Пређи на садржај

Vojna diktatura Čilea (1973–1990)

С Википедије, слободне енциклопедије
Republika Čile

República de Chile
1973.–1990.
Flag of Čile
Zastava
{{{coat_alt}}}
Grb
Moto: Por la razón o la fuerza
("By reason or by force")
Himna: Himno Nacional de Chile
("National Anthem of Chile")
Location of Čile
PrestonicaSantijago de Čile
Zajednički jezicišpanski
VladaUnitarna autoritarna vojna diktatura
Predsednik 
• 1974–90
Augusto Pinoče
Predsednik Hunte 
• 1974–81
Augusto Pinoče
• 1981–90
Hose Toribio Merino
ZakonodavstvoVlada Hunte
Istorijska eraHladni rat
11. septembar, 1973.
• Ustav
11. mart, 1981.
• Plebiscit
5. oktobar, 1988.
11. mart, 1990.
Površina
• Total
756,0963 km2 (291,9304 sq mi) (37.)
Populacija
• 1973.
10.095.485
• 1980.
11.178.817
• 1990.
13.187.821
HDI (1980)0.640
medium
ValutaČileanski eškudo (1973–75)
Čileanski pezos (1975–90)
Prethodnik
Naslednik
Predsednička republika (1925–73)
Čileanska tranzicija ka demokratiji

Desničarska autoritarna vojna diktatura vladala je Čileom sedamnaest godina XX veka, tačnije u periodu od 11. septembra 1973. do 11. marta 1990. godine. Diktatura je uspostavljena nakon što je demokratski izabrana socijalistička vlada Salvadora Aljendea srušena državnim 11. septembra 1973. godine, uz podršku Sjedinjenih Američkih Država. Tokom ovog perioda, državom je vladala vojna hunta na čelu sa generalom Augustom Pinočeom. Da bi opravdala preuzimanje vlasti, vojska je iskoristila navodni slom demokratije i veliku ekonomsku krizu koja je zahvatila Čile za vreme Aljendovog mandata. Diktatura je svoju misiju predstavila kao „nacionalnu rekonstrukciju“. Puč je bio rezultat višestrukih sila, uključujući pritisak konzervativnih grupa, boraca za ženska prava, određenih političkih partija, štrajkačkih akcija, kao i međunarodnog uplitanja. Prema članku koji je napisao dugogodišnji operativac CIA-e Džek Devain, uticaj i uplitanje CIA-e i same američke vlade, bio je mnogo manji od onog u šta se prvobitno smatralo.[1]

Diktatorski režim karakterisalo je sistematsko suzbijanje političkih partija i progon neistomišljenika do te mere koja nije bila poznata u čileanskoj istoriji.[2] Sveukupno, za vreme ovog režima 3.000 osoba je izgubilo život ili nestalo, više desetina hiljada zatvorenika je mučeno a preko 200.000 Čileanca je prognano.[3] Sedamnaestogodišnja diktatorska vlada ostavila je posledice na društvo i privredu, koje su i dalje osetne. Dve godine nakon puča sprovedene su neoliberalne ekonomske reforme koje su bile u velikoj suprotnosti sa Aljendeovom levičarskom politikom. Reformu su predvodili tim ekonomista čiji su članovi stekli znanje na američkim univerzitetima. Zbog toga su dobili nadimak Čikago bojs. Čileanski ustav iz 1925 godine, zamenjen je novim ustavom donesenim 1980. godine. Ovim je uspostavljen niz odredbi koje su na kraju dovele do čileanskog nacionalnog plebiscita 5. oktobra 1988. godine.

Na tom referendumu građani Čilea uskratili su podršku Augustu Pinočeu neproduživši mu manda, čime je otvoren put za ponovno uspostavljanje demokratije 1990. godine. Shodno referendumskoj odluci, demokratski predsednički izbori održani su sledeće godine. Vojna diktatura okončana je 1990. godine izborom hrišćansko-demokratskog kandidata Patrisija Elvina Asokara. Međutim, vojska je ostala van civilne kontrole nekoliko godina nakon što je sama hunta izgubila vlast.[4]

  1. ^ Jack Devine & Peter Kornbluh, 'Showdown in Santiago: What Really Happened in Chile?', Foreign Affairs 93 (2014), 168-174.
  2. ^ „Country profile: Chile”. BBC News. 16. 12. 2009. Архивирано из оригинала 14. 1. 2010. г. Приступљено 31. 12. 2009. 
  3. ^ Wright, T.C.; Oñate, R. (2005), „Chilean Diaspora”, Ур.: Ember, M.; Ember, C.R.; Skoggard, I., Encyclopedia of Diasporas: Immigrant and Refugee Cultures Around the World, II, стр. 57—65 
  4. ^ Angell, Alan; Pollack, Benny (1990). „The Chilean Elections of 1989”. Bulletin of Latin American Research. Society for Latin American Studies. 9 (1): 1—23. JSTOR 3338214. doi:10.2307/3338214. 
  • Bawden, JR. (2016). The Pinochet Generation: The Chilean Military in the Twentieth Century, Tuscaloosa: University of Alabama Press.
  • Christian, D. (1992). "Perestroika and World History", Australian Slavonic and East European studies, 6(1), pp. 1–28.
  • Falcoff, M. (2003). "Cuba: The Morning After", p. 26. AEI Press, 2003.
  • Petras, J., & Vieux, S. (1990). "The Chilean 'Economic Miracle': An Empirical Critique", Critical Sociology, 17, pp. 57–72.
  • Roberts, K.M. (1995). "From the Barricades to the Ballot Box: Redemocratization and Political Realignment in the Chilean Left", Politics & Society, 23, pp. 495–519.
  • Schatan, J. (1990). "The Deceitful Nature of Socio-Economic Indicators". Development, 3–4, pp. 69–75.
  • Sznajder, M. (1996). "Dilemmas of economic and political modernisation in Chile: A jaguar that wants to be a puma", Third World Quarterly, 17, pp. 725–736.
  • Valdes, J.G. (1995). Pinochet's economists: The Chicago School in Chile, Cambridge: Cambridge University Press.
  • Steve Anderson Body of Chile's Former President Frei May Be Exumed, The Santiago Times, April 5, 2005

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]