Jens Stoltenberg

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Jens Stoltenberg
Jens Stoltenberg February 2015.jpg
Jens Stoltenberg
Biografija
Datum rođenja (1959-03-16)16. mart 1959.(59 god.)
Mesto rođenja Oslo
Norveška
Supružnik Ingrid Šulerud
Otac Torvald Stoltenberg
Politička
partija
Radnička partija
Potpis Jens Stoltenberg signature.svg
21. oktobar 2005. — 16. oktobar 2013.
Prethodnik Kjel Magne Bondevik
Naslednik Erna Solberg
3. mart 2000. — 19. oktobar 2001.
Prethodnik Kjel Magne Bondevik
Naslednik Kjel Magne Bondevik
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 1. oktobar 2014
Prethodnik Anders Fog Rasmusen

Jens Stoltenberg (norv. Jens Stoltenberg; rođen 16. mart 1959) je norveški političar, bivši premijer Norveške i Generalni sekretar NATO-a. Funkciju premijera Norveške preuzeo je u oktobru 2005, pre toga je bio premijer u periodu od 2000. do 2001. godine. Stoltenberg je takođe bio i predsednik Radničke partije od 2002. godine. Sin je bivšeg ministra spoljnih poslova Torvalda Stolteneberga. Bio je Državni sekretar u Ministarstvu za Životnu sredinu od 1990. do 1991, Ministar Industrije od 1993. do 1996, i ministar Finansija od 1996. do 1997. godine. Reizabran je premijera na izborima 2009. godine.

Od 1985. do 1989. bio je predsednik omladine Radničke partije. Pre nego što je postao Ministar finansija, Stoltenberg je bio Ministar trgovine i energetike u kabinetu Gro Harlem Brundtland od 1993. do 1996. Posle ostavke Bruntlandove 1996. na njeno mesto dolazi Torbjorn Jagland, u Jaglandovom kabinetu, Stoltenberg postaje Ministar finansija.

Prva vlada Bondevika ostala je bez podrške u Parlamentu 2000. Prva vlada Stoltenberga trajala je od 17. marta 2000 do 19. oktobra 2001. Stoltenberg je bio zamenik predsednika Radničke partije dok je Jagland bio predsednik. Uprkos tome Jagland je dobio mesto Ministra spoljnih poslova. Posle izbora 2001, Stoltenbergob kabinet je bio primoran da podnese ostavku, na kojima je Radnička partija doživela najteži poraz posle 1924.

Stoltenbergova druga vlada počinje 17. oktobra 2005. Posle izbora 2005, Radnička partija ulazi u koaliciju sa Socijalističkom partijom levice i Partijom centra, tzv."Crveno-zelena“ koalicija. Na izborima 2009. „Crveno-zelena“ koalicija zadržala je većinu u Parlamentu.