Водени раствор

С Википедије, слободне енциклопедије
Прва љуска солватације јона натријума раствореног у води.

Водени раствор је раствор у коме је растварач вода. Он се обично приказује у хемијским једначинама додавањем (аq) на релевантну хемијску формулу. На пример, раствор кухинске соли, или натријум хлорида (НаЦл), у води се приказује као На+(аq) + Цл(аq). Реч аqуеоус значи који се односе на, у вези са, слично, или растворен у води. Како је вода одличан растварач, а исто тако је природно изобилна, она је свеприсутни растварач у хемији.[1]

Супстанце које су хидрофобне ('боје се воде') обично се добро не растварају у води, док се оне које су хидрофилне ('воле воду') добро растварају. Пример хидрофилне супстанце је натријум хлорид. Киселине и базе су водени раствори, у складу са Аренијосовом дефиницијом.

Способност супстанце да се раствори у води је одређена тиме да ли супстанца може да одговри или превазиђе јаке атрактивне силе које молекули воде генеришу међу собом. Ако супстанца нема способност растварања у води њени молекули формирају преципитат.

Реакције у воденим растворима су обично метатезне реакције. Метатезне реакције су још један термин за двоструко премештање, до кога долази кад се катјон дислоцира да формира јонску везу са другим ањоном. Катјон везан за тај ањон се дисоцира и везује са другим ањоном.

Водени раствори који проводе електричну струју садрже јаке електролите, док они који су слаби проводници имају слабе електролите. Јаки електролити су супстанце које су комплетно јонизоване у води, док слаби електролити испољавају сомо мали степен јонизације у води.

Неелетролити су супстанце које се растварају у води али задржавају свој молекуларни интегритет (не дисоцирају се у јоне). Примери таквих материјала су шећер, уреа, глицерол, и метилсулфонилметан (МСМ).

За писање једначина реакција у води, есенцијално је да се утврди преципитат. То се може урадити користећи шему растворљивости. Растворна једињења се задржавају у раствору, док се нерастворна таложе. Треба имати у виду да не долази увек до преципитације.

При извођењу прорачуна реакција једног или више раствора, неопходно је знати концентрацију, или моларност, водених раствора. Концентрација раствора се даје у виду чланова који формирају раствор пре растварања.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Зумдахл С. 1997. Цхемистрy. 4тх ед. Бостон: Хоугхтон Миффлин Цомпанy. п 133-145.