Имплантант

С Википедије, слободне енциклопедије
Имплантант
Cochlear implant.jpg
Кохлеарни имплантант

Имплантант, имплант или имплантат[1] је медицински уређај произведен да замени недостајућу биолошкиу структуру, подржи оштећену биолошку структуру, или побољша функцију постојеће биолошке структуре. Медицински имплантанти су вештачки уређаји (апарати), за разлику од трансплантанта, који су трансплантирана биомедицинска ткива. Површина имплантанта која контактира са телом може бити направљена од специфичних биомедицинских материјала, као што је титанијум, силикон или апатит, све у зависности од тога који је од њих највише функционалан за одређену намену. У неким случајевима имплантант садрже електронику нпр. вештачки срчани пејсмејкер или ушни кохлеарни имплантант. Неке имплантанти су биоактивни, као што је нпр. леком обложен стент или имплантант у облику пилула за субкутано (поткожно) ослобађање лека.[2][3][4]

Примена[уреди | уреди извор]

Према намени и начину примене имплантанти се могу сврстати у следеће групе:

Сензорни и неуролошки имплантанти[уреди | уреди извор]

Неуролошки имплантант

Сензорни и неуролошки имплантанти користе се за лечење поремећаје који утичу на главна чул, мозак, као и за третман других неуролошких поремећаје. Они се углавном користе у лечењу стања као што су:

  • Оштечења вида — катаракта, глауком, кератоконус и друга оштећења вида
  • Оштећења слуха — отосклероза, болести средњег уха као што је упала средњег ува и друго
  • Неуролошке болести — епилепсија, Паркинсонова болест и депресија резистентна на лечење.

У примере сензорних и неуролошки имплантаната спадају:

  • интраокуларно сочиво, интрастромални прстенасти део рожнњаче,
  • кохлеарни имплант, тимпаностомска цев и
  • неуростимулатор.[5][6]

Кардиоваскуларни имплантанти[уреди | уреди извор]

Кардиоваскуларни медицински имплантанти примењују се у случајевима када је нарушена функција срчаних залистака и других делова циркулацијског система. Ови имплантанти се у кардиологији могу користити за лечење стања као што су:

  • срчана инсуфицијенција,
  • срчана аритмија (вентрикуларна тахикардија),
  • болест срчаног залистка,
  • ангина пекторис и атеросклероза.

Примери кардиоваскуларних имплантантa укључују:

  • вештачко срце,
  • вештачке срчане залистке,
  • имплантабилни кардиовертер-дефибрилатор,
  • срчани пејсмејкер
  • ортопедске фиксаторе
  • вештачко дојка
  • ушни имплантант
  • контрацептивне имплантанте
  • вештачки зглоб
  • коронарни стент.[5][6]

Проблеми[уреди | уреди извор]

Отказ имплантанта[уреди | уреди извор]

Многи примери отказивања имплантата укључују пукнуће силиконских имплантата дојке, зглобове који замењују кукове и вештачке срчане залистаке . Последице отказа имплантанта зависе од природе имплантата и његовог положаја у телу. Стога ће нпр. отказивање срчаног залиска вероватно угрозити живот појединца, док је отказивање имплантанта дојке или зглоба кука мање вероватно бити опасно по живот.[7]

Уређаји уграђени директно у сиву материју мозга производе најквалитетније сигнале, али су склони накупљању ожиљног ткива, што доводи до тога да сигнал постаје слабији, или чак непостојећи, јер тело реагује на страни објекат у мозгу.[8]

Уградња непровереног имплантанта[уреди | уреди извор]

Током 2018. године, картотеке о имплантантима, у једном центру за истраживања открила је уградњу медицинских средства која нису сигурна и нису адекватно тестирана. У Великој Британији, професор Дерек Алдерсон, председник Краљевског колеџа хирурга, закључује: „Сви уређаји за имплантацију треба да буду регистровани и праћени како би се дугорочно надзирала ефикасност и сигурност пацијента.“ [26]

Галерија[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Српски на српском”. www.rts.rs. Приступљено 2021-02-05. 
  2. ^ Hjort, H; Mathisen, T; Alves, A; Clermont, G; Boutrand, JP (April 2012). Three-year results from a preclinical implantation study of a long-term resorbable surgical mesh with time-dependent mechanical characteristics.. Hernia : the journal of hernias and abdominal wall surgery 16 (2): 191–7. PMID 21972049
  3. ^ Dee, K., Puleo, D., & Bizios, R. (2002). An introduction to tissue-biomaterial interactions. Hoboken, NJ: John Wiley & Sons, Inc.
  4. ^ D.F. Williams, Williams Dictionary of Biomaterials. Liverpool University Press. 1999. ISBN 978-0-85323-734-1.. ISBN 978-0-85323-734-1.
  5. ^ а б Wong, J.Y.; Bronzino, J.D.; Peterson, D.R., eds. (2012). Biomaterials: Principles and Practices. Boca Raton, Florida: CRC Press. p. 281.
  6. ^ а б McLatchie, G.; Borley, N.; Chikwe, J., eds. (2013). Oxford Handbook of Clinical Surgery. Oxford, UK: OUP Oxford. p. 794.
  7. ^ Wagenberg, B.; Froum, S.J. (2006). "A retrospective study of 1925 consecutively placed immediate implants from 1988 to 2004". The International Journal of Oral & Maxillofacial Implants. 21 (1): 71–80. PMID 16519184.
  8. ^ Polikov, Vadim S.; Patrick A. Tresco & William M. Reichert (2005). "Response of brain tissue to chronically implanted neural electrodes". Journal of Neuroscience Methods. 148 (1): 1–18. doi:10.1016/j.jneumeth.2005.08.015. PMID 16198003.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).