ултраизам је књижевни покрет настао у Шпанији, 1918. године, са јасно декларисаном намером да се сукоби са модернизмом, који је доминирао поезијом на шпанском језику од краја XIX века. Објављен је на књижевним вечерима Кафеа Колонијал у Мадриду, које је водио Рафаел Касинос Асенс. Између осталих, језгро ултраиста су чинили Гиљермо де Торе, Хуан Лареа, Херардо Диего, Педро Гарфиас, Ернесто Лопез-Пара и Лусиа Санчез Саорнил.

Порекло[уреди | уреди извор]

Иако је имао јаког утицаја футуризма у својим коренима, ултраизам је био, за разлику од њега, стриктно књижевни, тачније специфично везан за поезију, иако су његове публикације садржавале дела аутора пластичних уметности различитих тенденција, и то са заједничком особином да буду авангардни. Званични инструменти овог покрета су били часописи Грчка (Севиља-Мадрид) и Ултра (Мадрид), али је било и часописа-симпатизера, као нпр: Алфар (Ла Коруња); Рефлектор (Мадрид); Ронсел (Виго); Хоризонт (Мадрид). Долазак Хорхеа Луиса Борхеса у Мајорку почетком поменуте деценије XX века и његово пријатељство са Хакобом Суредом ће бити одлучујући фактори, не само у инкорпорацији овог првог у покрет -што се формализује издањем манифеста из 1921, којег су потписали обојица заједно са Хуаном Аломарем (сином човека који је измислио термин „футуризам”) и Фортуниом Бонановом у часопису „Балеари”- већ и у распрострањивању ултраизма у Аргентини, јединој земљи Латинске Америке у којој је постојала група ултраиста и часописи повезани са покретом: мурал Призма (1921-22) и Прамац 1. епоха (1922-1923). Особина по којој се разликовао аргентински од шпанског ултраизма је чињеница да су у овој јужноамеричкој земљи била усађена у традицију два елемента: креолизам и пародија.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

У једном чланку који је објављен у часопису Ми, из Буенос Ајреса, 1921. Борхес је синтетизовао циљеве ултраизма:

  1. Редукција лирике на њеног базичног чиниоца: на метафору.
  2. Избацивање посреднишких фраза, бескорисних везника и придева.
  3. Укидање средстава за украшавање, конфесионализма, циркунстанцијализације, проповедања и пеексплоатисаног бесмисла.
  4. Синтеза две или више слика у једну, што на тај начин проширује њену сугестивну моћ.
  5. Шокантне, нелогичне слике и метафоре у којима се истичу свет филма, спорта и техничког напретка: „Мотори звуче боље од једанаестераца” (Гиљермо де Торе).
  6. Тенденција ка оснивању новог типографског размештања речи у песми, са циљем да се омогући посматрање фузије поезије и пластичне уметности.
  7. Неологизми, изрази из технике и речи речи са акцентом на трећем слогу од краја.
  8. Елиминација риме.

Израз „средства за украшавање” био је јасна алузија на рубендариовски модернизам, кога су ултраисти сматрали за затрпаног украсима и без суштине. Ултраизам је настојао да, заједно са осталим покретима авангарде, елиминише сентиментализам.

Ултраизам је био сродан креационизму, чилеанског песника Висентеа Хуидоброа, који је посећивао књижевне вечери ултраиста. Уидобро је говорио да је једна песма увек нова и креација различита од свих осталих, и да би морала да се ствара „као што природа рађа дрво”, што имплицира слободу песме насупрот реалности, укуључујући и ауторову интимну реалност.

Списак коришћене литературе[уреди | уреди извор]

  • Торре, Гуиллермо де. Литературас еуропеас де вангуардиа.Царо Раггио. Мадрид. 1925
  • Ибарра, Нéстор. Ла нуева поесíа аргентина. Енсаyо црíтицо собре ел ултраисмо (1921-1929). с/менциóн едиториал. Буенос Аирес. 1930
  • Видела, Глориа. Ел ултраíсмо. Естудиос собре мовимиентос поéтицос де вангуардиа ен Еспаñа. Едиториал Гредос. Мадрид.1963
  • Јуан Мануел Бонет (цурадор). Цатáлого де ла еxпосициóн УЛТРАИСМО. ИВАМ. Валенциа. 1996
  • Лорензо Алцалá, Маy, "Лос мосqуетерос дел ултраисмо аргентино", ен Тодо ес Хисториа нúм. 480. Буенос Аирес, јунио де 2007.

Види још[уреди | уреди извор]

Напомена[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ultraizam&oldid=26790717”