Узвинска ријека
| Uzvinska | |
|---|---|
 Rijeka Uzvinska, lokalitet Skok, kod Stojkinog mlina | |
| Opšte informacije | |
| Dužina | 11 km |
| Слив | Црноморски слив |
| Водоток | |
| Извор | спајањем потока Равна и Борјашница на планини Борје, Република Српска (БиХ) |
| Ушће | Велика Усора |
| Географске карактеристике | |
| Земља | Република Српска (БиХ) |
Узвинска ријека је ријека у Републици Српској, БиХ, лијева притока Велике Усоре, дугачка је око 11 километара (од извора главне саставнице Равне), а настаје спајањем два потока: Равне и Борјашнице. Тече, уз мања одступања, правцем запад - исток. Слив јој је омеђен са десне стране планином Борје до платоа Милаковац, висовима Велики и Мали Збјег, брдом Кобиљаш, Стјепановића брдом и Шашикама, а са лијеве стране Тривуновића брдом, Борицима, Раскршћем, Маричким брдом и Дукића брдом.
Слив[уреди | уреди извор]
Укупна површина слива је око 30 km². У горњем току је брза планинска рјечица која се од локалитета Вексло пробија кроз клисуру и има доста вирова и букова. Изласком у долину код Тодића и Багића постаје мирнија, а у средњем току све до изласка из долине Видаре меандрира. У доњем току, у дужини од 1,2 km поново је брза, са пуно мањих букова, а у Скоку, код Стојкиног млина прави неколико каскадних водопада и малих казана које је вјековима вода издубила у граниту, и тако ствара један од најљепших природних призора у том дијелу Републике Српске. Тај локалитет, кога народ зове Скок, а који подсјећа на мини Плитвичка језера, љети је омиљено купалиште.
Екологија[уреди | уреди извор]
До прије неколико десетака година на Узвинској ријеци је било активно десетак воденица, а сада су остале само двије - повремено активне. На неколико локација остали су прокопани „јазови“ или канали куда се наводила вода у млинове. До прије двадесетак година, уз обалу ријеке није било ни једног загађивача, штале и слично, док је последњих година стасавањем „еколошки освијешћенијих генерација“ то прећутно правило које је чувало ријеку прекинуто изградњом неколико штала и других објеката уз саму ријеку, па Узвинска више није чиста као некада. Поред тога велики проблем представљају и викендаши из градова, посебно Теслића, који за викенд доносе смеће и бацају га у ријеку.
Флора и фауна[уреди | уреди извор]
Узвинска је некада била богата рибом, углавном клијеном, кркушом и поточном пастрмком, као и ријечним раковима, али је последњих година примијетно сиромашнији рибљи фонд, док се ракови могу наћи само у горњем току. Слив Узвинске је богат изворима, посебно њена десна обала, одакле се у њу улива неколико потока, чији су извори највећим дијелом последњих година каптирани за потребе домаћинстава, па немају током године стални ток. Донедавно су се на Узвинској ријеци могле примијетити и видре, али посљедњих година рјеђе. Биљни свијет у сливу Узвинске ријеке је веома богат, а у њеном сливу, посебно на десној обали, расте велики број љековитог биља. У области њеног горњег тока може се наћи и трава ива. Десна обала је пошумљенија, у горњем току црногоричном, а у средњем току веома квалитетном буковом и храстовом шумом, док је лијева страна сиромашнија шумом. Корито је обрасло цијелим током врбама и јохама (јошикама) као и неким врстама топола. То растлиње становници љубоморно чувају, јер оно штити од наглих промјена тока ријеке као и од поплава. Дно корита је шљунковито и каменито, састављено је од гранитаног и кречњачког камења, шљунка и пијеска, па се кречњаки камен из корита често користи у кречанама за печење креча.
Потенцијал[уреди | уреди извор]
Узвинска најмањи проток има љети и у рану јесен када се сужава на око 5 метара ширине, али никада не пресушује. За вријеме поплава, у прољеће и у јесен, неријетко набуја и поплави цијелу долину. Највећа поплава је забиљежена 1976. године, када се корито ријеке проширило и до 100 метара у појединим дијеловима. Просјечан проток на ушћу је између 2 и 3 метра кубна у секунди, док се за великих суша просјечан проток спушта и испод једног кубног метра.
Историја[уреди | уреди извор]
Крајем 18. и почетком 19. вијека долази до насељавања тог подручја досељеницима из Херцеговине и Црне Горе, претежно миграцијама дијела породица које су се првобитно доселиле на Вучју планину и Влашић у села Горње Бијело Бучје, Горњи Угодновић и Брић. Због тога је већина презимена становника долине Узвинске истовијетна са презименима у Горњем Бијелом Бучју, Горњем Угодновићу или Брићу: Ђурићи, Ђурђевићи, Багићи, Тодићи, Марковићи, Девићи, Васићи итд. Забиљежено је да су први досељеници били хајдуци Инђа и Кузман (од њега су настали Кузмановићи), и да су они љековитим биљем након окршаја са турским караванима ране видали у долини Узвинске (одатле локалитет Видаре). Турски каравански пут је управо пролазио из Тесња према Травнику преко Узвинске преко Маричког брда, кроз Видаре, преко Шашика и даље преко Вучје планине за Травник. Долина Узвинске је тромеђа три велика села Доњег Угодновића, Доњег Бијелог Бучја а највећим дијелом припада Младиковинама. Становници долине Узвинске су прије неколико година формирали своју посебну мјесну заједницу, а у току је изградња и цркве. Долином Узвинске за вријеме Аустроугарске изграђена је ускотрачна пруга којом су извожени дрво и руда жељеза из неколико рудничких окана на обронцима планине Борја, а данас је умјесто пруге локални пут. У долини Узвинске живи око 100 домаћинстава, а посљедњих деценија евидентно је исељавање становништва. Основна занимања становништва су пољопривреда и воћарство, али још увијек на екстезиван начин. Аустроугарска је на више локалитета приликом изградње пруге у кориту Узвинске открила налазишта разних руда, а највише олова, бакра, цинка и сребра, а дубље у планини Борје жељеза гдје се и данас може наћи десетак рударских окана. Узвинска се улива у Велику Усору у мјесту Лукићи.
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ИСБН 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|титле=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ИСБН 978-86-01-02651-3.