Државни удар у Чилеу 1973.

Чилеански државни удар 1973.
	Део Хладног рата
	; Бомбардовање палате Ла Монеда
Време	11. септембар 1973.
Место	Чиле
Исход	свргнута влада фронта Народно јединство под Аљендеом; Пиноче преузео власт.
Сукобљене стране
Чилеанска влада: ; • УП ; • ГАП ; МИР	Чилеанске оружане снаге: Чилеанска војска; Чилеанско ратно ваздухопловство; Чилеанска ратна морнарица; Чилеански карабинијери;
Команданти и вође
Салвадор Аљенде; Орландо Летелијер; Аријел Фонтана ; Мигел Енрикез	Аугусто Пиноче; Густаво Леиг; Хосе Торибијо Мерино; Сезар Мендоза

Чилеански државни удар 1973. године представљао је кулминацију вишегодишње политичке кризе у Чилеу, изазване ескалацијом сукоба између левичарског председника Салвадора Аљендеа на једној, и десничарског Националног конгреса (парламента) на другој страни, који је своје корене имао у Аљендеовој намери да у Чиле уведе социјализам. Сукоб, који је захваљујући Хладном рату осим идеолошке и економске имао и међународну димензију, те у коме су Аљендеа подржавали СССР и Куба, а чилеанске десничаре САД, решен је када су чилеанске оружане снаге уз финансијску и пропагандну подршку ЦИА-е, извеле државни удар 11. септембра 1973. године.

Пучисти су за неколико часова успели да преузму надзор над земљом, а Аљенде је извршио самоубиство након што је с највернијим присталицама неколико часова пружао отпор опкољен у председничкој палати.^[1] Пучисти, организовани у хунту чији је вођа касније постао Аугусто Пиноче, су потом током следећих неколико дана започели страховладу током које су ухапшене и мучене на десетине хиљада левичара и Аљендеових присталица; при томе је ликвидирано између 1500 и 3000 људи, међу којима је био и низ угледних личности као музичар Виктор Хара.^[2] Пиночеов режим је захваљујући томе у корену сасекао покушаје левичара да организовају контра-пуч, односно неутралисао касније покушаје покретања гериле; захваљујући томе је остао на власти све до 1990. године и провео радикалне неолибералне економске реформе које ће касније постати узор многим развијеним државама.

Пуч је, без обзира на то, представљао један од најважнијих, али и најтрауматичнијих догађаја у историји Чилеа, али и шире; светској јавности су размери крвопролића били несхватљиви с обзиром на ранију репутацију Чилеа као оазе стабилности и уредне либералне демократије у Латинској Америци.

Референце

^ Ronald Hilton, Chile: The Continuing Historical Conflict, World Association of International Studies, 22 December 1997. Приступљено 28. 5. 2013.
^ Michael Evans. „National Security Archive Electronic Briefing Book No. 33”. Gwu.edu. Приступљено 28. 5. 2013.

Спољашње везе

CIA acknowledges involvement in Allende's overthrow Pinochet's rise, CNN. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (2. август 2009)
Cronología, Salvador-Allende.cl, originally published in Archivo Salvador Allende, number 14. An extensive Spanish-language site providing a day-by-day chronology of the Allende era. This is clearly a partisan, pro-Allende source, but the research and detail are enormous. (језик: шпански)
National Security Archive's Chile Documentation Project Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (19. фебруар 2015) which provides documents obtained from FOIA requests regarding U.S. involvement in Chile, beginning with attempts to promote a coup in 1970 and continuing through U.S. support for Pinochet
US Dept. of State FOIA Church Report (Covert Action in Chile)
11 September 1973, When US-Backed Pinochet Forces Took Power in Chile – video report by Democracy Now!

[1] Ronald Hilton, Chile: The Continuing Historical Conflict, World Association of International Studies, 22 December 1997. Приступљено 28. 5. 2013.

[2] Michael Evans. „National Security Archive Electronic Briefing Book No. 33”. Gwu.edu. Приступљено 28. 5. 2013.

[1]

[2]