Поплава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Поплава: Аликанте (Шпанија), 1997.
Људи који траже уточиште од поплаве, Централна Јава, ca. 1865–1876.
Регуларно поплављивање у Венецији, Италија.
Поплава потока због тешке монсунске кише и високе плиме у Дарвину, Северна територија, Аустралија.
Поплава у Џеди, покрива улицу Краља Абдуле у Саудијској Арабији.
Поплава у близини Кеј Веста, Флорида, САД услед Урагана Вилме у октобру 2005.
Мања поплава на паркингу у близини Џунипер улице у Антланти на Божићно вече услед олује узроковане Ел Нињом

Поплава (инундација) је природна појава која означава неуобичајено високи водостај у рекама и језерима, због кога се вода из речног корита или језерске завале прелива преко обале те плави околно подручје.[1] Такође означава и нешто ређу и обично краткотрајнију појаву која се догађа на обалама мора. Директива о поплавама Европске уније дефинише поплаву као покривање водом земљишта које нормално није покривено водом.[2]

Узроци поплава река и језера најчешће су високе оборине, односно нагло топљење снега и леда, док је код мора и великих језера узрок обично потрес, неуобичајено снажна олуја или деловање вулкана.

Кориштење благодати које доносе поплаве, односно борба против њихових негативних последица, били су значајни фактори у развоју првих људских цивилизација. Системе за одбрану од поплава чине одбрамбени насипи.

Према узроцима настанка поплаве се могу поделити на:

  • поплаве настале због јаких падавина[3]
  • поплаве настале због нагомилавања леда у рекама[3]
  • поплаве настале због клизања земљишта или потреса,
  • поплаве настале због рушења бране или ратних разарања.[3]

С обзиром на време формирања воденог таласа поплаве се могу разврстати на:

  • мирне поплаве - поплаве на великим рекама код којих је потребно десет и више сати за формирање великог воденог таласа
  • бујичне поплаве - поплаве на брдским водотоцима код којих се формира велики водени талас за мање од десет сати,
  • акцидентне поплаве - поплаве код којих се тренутно формира велики водени талас рушењем водопривредних или хидроенергетских објеката

Могућности заштите[уреди]

Техничке мере[уреди]

  • Редовна контрола водостаја и ознака наризичнијих подручја с аутоматским алармирањем кризног центра.[4]
  • Стварање меандрирајућег (кривудавог) тока реке или вештачких канала.[5]
  • Вештачки канали који преузимају вишак падавина.
  • Зечји насипи, вреће напуњене песком[6]
  • Вештачке бране код хидроцентрала
  • У Аустрији, Немачкој и неким другим земљама постоје тзв. мобилне баријере:[7]
    • Металне бране се учврсте помоћу ексера или шрафова на камену или бетонску подлогу[7]
    • Гумено црево, пречника око 1 метар, које се напуни водом. Сопственом тежином задржавају воду.[8][6]
  • Куће и други стамбени објекти у приземљу као и у подруму обложити битуменом који задржава воду, с тим да су врата и прозори такође заштићени од продирања воде[9]

Организација и законодавство[уреди]

  • Благовремено евакуисање становништва[10]
  • Редовно обучавање становништва [4]
  • Забрана изградње кућа у опасним подручјима[4][10]

Поплаве у Босни и Херцеговини 2014. године[уреди]

Средином маја 2014. су се десиле велике поплаве након падавина које су превазишле рекорд, од како се врше мерења. Из корита су се излиле реке Босна, Дрина, Сана, Сава и друге. Поплављени су Маглај, Добој, Тузла, Приједор, Травник, Јања, Бијељина и многа друга места и насеља. Четири особе су погинуле[11][12], а на стотине су евакуисане из својих кућа и станова. У одбрану и санирање штете су укључени полиција, оружане снаге, цивилна заштита, хуманитарне, спортске организације и грађани.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]