Владимир Миланков

С Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Миланков
Лични подаци
Датум рођења11. март 1934.
Место рођењаСрпска Црња, Краљевина Југославија
Датум смрти14. јул 2002.
Место смрти Савезна Република Југославија

Владимир Миланков (19342002) био је српски публициста, есејиста и књижевни историчар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Српској Црњи 11. марта 1934. године, где је у занатлијској породици оца Пере, зидара, и мајке Невенке, домаћице, провео детињство. У родном месту завршио је основну школу и оновремену нижу гимназију, а тадашњу Вишу српску гимназију у Зрењанину. У Новом Саду на Вишој педагошкој школи студирао је српски и руски језик. У младости се са доста успеха бавио позоришним аматеризмом. Две наставне године службовао је у Баваништу, а преостали део радног века провео је у месту рођења, где је од 1962. до 1980. био је директор дома културе „Ђура Јакшић“, за које време је организовао бројне културне приредбе. Био је члан друштва књижевника Војводине и Матице српске. Преминуо је 14. јула 2002. године.

Чланке, расправе, есеје, фељтоне објављивао је у:

  • листовима: Зрењанин (Зрењанин), Дневник (Нови Сад), Политика (Београд), Кафане (Београд), Чачански глас (Чачак);
  • магазинима: Социјалист (Зрењанин), Велики мост (Зрењанин), Гудало (Кикинда);
  • књижевним часописима: Свеске (Панчево), Улазница (Зрењанин), Књижевни живот (Темишвар), Браничево (Пожаревац), Летопис Матице српске (Нови Сад), Луча (Суботица), Кровови (Сремски Карловци), Attendite (Кикинда).
  • публикацијама ПЧЕСЕ (Нови Сад).

Стваралаштво[уреди | уреди извор]

Конкретна сарадња са Историјским архивом Кикинда почела је 2001. године када је одржао запажено предавање „Георгије Ђока Радак, човек који је западао у невоље“. Исте године Архиву је предао рукопис на којем је радио пуних десет година, где је на близу 750 страница описао животни пут занимљивог и значајног кикинђанина, Ђоке Радака. Нажалост, није дочекао његово објављивање.[1]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Драга Гавриловић – живот и дело, монографија о првој жени која је написала роман у српској литератури, Славија, Нови Сад, 1989.
  • Сабрана дела Драге Гавриловић 1 и 2, сакупио и приредио за штампу, Књижевна заједница Кикинде, 1990.
  • Белуш Ђ. Јакшић – прерано умрли песник и сликар, Славија, Нови Сад, 1992.
  • Панорама пуна брашна (заједно са Спасојем Граховцем) Славија, Нови Сад, 1993.
  • Ђура Јакшић у причама и анегдотама, Матица српска, Нови Сад, 1993.
  • Кратки живот и изненадна смрт Лазара Спасина Марковића, Књижевна заједница Панчево, 1996.
  • Јакшићи из Српске Црње, Матица српска, Нови Сад, 1997.
  • Таласање равнице, Тамина, Зрењанин, 2000.
  • Еустахија пл. Арсић и њено доба, Аурора, Нови Сад, 2001.
  • Албум Ђуре Јакшића, постхумно, Српска Црња, 2006.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Миланков, Владимир (2009). Ђока Радак: ратоборац и велики добротвор српски.Историјски архив. Кикинда.