Jezično-ždrelna neuralgija

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jezično-ždrelna neuralgija
Specijalnostineurologija

Jezično-ždrelna neuralgija (JŽN) ili glosofaringealna neuralgija jedan je od oblik neuropatskog bola i neurološka bolest izazvana narušenom funkcijom jezično-ždrelnog živca zamorom, moždanim udarom, infekcijama, povredama ili amiotrofičnom lateralnom sklerozom.[1] Često se poredi sa trigeminalnom neuralgijom u prezentaciji i učestalosti zbog značajnog preklapanja simptoma i na taj način izaziva dijagnostičku dilemu.[2]

Ovo relativno retko stanje karakteriše se ponavljajućim napadima jakog nenociceptivnog bola ili bol koji nije povezan sa aktivacijom ćelija receptora za bol u bilo kom delu tela, uzrokovanog lezijom ili bolešću somatosenzornog sistema.[3] Bol je lokalizovana u zadnjem delu grla, području u blizini krajnika (tonzila), zadnjem delu jezika, delu uva i / ili području ispod zadnje strane vilice.[1] Bol se javlja zbog disfunkcije 9. moždanog živca (glosofaringealni živac), koji pomaže u pomeranju mišića grla i prenosi informacije iz grla, krajnika i jezika u mozak.[4]

Kliničku sliku glosofaringealne neuralgije kratkerišu napadi jakog bola, lokalizovani u jednoj strani jezika ili grla, a ponekad i uhu.

Poremećaj se dijagnostikuje na osnovu karakteristika bola i podatka da bol prestaje nakon lokalna anestezija primijenjena na zadnji deo grla.

Iako određeni antiepileptici ili antidepresivi, baklofen ili lokalni anestetici mogu ublažiti bol, kod težih oblika ponekad je potrebna operacija.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Godine 1910, Vajzenburg je prvi opisao JŽN kao uzrok tegoba kod pacijenta koji mu se javio sa bolom u grlu i uhu.[5]

Godine 1921, Haris je skovao termin „glosofaringealna neuralgija“[6] opisujući je kao neuralgični bolni sindrom koji karakterišu paroksizmi jednostranog i jakog lancinirajućeg bola u distribuciji nerva, koji može biti izazvan stimulacijom okidačkih tačaka u regionima jezično-ždrelnog živca. Bol može biti spontan ili pojačan raznim radnjama koje stimulišu region koji inerviše jezično-ždrelni živac, kao što su zevanje, kašalj, gutanje i razgovor.

Godine 1933. Reichert je prepoznao bubnu granu (Jakobsonovog nerva) jezično-ždrelnog živca kao uzrok bolova u uhu kod JŽN.[7]

Vortis i sardniici 1942. godine prvi su opisali neobičnu prezentaciju JŽN kao poremećaj povezan sa srčanim zastojem i sinkopom.[7][8][9]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Zbog više izolovanih izveštaja i nedostupnih podataka o populaciji, teško je utvrditi učestalost JŽN u različitim delovima sveta. Katušić i kolege objavili su 39-godišnju retrospektivnu studiju, spprovedenu od 1945. do 1984. godine među stanovništvom Ročestera (SAD).[10] U njoj je utvrđeno je da je incidencija JŽN u ovoj populaciji 0,7/100.000 stanovnika/godišnje (0,9 i 0,5 kod muškaraca i 0,5 kod žena, što je respektivno). Pored toga, 25% ispitanika je imalo bilateralne simptome. Zaključili su da je JŽN generalno blaga bolest, jer blagi napadi nisu bili neuobičajeni, sa samo 3,6% obolelih koji imaju drugi godišnji recidiv. Samo 25% ispitanika je podvrgnuto operaciji radi ublažavanja simptoma.[10]

Ukratko, jezično-ždrelna neuralgija je relativno retka u poređenju sa trigeminalnom neuralgijom i obično je jednostrano bolno stanje koje je češće kod žena srednjih godina.

Relevantna anatomija[uredi | uredi izvor]

Prostiranje jezično-ždrelnog, vagusnog i pomoćnog živca

Jezično-ždrelni živac je mešoviti kranijalni nerv sa senzornim i motornim komponentama. Prima somatska senzorna vlakna iz orofarinksa, zadnje trećine jezika, Eustahijeve tube, srednjeg uha i mastoida. Senzorno snabdevanje srednjeg uha i mastoida prolazi duž bubne grane ili Jakobsonovog nerva. Jezično-ždrelni živac takođe prima specijalna senzorna vlakna za ukus u zadnjoj trećini jezika, kao i aferentne ulaze hemoreceptora i baroreceptora iz karotidnog tela i karotidnih sinusa.

Druga važna grana je karotidni sinusni živac (Heringov živac) koji snabdeva karotidno telo i karotidni sinus. On centralno prenosi informacije o hemoreceptoru i baroreceptoru na istezanje za respiratornu, cirkulatornu refleksnu funkciju i može biti odgovoran za aritmogenost JŽN.[9]

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Iako uzrok glosofaringealne neuralgije često ostaje nepoznat, kao mogući uzrci oštećenja hipoglosalnog nerva navode se:

  • abnormalno pozicionirana arterija ili izbočenje (aneurizma) arterije u vratu (karotidna arterija), koja vrši pritisak (kompresiju) na glosofaringealni živac, blizu mesta gde živac izlazi iz moždanog stabla,
  • abnormalnost kostiju na dnu lobanje, npr. duga, šiljasta kost u bazi lobanje (stiloidni nastavak) koja je abnormalno dugačka i pritiska živac.
  • tumor mozga ili vrata,
  • apsces,
  • multipla skleroza,
  • moždeni udar,
  • infekcija moždanog stabla (encefalitis moždanog stabla)
  • povreda vrata, koja se može desiti nakon hirurškog uklanjanja blokade arterije na vratu (endarterektomija),
  • amiotrofična lateralna skleroza

Glosofaringealna neuralgija, spada u grupu retkih poremećaj, koji obično počinje nakon 40. godine života i češće se javlja kod muškaraca.

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

U glosofaringealnoj neuralgiji, iako su napadi bola kratki i javljaju se povremeno, oni uzrokuju nepodnošljiv bol. Mogu biti izazvani određenom radnjom, kao što je žvakanje, gutanje, razgovor, zevanje, kašljanje ili kijanje. Bol obično počinje na zadnjem delu jezika i grla ili u području oko krajnika.[11] Ponekad se bol širi na uho ili na područje zadnje strane vilice. Bol može trajati nekoliko sekundi do nekoliko minuta i obično utiče samo na jednu stranu grla i jezika.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, fizikalnog pregleda i testova u koje spadaju:[12]

  • Test zasnovan na primeni aplikator s pamučnim vrhom i lokalnim anestetikom. Tokom testa, lekar dodiruje zadnji deo grla aplikatorom s pamučnim vrhom. Ako anestetik uklanja bol, verojatni je uzrok glosofaringealna neuralgija.
  • Magnetska rezonantna tomografija, koja se koristi za detekciju postojanja tumora.
  • Kompjuterizovana tomografija, koja se koristi kako bi se utvrdilo da li je stiloidni proces abnormalno dugačak.
  • Kičmena punkcija (lumbalna punkcija) koja može biti neophodna kod sumnje na rak ili infekciju.

Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Glosofaringealna neuralgija se razlikuje od trigeminalne neuralgije (koja uzrokuje slični bol) na osnovu lokalizacije bola ili rezultata specifičnog testa.

Terapija[uredi | uredi izvor]

Lekovi[uredi | uredi izvor]

Isti lekovi koji se koriste za lečenje trigeminalne neuralgije koriste se i kod ove neuralgije — antiepileptici kako bi se utvrdilo je li stiloidni nastavak abnormalno dugačak.[13]

Ako su ovi lekovi bez rezultata, primena lokalnog anestetika (kao što je lidokain) na zadnji deo grla može pružiti privremeno olakšanje (ali i potvrditi dijagnozu).[14]

Hirurška terapija[uredi | uredi izvor]

Kada pacijent postane refraktoran ili netolerantan na lekove, sledeća opcija lečenja je operacija. Međutim, hirurška terapija je povezana sa visokim morbiditetom pacijenata i ograničena je na mlađe pacijente.

Ove hirurške procedure neophodne su za lezije izvana abnormalno pozcioniranom arterijom. Zahvatom koji se naziva mikrovaskularna dekompresija (MVD), jezično-ždrelbi živac se odvaja od arterije koja ga pritiska stavljanjem malog sunđera između njih. Za postupak je potrebna opšta anestezija, a rizik od nuspojava je mali. Sa usavršavanjem mikrohirurških i anestezioloških tehnika, mikrovaskularna dekompresija (MVD) se pokazala kao efikasan i bezbedan dostupan tretman i trebalo bi da se smatra prvom linijom lečenja JŽN otporne na lekove.[15] Prema jednoj od studija,[16] MVD je obezbedila potpuno ublažavanje bolova u 76% slučajeva i značajno poboljšanje u narednih 16%. posebno kod pacijenata sa izolovanim simptomom bola u grlu.[4]

Ekstrakranijalna neurotomija i perkutana radiofrekventna rizotomija su ograničene na one pacijente koji nisu uspeli sa medicinskom terapijom i ne mogu da tolerišu otvorenu intrakranijalnu proceduru. Stilektomija urađena zbog izduženog stiloidnog nastavka je obećavajuća, nakon što su isključeni centralni uzroci JŽN i dijagnostikovano udruženo povećanje stiloidnog nastavka.[17][18]

Ekstrakranijalna neurotomija i perkutana radiofrekventna rizotomija su ograničene na one pacijente koji nisu uspeli sa medicinskom terapijom i ne mogu da tolerišu otvorenu intrakranijalnu proceduru. Nedavno su objavljeni različiti izveštaji o slučajevima koji su pokazali korisne efekte pulsne radiofrekventne neurolize (PRFN) i operacije gama nožem. PRFN je nedestruktivna neuromodulatorna metoda za lečenje idiopatskog i sekundarne JŽN.[19][20] Kratki impulsi radiofrekventne energije, isporučeni na konstantnoj temperaturi, proizvode centralne i periferne neuromodulatorne efekte.[21][22]

Stilektomija urađena zbog izduženog stiloidnog procesa je obećavajuća, nakon što su isključeni centralni uzroci JŽN[23] i dijagnostikovano udruženo povećanje stiloida.

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Prognoza zavisi od uzroka problema i efikasnosti prvovremenog tretmana.[24] Hirurgija se smatra efikasnom za ljude koji nemaju koristi od lekova.

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Kao moguće komplikacije navode se:[24]

  • Usporen puls i nesvestica mogu se javiti kada je bol jak
  • Oštećenje funkcije karotidne arterije ili unutrašnje jugularne arterije usled povreda, kao što je ubodna rana, koja može biti povezana sa glosofaringealnom neuralgojom.
  • Poteškoće u gutanju hrane i govoru
  • Neželjeni efekti koji mogu nastati nakon korišćenja lekova

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Singh, Pm; Kaur, Manpreet; Trikha, Anjan (2013). „An uncommonly common: Glossopharyngeal neuralgia”. Annals of Indian Academy of Neurology (na jeziku: engleski). 16 (1): 1. ISSN 0972-2327. doi:10.4103/0972-2327.107662. 
  2. ^ Kaufmann, Anthony M.; Sabit, Behzad (2015-12-11), Microvascular Decompression Surgery for Glossopharyngeal Neuralgia, Springer Netherlands, str. 103—122, ISBN 978-94-017-7365-2, Pristupljeno 2024-03-30 
  3. ^ Jensen, Troels S.; Baron, Ralf; Haanpää, Maija; Kalso, Eija; Loeser, John D.; Rice, Andrew S.C.; Treede, Rolf-Detlef (2011). „A new definition of neuropathic pain”. Pain. 152 (10): 2204—2205. ISSN 0304-3959. doi:10.1016/j.pain.2011.06.017. 
  4. ^ a b „Glossopharyngeal Neuralgia - Brain, Spinal Cord, and Nerve Disorders”. MSD Manual Consumer Version (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-03-24. 
  5. ^ WEISENBURG, T. H. (1910-05-14). „CEREBELLO-PONTILE TUMOR DIAGNOSED FOR SIX YEARS AS TIC DOULOUREUX”. Journal of the American Medical Association. LIV (20): 1600. ISSN 0002-9955. doi:10.1001/jama.1910.92550460001001g. 
  6. ^ Harris, W. (1921-11-26). „PERSISTENT PAIN IN LESIONS OF THE PERIPHERAL AND CENTRAL NERVOUS SYSTEM”. BMJ. 2 (3178): 896—900. ISSN 0959-8138. doi:10.1136/bmj.2.3178.896. 
  7. ^ a b BOHM, E.; STRANG, R. R. (1962). „GLOSSOPHARYNGEAL NEURALGIA”. Brain. 85 (2): 371—388. ISSN 0006-8950. doi:10.1093/brain/85.2.371. 
  8. ^ Marks, P. V.; Furchas, S. H. (1992). „LIFE‐THREATENING GLOSSOPHARYNGEAL NEURALGlA”. Australian and New Zealand Journal of Surgery. 62 (8): 660—661. ISSN 0004-8682. doi:10.1111/j.1445-2197.1992.tb07542.x. 
  9. ^ a b Ozenci, M.; Karaoguz, R.; Conkbayir, C.; Altin, T.; Kanpolat, Y. (2003-04-01). „Glossopharyngeal neuralgia with cardiac syncope treated by glossopharyngeal rhizotomy and microvascular decompression”. EP Europace. 5 (2): 149—152. ISSN 1532-2092. doi:10.1053/eupc.2002.0298. 
  10. ^ a b Katusic, Slavica; Williams, David B.; Beard, Mary; Bergstralh, Erik J.; Kurland, Leonard T. (1991). „Epidemiology and Clinical Features of Idiopathic Trigeminal Neuralgia and Glossopharyngeal Neuralgia: Similarities and Differences, Rochester, Minnesota, 1945-1984”. Neuroepidemiology. 10 (5-6): 276—281. ISSN 0251-5350. doi:10.1159/000110284. 
  11. ^ Bruyn, G. W. (1983). „Glossopharyngeal Neuralgia”. Cephalalgia. 3 (3): 143—157. ISSN 0333-1024. doi:10.1046/j.1468-2982.1983.0303143.x. 
  12. ^ CICOGNA, R.; BONOMI, F. G.; CURNIS, A.; MASCIOLI, G.; BOLLATI, A.; VISIOLI, O.; ROSSI, L. (1993-11-01). „Parapharyngeal space lesions syncope-syndrome A newly proposed reflexogenic cardiovascular syndrome”. European Heart Journal. 14 (11): 1476—1483. ISSN 0195-668X. doi:10.1093/eurheartj/14.11.1476. 
  13. ^ Giorgi, Cesare; Broggi, Giovanni (1984). „Surgical treatment of glossopharyngeal neuralgia and pain from cancer of the nasopharynx”. Journal of Neurosurgery. 61 (5): 952—955. ISSN 0022-3085. doi:10.3171/jns.1984.61.5.0952. 
  14. ^ Slavin, Konstantin (2004-07-07). „Glossopharyngeal Neuralgia”. Seminars in Neurosurgery. 15 (01): 71—79. ISSN 1526-8012. doi:10.1055/s-2004-830015. 
  15. ^ Kandan, Sri R.; Khan, Sadaquate; Jeyaretna, Deva S.; Lhatoo, Samden; Patel, Nikunj K.; Coakham, Hugh B. (2010). „Neuralgia of the glossopharyngeal and vagal nerves: long-term outcome following surgical treatment and literature review”. British Journal of Neurosurgery. 24 (4): 441—446. ISSN 0268-8697. doi:10.3109/02688697.2010.487131. 
  16. ^ Resnick, Daniel K.; Jannetta, Peter J.; Bissonnette, David; Jho, Hae Dong; Lanzino, Giuseppe (1995). „Microvascular Decompression for Glossopharyngeal Neuralgia”. Neurosurgery. 36 (1): 64—69. ISSN 0148-396X. doi:10.1227/00006123-199501000-00008. 
  17. ^ Baugh, Reginald F.; Stocks, Rose Mary (1993). „Eagle's Syndrome: A Reappraisal”. Ear, Nose & Throat Journal. 72 (5): 341—344. ISSN 0145-5613. doi:10.1177/014556139307200508. 
  18. ^ Graff-Radford, Steven B; Newman, Alan; Ananda, Ajay (2005). „Treatment options for glossopharyngeal neuralgia”. Therapy. 2 (5): 733—737. ISSN 1475-0708. doi:10.1586/14750708.2.5.733. 
  19. ^ Teixeira, M. J.; de Siqueira, S. R. D. T.; Bor-Seng-Shu, E. (2008-02-04). „Glossopharyngeal neuralgia: neurosurgical treatment and differential diagnosis”. Acta Neurochirurgica. 150 (5): 471—475. ISSN 0001-6268. doi:10.1007/s00701-007-1493-6. 
  20. ^ Shah, Rinoo V.; Racz, Gabor B. (2003). „Pulsed Mode Radiofrequency Lesioning to Treat Chronic Post‐tonsillectomy Pain (Secondary Glossopharyngeal Neuralgia)”. Pain Practice. 3 (3): 232—237. ISSN 1530-7085. doi:10.1046/j.1533-2500.2003.03028.x. 
  21. ^ Chua, Nicholas H. L.; Vissers, Kris C.; Sluijter, Menno E. (2010-11-30). „Pulsed radiofrequency treatment in interventional pain management: mechanisms and potential indications—a review”. Acta Neurochirurgica. 153 (4): 763—771. ISSN 0001-6268. doi:10.1007/s00701-010-0881-5. 
  22. ^ Chua, Nicholas HL; Beems, Tjemme; Vissers, Kris C (2011-08-15). „Two Cases of Glossopharyngeal Neuralgia Successfully Treated with Pulsed Radiofrequency Treatment”. Annals of the Academy of Medicine, Singapore. 40 (8): 387—389. ISSN 0304-4602. doi:10.47102/annals-acadmedsg.v40n8p387. 
  23. ^ Teixeira, M. J.; de Siqueira, S. R. D. T.; Bor-Seng-Shu, E. (2008-02-04). „Glossopharyngeal neuralgia: neurosurgical treatment and differential diagnosis”. Acta Neurochirurgica. 150 (5): 471—475. ISSN 0001-6268. doi:10.1007/s00701-007-1493-6. 
  24. ^ a b „Glossopharyngeal neuralgia: MedlinePlus Medical Encyclopedia”. medlineplus.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-03-24. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Језично-ждрелнa_неуралгија&oldid=27529835”