Волумен дистрибуције

С Википедије, слободне енциклопедије

Волумен дистрибуције (VD), или очигледни волумен дистрибуције, је фармаколошка теоретска запремина коју би тотална количина унетог лека заузела (да је лек равномерно дистрибуиран) кад би лек у целом телу био присутан у концентрацији коју има у крвној плазми.[1] Стога, ако је VD велик, то показује да је лек у крвној плазми разређенији него што би требало да буде, што значи да је већи део размештен у ткиву (и.е. није у плазми). То се дефинише као дистрибуција лека између плазме и остатка тела након оралног или парентералног дозирања.[2] Лекови са високом липидном растворљивошћу, малим брзинама јонизације или незнатном способношћу везивања у плазми, имају веће волумене дистрибуције од лекова који су поларнији, у већој мери јонизовани или испољавају висок ниво везивања у плазми у телесном окружењу.

Волумен дистрибуције може да буде повећан услед затајења бубрега (због ретенције флуида) и затајења јетре (због измењене телесне течности и везивања за протеине плазме). Насупрот томе може бити умањен дехидрацијом.

Иницијални волумен дистрибуције описује концентрацију у крви пре достизања очигледног волумена дистрибуције. За ову величину се користи иста формула.

Једначине[уреди | уреди извор]

Волумен дистрибуције је дефинисан следећом једначином:[3]

где је:

  • Q = тотална количина лека у телу
  • Cp = концентрација лека у плазми

Доза лека која је неопходна да би остварила одређена концентрација у плазми се може одредити ако је његова VD вредност позната. VD није физиолошка вредност; она ја првенствено израз начина на који је се лек дистрибуира у телу у зависности од неколико физикохемијских својстава, е.г. растворљивост, наелектрисање, величина молекула, етц.

Волумен дистрибуције се типично изражава у (ml или l)/kg телесне тежине. VD код деце је типично већи него код одраслих, мада су деца мања и лакша. Промене телесне композиције са годинама узрокују смањење VD вредности.

VD се такође може користити за одређивање брзине којом лек прелази у ткивне компартмане из крви:

где је:

  • VP = запремина плазме
  • VT = очевидна запремина ткива
  • fu = невезана фракција у плазми
  • fut = невезана фракција у ткиву

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wиллиам Е. Еванс; Јероме Ј. Сцхентаг; Wиллиам Ј. Јуско (1999). Апплиед Пхармацокинетицс, Принциплес оф Тхерапеутиц Друг Мониторинг (3 изд.). Ванцоувер, Wа: Апплиед Тхерапеутицс Инц. ISBN 0-915486-15-6. 
  2. ^ „Screening for Sports Participation”. Архивирано из оригинала 21. 10. 2013. г. Приступљено 21. 10. 2013. 
  3. ^ Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]