Владимир Миланков
Владимир Миланков | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 11. март 1934. |
Место рођења | Српска Црња, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 14. јул 2002. |
Место смрти | Савезна Република Југославија |
Владимир Миланков (1934—2002) био је српски публициста, есејиста и књижевни историчар.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у Српској Црњи 11. марта 1934. године, где је у занатлијској породици оца Пере, зидара, и мајке Невенке, домаћице, провео детињство. У родном месту завршио је основну школу и оновремену нижу гимназију, а тадашњу Вишу српску гимназију у Зрењанину. У Новом Саду на Вишој педагошкој школи студирао је српски и руски језик. У младости се са доста успеха бавио позоришним аматеризмом. Две наставне године службовао је у Баваништу, а преостали део радног века провео је у месту рођења, где је од 1962. до 1980. био је директор дома културе „Ђура Јакшић“, за које време је организовао бројне културне приредбе. Био је члан друштва књижевника Војводине и Матице српске. Преминуо је 14. јула 2002. године.
Чланке, расправе, есеје, фељтоне објављивао је у:
- листовима: Зрењанин (Зрењанин), Дневник (Нови Сад), Политика (Београд), Кафане (Београд), Чачански глас (Чачак);
- магазинима: Социјалист (Зрењанин), Велики мост (Зрењанин), Гудало (Кикинда);
- књижевним часописима: Свеске (Панчево), Улазница (Зрењанин), Књижевни живот (Темишвар), Браничево (Пожаревац), Летопис Матице српске (Нови Сад), Луча (Суботица), Кровови (Сремски Карловци), Attendite (Кикинда).
- публикацијама ПЧЕСЕ (Нови Сад).
Стваралаштво[уреди | уреди извор]
Конкретна сарадња са Историјским архивом Кикинда почела је 2001. године када је одржао запажено предавање „Георгије Ђока Радак, човек који је западао у невоље“. Исте године Архиву је предао рукопис на којем је радио пуних десет година, где је на близу 750 страница описао животни пут занимљивог и значајног кикинђанина, Ђоке Радака. Нажалост, није дочекао његово објављивање.[1]
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Драга Гавриловић – живот и дело, монографија о првој жени која је написала роман у српској литератури, Славија, Нови Сад, 1989.
- Сабрана дела Драге Гавриловић 1 и 2, сакупио и приредио за штампу, Књижевна заједница Кикинде, 1990.
- Белуш Ђ. Јакшић – прерано умрли песник и сликар, Славија, Нови Сад, 1992.
- Панорама пуна брашна (заједно са Спасојем Граховцем) Славија, Нови Сад, 1993.
- Ђура Јакшић у причама и анегдотама, Матица српска, Нови Сад, 1993.
- Кратки живот и изненадна смрт Лазара Спасина Марковића, Књижевна заједница Панчево, 1996.
- Јакшићи из Српске Црње, Матица српска, Нови Сад, 1997.
- Таласање равнице, Тамина, Зрењанин, 2000.
- Еустахија пл. Арсић и њено доба, Аурора, Нови Сад, 2001.
- Албум Ђуре Јакшића, постхумно, Српска Црња, 2006.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Миланков, Владимир (2009). Ђока Радак: ратоборац и велики добротвор српски.Историјски архив. Кикинда.