Pređi na sadržaj

Ještjed

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ještjed
Planina Ješted
Geografske karakteristike
Najviša tačka1.012 m
Geografija
Države Češka
Oblastsever Češke
MasivJeštjed–Kozakov
GrupaBohemijski masiv

Ještjed je najviša planina planinskog lanca Ještjed–Kozakov na severu Češke Republike, sa visinom od 1.012 m. Simbol je grada Libereca.

Na vrhu se nalazi restoran, hotel i televizijski toranj Ještjed, koji je projektovao Karel Hubaček,[1] do koga se može doći putem ili žičarom. Planina takođe ima skijalište. Sa vrha se pruža pogled na Nemačku i Poljsku.

Ještjed spada među najistaknutije i ujedno najpoznatije planinske vrhove Češke. Vidljiv je sa skoro svih vidikovaca južno od Praga. Sam lanac je oduvek bio granično-planinski deo aristokratskih poseda. Još početkom 20. veka, ne samo da se graničio sa imanjima Rohan i Klam–Galas, već je predstavljao i etničku granicu između češke enklave u Podještediju i stanovnika Libereca, koji su većinom bili Nemci. Godine 1838. Rohanov kamen (još uvek dobro očuvan obelisk) podignut je na vrhu planine, kao spomen na posetu Adele Rohan. Istovremeno, obelisk je služio i kao graničnik. Na kamenu je i dalje čitljiv natpis „ROHANSTEIN“.

Rohanov kamen

2009. godine na Ještjedu je održan deo Svetskog prvenstva u nordijskom skijanju.

Lokacija

[uredi | uredi izvor]

Ještjed je najviša planina planinskog lanca Ještjed–Kozakov u okviru Bohemijskog masiva. Istočne padine i vrh leže na teritoriji opštine Liberec, zapadne padine pripadaju opštini Svjetla pod Ještjedom.

Etimologija

[uredi | uredi izvor]
Ještjed toranj

Ime je verovatno nastalo od veze staronemačkih reči ask i ket, što znači "jasenovo brdo" ili "jasenova šuma". Slovensko ime je nastalo postepenim izobličavanjem.[2] Češki naziv za planinu prvi put je zabeležen 1545. godine kao Ještjid. Nemački oblik imena, Jeschken, prvi put se pominje 1565. godine.

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Pogled na Liberec sa planine

Vrh Ještjed je dugo bio go. Legenda kaže da je tu od davnina stajao drveni krst, koji je 1737. godine zamenjen kamenim krstom. Od 19. veka planina je bila omiljena destinacija Liberečkih turista. Prvo mesto za osveženje na vrhu Ještjeda postavili su još 1844. godine Haslerovi iz Hornog Hanihova. Godine 1850. Heslerovi su izgradili novu kolibu u kojoj su prodavali skromno osveženje. Godine 1868, uz pomoć stanovnika Libereca, izgradili su čvrstu zgradu koja je nazvana Rohanova koliba. Godine 1874, lovočuvar Hebelt je sagradio kolibu koja je pružala osveženje u blizini vrhova stena; nažalost uništena je u zimu iste godine. Krajem 19. veka, zahvaljujući tome što je bio masivan, ali lako dostupan, Ještjed je postao centar interesovanja turista. Ljubitelji prirode, koji su kasnije osnovali turistički klub, izabrali su planinu za svoj simbol.

Od 1876. godine postoji vidikovac, a nakon što je original prestao da postoji, na istom mestu je izgrađeno još nekoliko kula. Od kraja 19. veka, članovi Planinarskog društva razmišljali su o prostranoj planinskoj kolibi, koja je konačno izgrađena po projektu liberečkog arhitekte Šafera. Kamen temeljac jednostavne, poludrvene kolibe sa vidikovcem visokim 28 metara, postavljen je juna 1906. godine, a pola godine kasnije otvorena je „Nova Ještjedova kuća“. U svoje vreme, zgrada je važila za jednu od najmodernijih planinskih vikendica u Austro-Ugarskoj. Preživela je oba svetska rata bez veće štete. 1963. godine, međutim, izgorela je zbog nepažnje.

Nekada je do vrha Ještjeda vodila samo šumska staza. Kasnije je „Hofmanova staza“ postala tradicionalna staza uspona. Izgradnja puta je započeta u leto 1907. godine, a završena sledeće godine. Krajem šezdesetih godina ponovo je položen put u gornjem delu planine zbog izgradnje novog hotela i predajnika.

Dana 23. avgusta 1940, u ponoć, Hajnkel He 111 iz Druge (Lavovske) eskadrile (nem. Löwengeschwader) iz Lineburga srušio se u planinu blizu vrha i uništio dugačak pojas u šumi. U ovoj nesreći poginulo je četvoro članova posade.

Ještjed toranj

[uredi | uredi izvor]

Ještjed toranj je televizijski predajnik na vrhu planine Ještjed. Visok je 94 m. Izrađen je od armiranog betona oblikovanog u hiperboloidnoj formi. Arhitekta kule je Karel Hubaček[3] kome su pomagali Zdenek Patrman, angažovan na građevinskoj statici, i Otakar Binar, koji je dizajnirao unutrašnje opremanje. Timu je trebalo tri godine da finalizira dizajn strukture (1963–1966). Za izgradnju TV tornja, Hubaček je nagrađen nagradom Auguste Peret.[4] Moderna zgrada funkcioniše kao osmatračnica, transmisioni toranj, hotel i restoran.

Hiperboloidni oblik je izabran jer prirodno produžava siluetu brda i, štaviše, dobro odoleva ekstremnim klimatskim uslovima na vrhu planine Ještjed. Toranj se nalazi na listi čeških spomenika kulture od 1998. godine, a nacionalni spomeniko kulture postaje 2006. godine. 2007. godine upisan je na Probnu listu svetske baštine Uneska.[5]

Dizajn zgrade je stvarao izvesne tehničke probleme za Hubačeka i njegov tim zbog klimatskih uslova na vrhu planine Ještjed.[6] U prevazilaženju tih poteškoća pomogli su stručnjaci Čehoslovačke akademije nauka, Češkog tehničkog univerziteta u Pragu i Liberečkog instituta za tekstil i mašinstvo. Tehnološka oprema i postupci koji su korišćeni bili su zaštićeni čehoslovačkim patentima. Svečano polaganje kamena temeljca obavljeno je 30. jula 1966. godine.[7] Generalni izvođač radova bio je Pozemní stavby iz Libereca.[8] Predajnik je počeo sa radom 1. maja 1971. godine. Međutim, enterijer hotela i restorana završeni su dve godine kasnije. 9. jula 1973. svečano je otvoren toranj Ještjed.[7] Ukupna izgradnja iznosila je 64 miliona čehoslovačkih kruna (1973. godine).[9]

Temelj tornja se sastoji od kružne armirano-betonske ploče debljine 1 metar i prečnika 13,40 metara. Temelj je postavljen na nadmorskoj visini od 1004,75 metara.[10][11] Nosivi element konstrukcije čine dva koncentrična armirano-betonska valjka unutrašnjih prečnika 4,4 i 12,5 metara (i debljine zida 30 cm);[12] uži je visok 42,4 metara, širi (spoljni) visok je 22,5 metara.[13] Na cevima su pojedinačni spratovi okačeni na čeličnu konstrukciju, počev od drugog sprata.[14]

U suterenu zgrade su mašinske prostorije i magacini. Prvi sprat dele administrativne kancelarije i sala za televizijski prenos koja je povezana sa antenskim sistemima na devetom spratu pomoću lifta i stepeništa za nuždu ugrađenih unutar centralne cevi. Ostatak prvog sprata zauzima kuhinja restorana. Na drugom spratu se nalazi terasa za posmatranje, bife i glavni ulazni hol sa recepcijom. Dvoranom dominira viseće stepenište koje vodi do restorana za posmatranje na trećem spratu.[14]

Na četvrtom i petom spratu nalaze se hotelske sobe. Sobe na petom spratu su prvobitno korišćene kao stanovi za zaposlene u hotelu i predajniku, ali su kasnije pretvorene u hotelske apartmane. Na šestom i sedmom spratu smeštena je tehnologija prenosa. Postoji posebno razvijena laminirana obloga u obliku okretnog hiperboloida[5] koja štiti od ekstremnih vremenskih uslova. Na osmom i devetom spratu arhitekta je postavio rezervoare sa pijaćom vodom i rezervno baterijsko napajanje. Na desetom spratu je mašinska prostorija za lift. Iznad njega je ugrađeno posebno klatno čije kretanje apsorbuje poprečne vibracije izazvane vetrom.[5] Na gornjoj strani mašinske prostorije lifta na desetom spratu ugrađena je zavarena čelična cev, koja formira antenski jarbol visok 48 metara. Njegova površina je prekrivena metalizovanim aluminijumom, a spiralno stepenište vodi gore unutar cevi. Na vrhu jarbola je pričvršćen samonoseći laminatni nastavak od 18 metara. Prilikom rekonstrukcije predajnika 1997. godine produžen je za još 3 metra.

Toranj je glavni simbol grada Libereca. Njegova silueta se pojavljuje na regionalnoj zastavi i grbu, na logotipu lokalnog univerziteta i na logotipu lokalnog prvoligaškog fudbalskog kluba FK Slovan Liberec.

Takmičenje "Stotina"

[uredi | uredi izvor]

Najčudniji događaj organizovan u vezi sa Ještedom bilo je takmičenje "stotina". Cilj učesnika bio je da se u što kraćem roku sto puta popnu na vrh planine. Turisti su veoma ozbiljno shvatali takmičenje; nisu se peli samo stotinu puta; činili su uspešne pokušaje da dobiju značke za hiljadu ili čak pet hiljada uspona, čak i u vremenima kada se već moglo udobno stići do vrha žičarom (posle 1933. godine). Primer za te oduševljene turiste dao je Liberečanin Adolf Trenkler, koji je 1900. godine počeo da se svakodnevno penje radi mršavljenja, i postigao neverovatnih dve hiljade uspona. Nakon što je početkom 20. veka završena izgradnja velike kolibe Ješted, tradiciju je nastavio Nemački planinarski klub. Svaki takmičar je imao čašu piva sa svojim imenom i brojem ostvarenih uspona na šanku na vrhu Ještjeda. Takmičari bi dobijali značke. Uprkos tome što je žičara puštena u rad 1933. godine, napori takmičara nisu prestajali. 2000. godine, nakon više od pola veka, takmičenje je obnovilo Planinarsko društvo Ješted–Jizera, a 2003. godine zvanično su proglašeni prvi pobednici. Njihove značke i čaše za pivo čuvaju se u hotelu Ještjed.

Žičara Ještjed

[uredi | uredi izvor]
Žičara Ještjed

Žičara Ještjed povezuje grad Liberec sa vrhom planine Ještjed. Žičarom upravljaju Češke železnice. Otvorena je 1933. godine, a njome su upravljale Čehoslovačke državne železnice veći deo svoje istorije. Početkom 1970-ih godina žičara je rekonstruisana. Ponovo je otvorena u sadašnjem obliku 1975. godine.[15] Dana 31. oktobra 2021. u nesreći se srušila kabina i jedan operater je poginuo zbog otkazivanja kočnica. Vatrogasci su morali da spasu još četrnaest osoba iz druge žičare.[16] Od pada 2021. godine sistem je zatvoren na neodređeno vreme.[17]

Brda za skijaške skokove

[uredi | uredi izvor]

Na Ještjedu se nalaze dve skakaonice, gde je održano Svetsko prvenstvo 2009. godine, K-134 i K-90. Roman Kudelka ima brdski rekord na K-134, sa 143 metra. Ansi Koivuranta je na K-90 skočio 106,5 metara, što je rekord na ovom brdu.[18]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Czech architect Hubacek, author of famous Jested hotel, dies”. Czech News Agency. ČeskéNoviny.cz. 2011-11-25. Pristupljeno 2011-11-27. 
  2. ^ „Od Řípu až k Babě po vrcholcích hor” (na jeziku: češki). Czech Radio. 2011-12-10. Pristupljeno 2023-04-03. 
  3. ^ „Czech architect Hubacek, author of famous Jested hotel, dies”. Czech News Agency. ČeskéNoviny.cz. 25. 11. 2011. Pristupljeno 27. 11. 2011. 
  4. ^ Centre, UNESCO World Heritage. „Mountain-top Hotel and Television Transmitter Ještěd”. UNESCO World Heritage Centre. Pristupljeno 13. 9. 2019. 
  5. ^ a b v Centre, UNESCO World Heritage. „Mountain-top Hotel and Television Transmitter Ještěd”. UNESCO World Heritage Centre. Pristupljeno 13. 9. 2019. 
  6. ^ Sial. Švácha, Rostislav., Beran, Lukáš, 1978-, Muzeum umění Olomouc., SIAL architekti a inženýři (Firm) (1st izd.). Olomouc: Arbor vitae. 2010. str. 50—61. ISBN 9788087164419. OCLC 677863682. 
  7. ^ a b Sial. Švácha, Rostislav., Beran, Lukáš, 1978-, Muzeum umění Olomouc., SIAL architekti a inženýři (Firm) (1st izd.). Olomouc: Arbor vitae. 2010. str. 50—61. ISBN 9788087164419. OCLC 677863682. 
  8. ^ Fenomén Ještěd = Phenomenon Ještěd = Phänomen Ještěd. Jiroutek, Jiří, 1967- (Vyd. 1 izd.). Liberec: J. Jiroutek. 2005. str. 9. ISBN 8023951750. OCLC 85155680. 
  9. ^ Fenomén Ještěd = Phenomenon Ještěd = Phänomen Ještěd. Jiroutek, Jiří, 1967- (Vyd. 1 izd.). Liberec: J. Jiroutek. 2005. str. 9. ISBN 8023951750. OCLC 85155680. 
  10. ^ „Era21.”. Era21. 2005. ISSN 1801-089X. OCLC 1050035976. 
  11. ^ Česká komora autorizovaných inženýrů a techniků činných ve výstavbě; Český svaz stavebních inženýrů; Svaz podnikatelů ve stavebnictví v ČR (2006). Časopis stavebnictví: časopis stavebních inžernýrů, techniků a podnikatelů. (na jeziku: Czech). Brno: EXPO DATA. OCLC 320683918. 
  12. ^ Ještěd : evidence hodnot poválečné architektury = an inventory of the qualities of post-war architecture. Vorlík, Petr, 1973-, Fragner, Benjamin, 1945-, Beran, Lukáš, 1978-. Praha: Výzkumné centrum průmyslového dědictví a Fakulta architektury ČVUT v Praze ve spolupráci s Národním památkovým ústavem. 2010. ISBN 9788001044759. OCLC 607527802. 
  13. ^ Art & antiques: váš průvodce světem umění. (na jeziku: Czech). Praha: Feive. 2002. OCLC 320415723. 
  14. ^ a b Sial. Švácha, Rostislav., Beran, Lukáš, 1978-, Muzeum umění Olomouc., SIAL architekti a inženýři (Firm) (Vyd. 1 izd.). Olomouc: Arbor vitae. 2010. ISBN 9788087164419. OCLC 677863682. 
  15. ^ „Lanová dráha na Ještěd dělá radost už osm desetiletí”. Czech Railways (na jeziku: češki). Arhivirano iz originala 17. 01. 2022. g. Pristupljeno 26. 10. 2021. 
  16. ^ „Spadla kabina ještědské lanovky, zahynul v ní průvodčí. Policie hledá svědky nehody”. Czech Television (na jeziku: češki). 31. 10. 2021. Pristupljeno 10. 8. 2022. 
  17. ^ „The cableway”. Hotel Ještěd (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-04-12. 
  18. ^ Skisprungschanzen.com - Liberec

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јештјед&oldid=27819842”