Пређи на садржај

Зелдовичева палачинка

С Википедије, слободне енциклопедије

Зелдовичева палачинка или модел палачинке је теоретска претпоставка кондензације гаса из првобитних флуктуација које су се појавиле након Великог праска. Први пример Зелдовичеве палачинке је забележен 1991. године преко телескопа ВЛА у Новом Мексику.

Модел палачинке претпоставља да спин вектора галаксија тежи да буде у равни у којој се налази скоро сва количина материје. По оваквој теорији, првобитно су формирана галактичка јата која су се даље, адијабатским флуктуацијама, фрагментирала у галаксије. По нелинеарној гравитационој теорији нестабилности, порастом малих нехомогености дошло је до формирања густе количине кондензацованог гаса танко распоређеног у простору. Кондензације су компресоване и загрејане до високих температура ударним таласима, а познате су под називом палачинка.[1]

Термалне, хидродинамичке и гравитационе нестабилности расту еволуцијом, што доводи до фрагментације гасних прото-галактичких јата и настаје кластерисање самих галаксија.

Модели формирања суперјата и јата галаксија

[уреди | уреди извор]

Модел палачинке је један од три основна модела која претпостављају формирање суперјата и јата галаксија, заједно са Моделом првобитне вртложности и Хијерархијским моделом.

Главна разлика између модела је различита претпоставка галактичке оријентације. По Моделу палачинке, спин вектора галаксије налази се у равни у којој се налази скоро сва количина материје, Модел првобитне вртложности претпоставља да су спинови вектора галаксије нормални на ту раван, док се Хијерархијским моделом моделом претпоставља случајна расподела спинова вектора.

Модел палачинке

[уреди | уреди извор]

Модел палачинке обухвата три спонтана процеса[2]:

  • хлађење гаса и формирање нових облака од хладнијег гаса
  • груписање облака хладнијег гаса у галаксије
  • формирање галаксија од концентрисанијих облака, док се усамљени облаци скупљају у галактичка јата

Јаков Зелдович, по коме је модел и назван, показао је 1970. године да елипсоид гаса на супергалактичкој скали може бити приближно коришћен за моделирање колапса који се јавља најбрже дуж најкраће осе формирајући палачинкасти облик. Овом апроксимацијом претпоставља се да је елипсоид гаса довољно велик да су у њему ефекти притиска занемарљиви и посматра се само гравитациона интеракција, тј. да ће гас колапсирати без значајних пертурбација спољашњег притиска. Оваква претпоставка је оправдана у случају када се колапс дешава пре рекомбинационе ере настале формирањем водоникових атома.[3]

Године 1989, Зелдович и Шандарин су показали да почетно преклапање густинских флуктуација случајних Гаусијанских поља резултује у "густе палачинке, влакна и компактне грумене материје". Њихов модел је постао познат као горњо-доњи модел галактичког настајања са супергалактичком кондензацијом која се фрагментира у протогалаксије. Настајање равни концентроване материје ће компресовати гас дуж ударних таласа насталих током колапса повишавајући температуру.[4]

Зелдовичева апроксимација

[уреди | уреди извор]

Друга генерација палачинки или суперпалачинке су колапси на вишим нивоима по Зелдовичевој апроксимацији. На највишим нивоима постоји транзиција у хијерархијски модел јата у којем постоји хијерархија колапсирајућих структура. Скраћујућа Зелдовичева апроксимација дозвољава примену метода хијерархије или модела космолошке структуре познатих као модели "од доле ка горе".

  • Зелдовичеву апроксимацију примењује приступ скраћивања флуктуационих спектара на веиким вредностима по степеном закону.
  • Генерализације Зелдовичеве апроксимације су примењене и за рачунање ненултих космолошких константи.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Модел палачинке Архивирано на сајту Wayback Machine (29. децембар 2014), псц.еду; приступљено: 29. децембар 2014.
  2. ^ Модел палачинке Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јул 2006), сите.уоттаwа.ца; приступљено: 29. децембар 2014.
  3. ^ Формирање палачинки из првобитних адијабатских пертурбација, приступљено: 29. децембар 2014.
  4. ^ Гигантска палачинка је претпоставка настанка Свемира, Јохн Нобле Wилфорд, 1991, Тхе Неw Yорк Тимес; приступљено: 29. децембар 2014.