Пређи на садржај

Вучедолска чизмица

С Википедије, слободне енциклопедије

Вучедолска чизмица је несваки­да­шња, лепа керамичка чизмица с орнаментима типичним за раздобље вучедолске културе. Реч је археолошком предмету са вишеслојног налазишта насељаваном кроз дуги низ векова — почев од најраније, старчевачке културе датиране у време 6. и 5. век п. н. е. (5500. – 4300. година п. н. е.), преко енеолитичких култура (приближно 3500.-2200. година п. н. е.) – баденске, костолачке и вучедолске (датиране у период 3000. – 2200.година п. н. е.) културе.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]
Вучедолска култура

Вучедол је археолошки локалитет у североисточној Хрватској. Смештен је недалеко од Вуковара, на реци Дунав, тачније, 5 км низводно од града. Због распрострањености, утицаја и изузетних налаза из енеолитског периода (откривене су радионице за прераду бакра, куће и живописно украшена керамика, као и једна у облику птице, названа - Вучедолска голубица), култура бакарног доба настала на територији Славоније и Срема, добила је име по овом локалитету - Вучедолска култура, уз напомену да се у научној литератури иста култура назива и Славонска, а у Мађарској, по локалитету Зок, Зок - култура.[2]

У бројним кампањама које је започео Градски музеј Вуковара 1984. године па све до 2007. године прикупљено је мноштво керамичког, коштаног и каменог материјала, и металних предмета вучедолске, костолачке и баденске културе, који помаже археолозима да обаве реконструкцију живота на Вучедолу датираног у 3. век п. н. е.

Вучедолску чизмицу пронашла је вуковарска археологиња Мирела Хутинец, у археолошкој истраживачкој кампањи 2007. године. Чистећи под једне вучедолске куће, у рушевини зида који је пао на под када је кућа изгорела, Мирела је открила керамички предмет неправилног облика који је стабилно стајао на очишћеном поду. Након пажљивог чишћења указала се форма мала керамичка чизмица сачувана у целости, осим једног малог фрагмента, неважног за целокупан изглед и реконструкцију аертефакта.[1]

Чизмица која је датирана око 2800. године п. н. е., односно на период с почетака вучедолске културе, нађена је недалеко од места на којем је 1938. године пронађена чувена вучедолска голубица, сличног начина израде.[1]

Археолози са тачношћу не могу да наведу карактер мале чизмице, да ли је она имала практичну употребу или је била реликвија. По рупицама које има на горњем делу, претпоставља се да је могла служити и као украс, можда и ваза, али се претпоставља да је могла служити и као модел за израду чизама за одрасле Вучедолце. Рупице при врху пронађена чизмицу указује и на то да је она највероватније висила на зиду у некој од вучедолских кућа.[1]

Осим што се ради о изузетно ретком и у сваком смислу вредном археолошком налазу, датираном у 3. век п. н. е. из периода културе бакарног доба настале на територији Славоније и Срема, керамичка чизмица има и уметничку вредност јер је израђена са неописиво пуно пажње, стрпљења, знања и вештине.

Украшена је попут светски познате вучедолске голубице и са пуним правом јој археолози придају важност какву је имао тај налаз. На сличност израде ова два предмета указује податак да је орнамент на чизмици (типични урез у глину у инкустрацији) присутан и на вучедолској голубици. Као и други керамички предмети са овог локалитета и чизмица је украшена тако да су се смрвљени остаци у праху, речних шкољки и пужева, мешали са посебном смолом и инкустрирали у свежу глину која се потом пекла у посебним пећима.[1]

  1. ^ а б в г д ђ „Откривена чизмица стара 5000 година”. www.јутарњи.хр. Јутарњи лист, 19. 9.2007. Приступљено 6. 4. 2020. 
  2. ^ Мирела Хутинец и Мирна Шуљуг, Вучедол - Археолошки дневник, Археолошки музеј Вучдол
  3. ^ „Прве чизмице носиле су Вуковарке”. www.јутарњи.хр. Јутарњи.хр 22. 9. 2007. Приступљено 7. 4. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]