Васпитање и школе у доба хеленизма
Хеленизам је доба које почиње Александром Великим и Аристотелом. Освајања Александра Македонског проширила су његово царство на многе источне земље. Такође, проширивање македонског царства довело је до распадања старогрчког робовласничког друштва, али је убрзало ширење грчке културе. После његове смрти, на истоку се у III веку формирају, формирају три династије:
Док економска, војна и политичка матица пропада – Хелада, хеленизам је у експанзији. Меша се са елементима старе културе Блиског истока и мења циљ васпитања.
Грчки језик је постао званични језик на просторима новог царства. Синтеза грчке културе са културом Старога Истока у период од III века пре н. е. до II века наше ере, у историји се означава као ,,јелинизам”- хеленизам.
Александрија[уреди | уреди извор]
Александрија, престоница династије Птолемеја, постала је најважнији центар јелинистичке културе. Подигао је Александар Македонски. Град је имао музеј који је био светски научни центар. Био је нека врста универзитетског центра. У Александрији је постојала највећа библиотека античке епохе, са 700.000 рукописних књига. Мали градови, иако сиромашније опремљени, представљали су центре за ширење јелинизма, захваљујући својим школама и гимназијама.
Наука и образовање[уреди | уреди извор]
У епохи хеленизма развијале су се многе науке као што су: математика, астрономија, механика, физика, медицина, напредовала је историја, развијају се и филозофке науке.
Врхунцем образовања сматране су филозофске школе које су се претвориле у више школе: Аристотелов Лицеј, Платонова Академија, створене су и Зенонова стоичка и Епикурова епикурејска школа. У области литаратуре хеленизам је настојао да обухвати различите врсте грчке поезије. Овако снажан развој науке подржавали су и градови као што су: Пергам, Рим, Александрија, Антиохија.
Култура[уреди | уреди извор]
Раздобље јелинизма имало је велику улогу у очувању старогрчке културе и развоја позитивних наука. У филозофији је преовладавала мистика, у књижевности и уметности – формализам. Филозофија се заснивала на разуму и преиспитивању.
Школе и циљ васпитања[уреди | уреди извор]
Уместо атинског идеала васпитања, где се тежило формирању, духовног, физички и морално складне, хармонично формиране личности, хеленизам поставља ученост и знање као врхунски циљ васпитања. Наставља се раслојавање људи, расте неједнакост, образовање све више постаје привилегија имућних.
Школе су биле по угледу на атинске: школе граматиста, школе китариста, палестре и гимназије, док су ефебије временом потпуно ишчезле. Школе су постале државне и о њима су водиле рачуна градске управе.
Уводе се предмети: граматика, дијалектика, реторика, геометрија, аритметика, астрономија и теорија музике. Сви ови предмети пружали су енциклопедијско знање и у средњем веку били су познати под називом ,,седам слободних вештина". [1][2]