Pređi na sadržaj

Jevgenij Rilov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jevgenij Rilov
Rilov sa srebrom osvojenim na 200 leđno na SP 2015.
Lični podaci
Puno imeJevgenij Mihajlovič Rilov
NadimakŽenja
Datum rođenja(1996-09-23)23. septembar 1996. (27 god.)
Mesto rođenjaNovotroick, Rusija
DržavljanstvoRusija
Visina184 cm
Masa76 kg
Karijera
Stilleđno
KlubPK Dinamo Moskva
TrenerAndrej Šišin (od 2010)
medalje
Olimpijske igre
Bronzana medalja — treće mesto Rio 2016. 200 leđno
Svetsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto Budimpešta 2017. 200 leđno
Zlatna medalja — prvo mesto Kvangdžu 2019. 200 leđno
Srebrna medalja — drugo mesto Kvangdžu 2019. 50 leđno
Srebrna medalja — drugo mesto Kvangdžu 2019. 100 leđno
Srebrna medalja — drugo mesto Kvangdžu 2019. 4×100 slobodno
Bronzana medalja — treće mesto Kazanj 2015. 200 leđno
Bronzana medalja — treće mesto Budimpešta 2017. 4×100 mešovito
Bronzana medalja — treće mesto Kvangdžu 2019. 4×100 mešovito
Svetsko prvenstvo (25m)
Zlatna medalja — prvo mesto Hangdžou 2018. 50 leđno
Zlatna medalja — prvo mesto Hangdžou 2018. 200 leđno
Zlatna medalja — prvo mesto Hangdžou 2018. 4×50 mešovito
Srebrna medalja — drugo mesto Hangdžou 2018. 4×50 slobodno
Srebrna medalja — drugo mesto Hangdžou 2018. 4×100 slobodno
Bronzana medalja — treće mesto Hangdžou 2018. 4×50 slob.miks
Bronzana medalja — treće mesto Hangdžou 2018. 4×50 meš.miks
Evropsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto Glazgov 2018. 200 leđno
Zlatna medalja — prvo mesto Glazgov 2018. 4×100 slobodno
Srebrna medalja — drugo mesto Glazgov 2018. 100 leđno
Srebrna medalja — drugo mesto Glazgov 2018. 4×100 mešovito
Osvojene medalje
Takmičenje 2 3
Olimpijske igre 0 0 1
Svetsko prvenstvo (50m) 2 3 3
Svetsko prvenstvo (25m) 3 2 2
Evropsko šrvenstvo 2 2 0
Olimpijske igre mladih 3 1 0
Evropsko juniorsko prvenstvo 1 0 1
Ukupno juniori 4 1 1
Ukupno seniori (5.7.2020) 7 7 6

Jevgenij Mihajlovič Rilov (rus. Евгений Михайлович Рылов; Novotroick, 23. septembar 1996) ruski je plivač čija uža specijalnost su trke leđnim stilom. Višestruki je nacionalni prvak i rekorder, višestruki svetski i evropski prvak, olimpijac i osvajač olimpijske medalje, Zaslužni master sporta Ruske Federacije. U dva navrata je proglašavan za najboljeg plivača Rusije po izboru Ruskog plivačkog saveza (2016. i 2017. godine).

Diplomirao je na Moskovskoj državnoj akademiji za fizičko vaspitanje i sport. Njegov otac Mihail Rilov je nekadašnji fudbaler i fudbalski trener.

Sportska karijera[uredi | uredi izvor]

Rilov je plivanje počeo da trenira veoma rano, još kao šestogodišnji dečak, na javnom bazenu u svom rodnom Novotroicku. Nešto kasnije, paralelno sa plivanjem je počeo da trenira i fudbal, sport kojim se njegov otac Mihail bavio profesionalno, prvo kao igrač, a potom i kao trener. Kao junior je podjednako trenirao leđni, slobodni i delfin stil, ali se kasnijo fokusirao isključivo na trke leđnim stilom.

Uspešan debi na međunarodnoj juniorskoj plivačkoj sceni je imao 2014, prvo na evropskom prvenstvu u holandskom Dordrehtu gde osvaja zlato (4×100 mešovito) i bronzu (100 leđno), a potom i na Olimpijskim igrama mladih u Nankingu sa osvojene četiri medalje, od čega tri zlata. U Nankingu je Rilov u dva navrata postavljao nove svetske rekorde za juniore, prvo na 50 leđno (vreme 25,09 s),[1][2] a potom svega sat vremena kasnije i u štafeti 4×100 mešovito, zajedno sa Čupkovim, Sadovnikovim i Šopinom (vreme 3:38,02 min).[1][3]

Kao senior je debitovao na Svetskom prvenstvu 2015. čiji domaćin je bio grad Kazanj. U prestonici ruskog Tatarstana Rilov se takmičio u tri discipline. Prvo je u trci na 100 leđno isplivao vreme od 53,23 sekunde, što je bilo dovoljno za sedmo mesto u finalu, potom je dva dana kasnije uspeo da izbori plasman u finale trke na 200 leđno gde je isplivao ukupno treće vreme i osvojio bronzanu medalju, prvu u seniorskoj karijeri. Poslednja trka u kojoj je učestvovao je bilo finale štafete 4×100 mešovito koja je zauzela ukupno peto mesto.

Na nacionalnom prvenstvu koje je održano tokom aprila meseca 2016. Rilov je isplivao novi evropski rekord na 200 leđno u vremenu 1:54,21. minuta, ujedno potvrdivši svoje mesto u olimpijskoj reprezentaciji za predstojeće Olimpijske igre.[4] Na igrama u Riju 2016. Rilov je nastupio u obe pojedinačne trke leđnim stilom, a plivao je i leđnu deonicu štafetne trke na 4×100 mešovito, i u sve tri trke je uspeo da se plasira u finala. Najbolji rezultat je ostvario na 200 leđno gde je osvojio bronzanu medalju, na 100 leđno je bio 6, odnosno 4. kao član štafete, zajedno sa Čupkovim, Sadovnikovim i Morozovim.

Na svom drugom nastupu na svetskim prvenstvima, u Budimpešti 2017, postigao je i najveći uspeh u dotadašnjoj karijeri, osvojivši titulu svetskog prvaka u trci na 200 leđno. Rilov je u finalu isplivao vreme novog evropskog rekorda, a njegov rezultat od 1:53,61 min postavio ga je na šesto mesto svih vremena u toj disciplini, uspešniji su samo Aron Pirsol, Rjosuke Irije, Rajan Lokti, Mič Larkin i Tajler Kleri.[5] Tri dana kasnije, u finalu muške štafete 4×100 mešovito, zajedno sa Prigodom, Popkovim i Morozovim, osvaja bronzanu medalju, ali doživljava i ozbiljniju povredu ramena zbog koje propusšta ostatak sezone u malim bazenima.

Tokom 2018. po prvi put nastupa na Evropskom prvenstvu u velikim i Svetskom prvenstvu u malim bazenima, a iz Glazgova i Hangdžoua se vraća sa čak 11 osvojenih medalja, od čega 5 zlatnih.

Treći nastup na svetskim prvenstvima u velikim bazenima je „upisao” u korejskom Kvangdžuu 2019. gde je osvojio medalje u pet od šest trka u kojima je učestvovao. Sa uspehom je odbranio titulu svetskog prvaka u trci na 200 leđno, a tom zlatu je dodao još i tri srebra (50 leđno, 100 leđno i 4×100 slobodno), jednu bronzu (4×100 mešovito) i jedno četvrto mesto (4×100 mešovito miks).

Stoloto je sproveo anketu kako bi odredio najboljeg ruskog sportistu na Letnjim olimpijskim igrama 2020. Bio je prepoznat kao Evgenij Rilov[6]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Youth Olympic Games: World Junior Records Bonanza on Night Four”. Russian News Agency TASS. 20. 8. 2014. Pristupljeno 5. 7. 2020. 
  2. ^ „Russian swimmer Rylov wins gold at 2014 Youth Olympics in China”. Swimming World Magazine. 20. 8. 2014. Pristupljeno 5. 7. 2020. [mrtva veza]
  3. ^ „Nanjing provides perfect springboard for Rio”. Swimming World Magazine. 3. 10. 2014. Pristupljeno 5. 7. 2020. 
  4. ^ „Evgeny Rylov Confines Kawecki’s Euro 200 Back Standard To History in 1:54.2”. Swimvortex. 21. 4. 2016. Arhivirano iz originala 04. 08. 2017. g. Pristupljeno 5. 7. 2020. 
  5. ^ „MEN’S 200 BACK FINAL IN BUDAPEST WITH RYLOV-MURPHY-PEBLEY”. SwimSwam. 28. 7. 2017. Pristupljeno 5. 7. 2020. 
  6. ^ „Kak Armen Sarkisяn i ego kompaniя «Stoloto» pomogaюt razvivatь rossiйskiй sport - 31 maя 2022 - Sport24”. sport24.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-03-23. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јевгениј_Рилов&oldid=26554287”