Баваниште

Из Википедије, слободне енциклопедије
Баваниште
Bavanište01.JPG
Православна црква у Баваништу
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Ковин
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 5820
 — густина 67/km2
Положај
Координате 44°49′05″ СГШ; 20°52′20″ ИГД / 44.818° СГШ; 20.872166° ИГД / 44.818; 20.872166 Координате: 44°49′05″ СГШ; 20°52′20″ ИГД / 44.818° СГШ; 20.872166° ИГД / 44.818; 20.872166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 82 m
Површина 90,8 km2
Баваниште на мапи Србије
Баваниште
Баваниште
Баваниште на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 26222
Позивни број 013
Регистарска ознака KO

Баваниште је место у јужном Банату на територији општине Ковин, јужнобанатски округ, Војводина. Становника има 5820 према попису из 2011. године. Надморска висина је 82 м. Основна привредна грана је пољопривреда. Најважнија делатност је ратарска производња укључујући и узгој лековитог биља.[1]

Историја[уреди]

У току историје, Баваниште мења своје име неколико пута.

  • Назив места по годинама
  • Година:
  • 1412. - 1420. Балванис, Balvanus
  • 1717. - Балваниште
  • 1766. - Баваниште
  • 1911. - мађ. Homokbälvänyos
  • 1918. – Баваниште

Помиње се у почетку XV века као пустара, која је припадала Ковину (Kewy). Године 1412. даровао је краљ Сигмонд опет вароши Ковину. Насеље је 1428, 1438, и 1440. године још у поседу Ковина.

Баваниште спада у ред старих насеља јужног Баната па и читаве Војводине. Први пут се спомиње 1412. године када се јавља под називом пустара Болванис. Припадало је ковинској жупанији. Године 1428. забележено је као насеље. Покоравањем Баната од стране Турака Баваниште је опустело. Године 1660. на карти су забележена два насеља: Велико и Мало Баваниште. Велике промене (сеобе, ратови, болести) током 18. века битно су утицале на даљи развој Баваништа. На картама 1723. и 1761. године се оба насеља означавају као ненасељена. Међутим, како се насеље одликовало плодним земљиштем, Аустрија је одлучила да се подигне и обнови Баваниште. Тако се 1766. године у Баваниште досељавају Срби претежно из Ковина, Гаја и Дубовца. Број становника у Баваништу је доста варирао. Систематски попис се води од 1869. године. Узроци варирања броја становника су вишеструки. Током 19. века становништво је смањено због колере и других заразних болести, затим због миграција, а у XX веку због ратова, миграција и економских проблема. Највећи број становника 6.836 забележен је 1910. године.

Године 1768. оснива се Црквена парохија, 1772. године помиње се школа, а нова црква подиже се 1778. године. Грунтовне књиге Баваниште је добило 1809. године. Прва наменска зграда за потребе школе подигнута је 1831. са две учионице и два учитељска стана. Недељне пијаце одржавале су се редовно од 1854. године, а званичну пијацу добија 1859. Државну пошту добија 1868. године. Школску библиотеку добија 1879, читаоницу 1888, апотеку 1892. године када је избушен и први артешки бунар. „Вероисповедаоно забавиште за децу млађу од 6 година“ добило је 1894. године. Исте године изграђена је пруга Ковин - Владимировац - Вршац и отворена је железничка станица.[2]

Центар Баваништа
Популација кроз историју
Година 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921.
Становника 6.120 5.613 5.988 6.680 6.836 6.025
Срба ? ? ? ? ? 5.825
Румуна ? ? ? ? ? 3
Немаца ? ? ? ? ? 238
Мађара ? ? ? ? ? 33

Демографија[уреди]

У насељу Баваниште живи 4769 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,8 година (37,0 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 1884 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,24.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 5.805
1953. 6.053
1961. 6.133
1971. 6.322
1981. 6.412
1991. 6.517 6.258
2002. 6.604 6.106
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
5.457 89,37 %
Роми
  
411 6,73 %
Мађари
  
37 0,60 %
Македонци
  
36 0,58 %
Румуни
  
16 0,26 %
Југословени
  
16 0,26 %
Муслимани
  
9 0,14 %
Хрвати
  
8 0,13 %
Словаци
  
5 0,08 %
Бугари
  
5 0,08 %
Украјинци
  
2 0,03 %
Словенци
  
2 0,03 %
Немци
  
2 0,03 %
Чеси
  
1 0,01 %
Русини
  
1 0,01 %
непознато
  
33 0,54 %


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Лековито биље лечи и беспарицу („Политика”, 26. август 2016)
  2. Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер ISBN 978-86-85075-04-9. pp. 183.
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 86-85075-04-1. 
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  • Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везе[уреди]