Војна диктатура Чилеа (1973–1990)
Република Чиле Репúблица де Цхиле | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1973.–1990. | |||||||||
 Застава
.svg) Грб
| |||||||||
Мото: Пор ла разóн о ла фуерза ("Бy реасон ор бy форце") | |||||||||
.svg) | |||||||||
| Престоница | Сантијаго де Чиле | ||||||||
| Заједнички језици | шпански | ||||||||
| Влада | Унитарна ауторитарна војна диктатура | ||||||||
| Председник | |||||||||
• 1974–90 | Аугусто Пиноче | ||||||||
| Председник Хунте | |||||||||
• 1974–81 | Аугусто Пиноче | ||||||||
• 1981–90 | Хосе Торибио Мерино | ||||||||
| Законодавство | Влада Хунте | ||||||||
| Историјска ера | Хладни рат | ||||||||
| 11. септембар, 1973. | |||||||||
• Устав | 11. март, 1981. | ||||||||
| 5. октобар, 1988. | |||||||||
| 11. март, 1990. | |||||||||
| Површина | |||||||||
• Тотал | 756,0963 км2 (291,9304 сq ми) (37.) | ||||||||
| Популација | |||||||||
• 1973. | 10.095.485 | ||||||||
• 1980. | 11.178.817 | ||||||||
• 1990. | 13.187.821 | ||||||||
| ХДИ (1980) | 0.640 медиум | ||||||||
| Валута | Чилеански ешкудо (1973–75) Чилеански пезос (1975–90) | ||||||||
| |||||||||
Десничарска ауторитарна војна диктатура владала је Чилеом седамнаест година XX века, тачније у периоду од 11. септембра 1973. до 11. марта 1990. године. Диктатура је успостављена након што је демократски изабрана социјалистичка влада Салвадора Аљендеа срушена државним 11. септембра 1973. године, уз подршку Сједињених Америчких Држава. Током овог периода, државом је владала војна хунта на челу са генералом Аугустом Пиночеом. Да би оправдала преузимање власти, војска је искористила наводни слом демократије и велику економску кризу која је захватила Чиле за време Аљендовог мандата. Диктатура је своју мисију представила као „националну реконструкцију“. Пуч је био резултат вишеструких сила, укључујући притисак конзервативних група, бораца за женска права, одређених политичких партија, штрајкачких акција, као и међународног уплитања. Према чланку који је написао дугогодишњи оперативац ЦИА-е Џек Деваин, утицај и уплитање ЦИА-е и саме америчке владе, био је много мањи од оног у шта се првобитно сматрало.[1]
Диктаторски режим карактерисало је систематско сузбијање политичких партија и прогон неистомишљеника до те мере која није била позната у чилеанској историји.[2] Свеукупно, за време овог режима 3.000 особа је изгубило живот или нестало, више десетина хиљада затвореника је мучено а преко 200.000 Чилеанца је прогнано.[3] Седамнаестогодишња диктаторска влада оставила је последице на друштво и привреду, које су и даље осетне. Две године након пуча спроведене су неолибералне економске реформе које су биле у великој супротности са Аљендеовом левичарском политиком. Реформу су предводили тим економиста чији су чланови стекли знање на америчким универзитетима. Због тога су добили надимак Чикаго бојс. Чилеански устав из 1925 године, замењен је новим уставом донесеним 1980. године. Овим је успостављен низ одредби које су на крају довеле до чилеанског националног плебисцита 5. октобра 1988. године.
На том референдуму грађани Чилеа ускратили су подршку Аугусту Пиночеу непродуживши му манда, чиме је отворен пут за поновно успостављање демократије 1990. године. Сходно референдумској одлуци, демократски председнички избори одржани су следеће године. Војна диктатура окончана је 1990. године избором хришћанско-демократског кандидата Патрисија Елвина Асокара. Међутим, војска је остала ван цивилне контроле неколико година након што је сама хунта изгубила власт.[4]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Јацк Девине & Петер Корнблух, 'Схоwдоwн ин Сантиаго: Wхат Реаллy Хаппенед ин Цхиле?', Фореигн Аффаирс 93 (2014), 168-174.
- ^ „Цоунтрy профиле: Цхиле”. ББЦ Неwс. 16. 12. 2009. Архивирано из оригинала 14. 1. 2010. г. Приступљено 31. 12. 2009.
- ^ Wригхт, Т.C.; Оñате, Р. (2005), „Цхилеан Диаспора”, Ур.: Ембер, M.; Ембер, C.Р.; Скоггард, I., Енцyцлопедиа оф Диаспорас: Иммигрант анд Рефугее Цултурес Ароунд тхе Wорлд, II, стр. 57—65
- ^ Ангелл, Алан; Поллацк, Беннy (1990). „Тхе Цхилеан Елецтионс оф 1989”. Буллетин оф Латин Америцан Ресеарцх. Социетy фор Латин Америцан Студиес. 9 (1): 1—23. ЈСТОР 3338214. дои:10.2307/3338214.
Референце[уреди | уреди извор]
- Баwден, ЈР. (2016). Тхе Пиноцхет Генератион: Тхе Цхилеан Милитарy ин тхе Тwентиетх Центурy, Тусцалооса: Университy оф Алабама Пресс.
- Цхристиан, D. (1992). "Перестроика анд Wорлд Хисторy", Аустралиан Славониц анд Еаст Еуропеан студиес, 6(1), пп. 1–28.
- Фалцофф, M. (2003). "Цуба: Тхе Морнинг Афтер", п. 26. АЕИ Пресс, 2003.
- Петрас, Ј., & Виеуx, С. (1990). "Тхе Цхилеан 'Ецономиц Мирацле': Ан Емпирицал Цритиqуе", Цритицал Социологy, 17, пп. 57–72.
- Робертс, К.M. (1995). "Фром тхе Баррицадес то тхе Баллот Боx: Редемоцратизатион анд Политицал Реалигнмент ин тхе Цхилеан Лефт", Политицс & Социетy, 23, пп. 495–519.
- Сцхатан, Ј. (1990). "Тхе Децеитфул Натуре оф Социо-Ецономиц Индицаторс". Девелопмент, 3–4, пп. 69–75.
- Сзнајдер, M. (1996). "Дилеммас оф ецономиц анд политицал модернисатион ин Цхиле: А јагуар тхат wантс то бе а пума", Тхирд Wорлд Qуартерлy, 17, пп. 725–736.
- Валдес, Ј.Г. (1995). Пиноцхет'с ецономистс: Тхе Цхицаго Сцхоол ин Цхиле, Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс.
- Стеве Андерсон Бодy оф Цхиле'с Формер Пресидент Фреи Маy Бе Еxумед, Тхе Сантиаго Тимес, Април 5, 2005
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Литературе анд Тортуре ин Пиноцхет'с Цхиле (језик: енглески)
- Цриминалс оф тхе милитарy дицтаторсхип : Аугусто Пиноцхет(језик: енглески)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
