Plastična hirurgija

Из Википедије, слободне енциклопедије

Plastična hirurgija predstavlja granu medicine koja se bavi ispravljanjem ili rekonstrukcijom delova ljudskog tela vraćajući im maksimalnu moguću funkcionalnost i normalan izgled. Iako je estetska hirurgija najpoznatiji oblik plastične hirurgije, plastična hirurgija nije nužno i estetska hirurgija, odnosno ona uključuje mnoge tipove rekonstruktivne hirurgije, hirurgije ruku, mikrohirurgije i saniranja opekotina.

Razvoj plastične hirurgije[уреди]

Lečenje uz pomoć plastične hirurgije je prvi put spomenuo Edvin Smit Papirus, u transkriptu drevnog egipatskog medicinskog teksta koji datira od vremena Starog carstva od 3000. do 2500. godine p.n.e, gde se spominje operacija polomljenog nosa.

Rekonstruktivne tehnike su prenešene u Indiju oko 800. godine p.n.e. Sushruta je bio lekar koji je imao značajan doprinos na polju plastične hirurgije u 6. veku p.n.e. Postoje pisani dokumenti na osnovu kojih se vidi da je Sušruta radio rekonstrukcije nosa metodom prenošenja kože sa čela. Amputacija nosa je u tom periodu bio način kažnjavanja lopova u Indiji, a osim toga bila je prisutna i kod vojnih invalida. Vertikalni, čeoni kožni režanj, čija je baza bila u predelu glabele, od tada se smatra prvom rekonstrukcijom u medicini, a metoda rekonstrukcije nosa kožom čeone regije se i danas naziva Indijska metoda rekonstrukcije nosa.


U razvoju današnje moderne plastične hirurgije, značajnu ulogu su odigrali britanski doktori koji su putovali u Indiju kako bi prisustvovali rinoplastici koja se izvodila domaćim indijskim metodama.

Ocem moderne plastične hirurgije se generalno smatra Ser Harold Giliz. Ovaj novozelandski otorinolaringolog koji je radio u Londonu razvio je mnoge tehnike današnje moderne facijalne hirurgije tokom brige o vojnicima koji su patili od teškihpovreda lica tokom Prvog svetskog rata.

Literatura[уреди]