Пређи на садржај

Вештачки орган

С Википедије, слободне енциклопедије

Вештачки орган је органски уређај или ткиво које је начинио човек, које је имплантирано или интегрисано у човека - међусобно повезано са живим ткивом - да би заменило природни орган, дуплирало или повећало одређену функцију или функције како би се пацијент што пре могао вратити нормалном животу колико год је могуће.[1] Замењена функција не мора да буде повезана са одржавањем живота, али често јесте. На пример, замене костију и зглобова, попут оних који се мењају при замени кука, такође се могу сматрати вештачким органима.[2][3]

Дефиниција подразумева да се уређај не мора стално везати за стационарно напајање или друге стационарне ресурсе, попут филтера или хемијских процесних јединица. (Периодично брзо пуњење батерија, допуњавање хемикалија и/или чишћење/замена филтера искључили би уређај из статус вештачког органа.)[4] Дакле, дијализни апарат, док је веома успешан и критично важан уређај за одржавање живота, и који готово у потпуности замењује дужности бубрега, није вештачки орган.

Изградња и постављање вештачких органа, иницијално изузетно интензиван и скуп процес, може да захтева дугогодишње услуге одржавања које код природног органа нису неопходне.[1][4][5][6] Неки од разлога за примену вештачког органа су:

Употреби било ког вештачког органа од стране људи готово увек претходе опсежни експерименти на животињама.[7][8][9] Иницијално тестирање на људима често је ограничено на оне који су већ суочени са смрћу или који су исцрпели сваку другу могућност лечења.

Вештачки удови

[уреди | уреди извор]
Вештачка рука

Вештачке руке и ноге, или простетици, намењени су враћању извесног степена нормалне функције лицима са ампутацијама. Механички уређаји који омогућавају особама са ампутираним удовима да поново ходају или да наставе да користе две руке вероватно су се користили од давнина,[10] од којих је најистакнутија била једноставна дрвена нога. Од тада, развој вештачких удова је брзо напредовао. Нова пластика и други материјали, као што су карбонска влакна, омогућили су вештачким удовима да постану јачи и лакши, ограничавајући количину додатне енергије потребне за рад удова. Додатни материјали омогућили су вештачким удовима да изгледају много реалније.[11] Простетици се могу грубо класификовати као они за горње и доње екстремитете, и они могу имати много облика и величина.

Нови напреци у вештачким удовима обухватају додатне нивое интеграције са људским телом. Електроде се могу сместити у нервно ткиво и тело може да се обучи да контролише простетике. Ова технологија се користи и код животиња и код људи.[12] Протетици се могу контролисати мозгом користећи директан имплантат или имплантат у различите мишиће.[13]

Две главне методе замене функције мокраћне бешике укључују било преусмеравање протока мокраће или замену мокраћне бешике in situ.[14] Стандардне методе замене мокраћне бешике укључују израду врећице налик на бешику од цревног ткива.[14] Од 2017. године, методе за узгој бешика помоћу матичних ћелија покушане су у клиничким истраживањима, али овај поступак још увек није део лечења.[15][16]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Цатапано, Г.; Веркерке, Г.Ј. (2012). „Цхаптер 2: Артифициал Органс”. Ур.: Абу-Фарај, З.О. Хандбоок оф Ресеарцх он Биомедицал Енгинееринг Едуцатион анд Адванцед Биоенгинееринг Леарнинг: Интердисциплинарy Цонцептс - Волуме 1. Херсхеy, ПА: Медицал Информатион Сциенце Референце. стр. 60—95. ИСБН 9781466601239. Приступљено 16. 3. 2016. 
  2. ^ Гебелеин, C.Г. (1984). „Цхаптер 1: Тхе Басицс оф Артифициал Органс”. Ур.: Гебелеин, C.Г. Полyмериц Материалс анд Артифициал Органс. АЦС Сyмпосиум Сериес. 256. Wасхингтон, DC: Америцан Цхемицал Социетy. стр. 1—11. ИСБН 9780841208544. дои:10.1021/бк-1984-0256.цх001. 
  3. ^ „Артифициал Органс”. Референце.MD. РЕС, Инц. 6. 6. 2012. Архивирано из оригинала 26. 03. 2016. г. Приступљено 16. 3. 2016. 
  4. ^ а б Танг, Региналд (1998). „Артифициал Органс”. Биос. 69 (3): 119—122. ЈСТОР 4608470. 
  5. ^ Фоунтаин, Х. (15. 9. 2012). „А Фирст: Органс Таилор-Маде Wитх Бодy'с Оwн Целлс”. Тхе Неw Yорк Тимес. Тхе Неw Yорк Тимес Цомпанy. Приступљено 16. 3. 2016. 
  6. ^ Муссиванд, Т.; V. Кунг, Р. Т.; МцЦартхy, П. M.; Поириер, V. L.; Арабиа, Ф. А.; Портнер, П.; Аффелд, К. (мај 1997). „Цост Еффецтивенесс оф Артифициал Орган Тецхнологиес Версус Цонвентионал Тхерапy”. АСАИО Јоурнал. 43 (3): 230—236. ПМИД 9152498. дои:10.1097/00002480-199743030-00021. 
  7. ^ „Wхy аре анималс усед фор тестинг медицал продуцтс?”. ФДА.орг. Фоод анд Друг Администратион. 4. 3. 2016. Приступљено 16. 3. 2016. 
  8. ^ Гиардино, Р.; Фини, M.; Ориенти, L. (1997). „Лабораторy анималс фор артифициал орган евалуатион”. Интернатионал Јоурнал оф Артифициал Органс. 20 (2): 76—80. ПМИД 9093884. дои:10.1177/039139889702000205. 
  9. ^ „А биопростхетиц оварy цреатед усинг 3Д принтед мицропороус сцаффолдс ресторес овариан фунцтион ин стерилизед мице.”. НИХ. мај 2017. Приступљено 30. 1. 2018. 
  10. ^ Финцх, Јацqуелине (фебруар 2011). „Тхе анциент оригинс оф простхетиц медицине”. Тхе Ланцет. 377 (9765): 548—549. ПМИД 21341402. дои:10.1016/с0140-6736(11)60190-6. 
  11. ^ „Артифициал Лимб”. Хоw Продуцтс Аре Маде. Адвамег, Инц. Приступљено 16. 3. 2016. 
  12. ^ „Моторлаб - Мултимедиа”. Архивирано из оригинала 1. 8. 2019. г. Приступљено 1. 5. 2016. 
  13. ^ „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 14. 1. 2017. г. Приступљено 1. 5. 2016. 
  14. ^ а б „Уринарy Диверсион”. Натионал Институте оф Диабетес анд Дигестиве анд Киднеy Дисеасес. септембар 2013. 
  15. ^ Адамоwицз, Јан; Покрywцзyнска, Марта; Ван Бреда, Схане Вонтелин; Клоскоwски, Томасз; Дреwа, Томасз (новембар 2017). „Цонцисе Ревиеw: Тиссуе Енгинееринг оф Уринарy Бладдер; Wе Стилл Хаве а Лонг Wаy то Го?”. СТЕМ ЦЕЛЛС Транслатионал Медицине. 6 (11): 2033—2043. ПМЦ 6430044Слободан приступ. ПМИД 29024555. дои:10.1002/сцтм.17-0101.  опен аццесс публицатион - фрее то реад
  16. ^ Ианнаццоне, Пхилип M; Галат, Васил; Бурy, Маттхеw I; Ма, Yонгцхао C; Схарма, Арун К (8. 11. 2017). „Тхе утилитy оф стем целлс ин педиатриц уринарy бладдер регенератион”. Педиатриц Ресеарцх. 83 (1–2): 258—266. ПМИД 28915233. дои:10.1038/пр.2017.229. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]