Pređi na sadržaj

Jan Vaclik

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jan Vaclik
Jan Vaclik
Datum rođenja(1830-06-15)15. jun 1830.
Mesto rođenjaPlavAustrijsko carstvo
Datum smrti3. avgust 1917.(1917-08-03) (87 god.)
Mesto smrtiPetrogradRuska Imperija

Jan Vaclik (češ. Jan Vaclík; Plav na Malši, 15. jun 1830Petrograd, 3. avgust 1917) je bio pravnik, diplomata i publicista, doktor prava i jedno kratko vreme sekretar crnogorskog knjaza Danila I, i posle njegove smrti sekretar knjaza Nikole, do odlaska na dužnost crnogorskog agenta u Skadru.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Potiče iz seljačke češke porodice. Školovao se u rodnom mestu a Akademsku gimnaziju je završio u Pragu. Studirao je u Pragu pravo, i tako postao pravnik. Kao obrazovan i napredan čovek počeo je da se bavi novinarstvom, i sarađivao je u prvo vreme sa "Praškim novinama". Boravio je dva puta u južnoslovenskim zemljama; 1848. i 1852. godine, ostajući duže u Crnoj Gori za koju se naročito vezao. Čeh Vaclik je kao panslavista, bio naklonjen buntovnoj srpskoj pokrajini Crnoj Gori, i pisao je o njoj decenijama povoljne publicističke napise po listovima. Na predlog knjaza Danila Vaclik je 1857. godine izdao knjigu: „La souveraineté de Monténégro et le droit des gens moderne de l'Europe“ (Suverenost Crne Gore i međunarodno pravo).[1] Knjiga je istovremeno izašla u Parizu i Lajpcigu. Vaclik je deset godina, između 1858-1868. godine živeo u Crnoj Gori. U tom periodu angažovan je za knjazovog sekretara, pri čemu je on faktički bio "prvi crnogorski diplomata".[2] Delovao je uspešno i kao crnogorski konzul u Skadru.

Na Cetinje dolazi i 1910. godine prilikom proglašenja Crne Gore za kraljevinu.[3]

Dodeljen mu je Kraljevski orden Belog orla, Orden Takovskog krsta i austrougarski Orden Franca Jozefa.

Bio je od 13. januara 1863. godine[4] dopisni član Društva srpske slovesnosti, Srpskog učenog društva i počasni član Srpske kraljevske akademije.[5]

Bibliografija

[uredi | uredi izvor]

Kosovo pole (Kosovo polje) – putopisna skica iz almanaha Kytice (Buket) - 1859

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ "Ilirske narodne novine", Zagreb 1857.
  2. ^ "Zbornik za historiju školstva i prosvjete", Zagreb 1970.
  3. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. str. 562. 
  4. ^ "Građa za biografski rečnik članova Društva srpske slovesnosti", Beograd
  5. ^ Biografija na sajtu SANU

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]