Устав Русије из 1918.

С Википедије, слободне енциклопедије
Први амблем совјетске Русије

Устав Русије из 1918. године је први социјалистички устав у светској историји, усвојио је V сверуски конгрес совјета радничких, војничких и сељачких депутата 10. јуна 1918. године.

Овим уставом отворено се истиче класни карактер државе у социјализму, као државе радника и сељака. Проглашена је општа војна обавеза, која се остварује служењем у црвеној армији. Бирачко право припадало је само радницима, сељацима и црвеноармејцима. За основне совјете избори су непосредни док се виши совјети бирају једном комбинацијом посредног и делегатског система.

Врховни орган власти је Сверуски конгрес совјета са преко 1.000 депутата. Његова надлежност обухвата само најважнија питања – битније измене устава, избор Централог извршног комитета и сл. По својој структури он је једнодомо представничко тело.

Централни извршни комитет (ЦИК) је носилац законодавне али и извршне власти између два заседања Сверуског конгреса совјета. Између два заседања послове ЦИК-а обавља његов Президијум који има функцију колективног шефа државе. ЦИК именује Совјет народних комесара који има карактер владе.

Види још[уреди | уреди извор]