Ljudski stampedo
Ljudski stampedo ili humani stampedo vanredni je događaj koji se može desiti u opasno velikim ili gustim masama ljudi. Može rezultovati velikim brojem smrtnih slučajeva ili drugim posledicam po nastradale žrtve. Stampeda se obično dešavaju kada velika grupa ljudi pokušava da pobegne od uočene opasnosti.[1][2] Fenomen je sličan kolapsu i zgnječenju gomile kako po uslovima u kojima su nastali (opasni nivoi gužve), tako i po broju i težini povreda žrtava koje mogu da nastanu.[3]
Terminologija[uredi | uredi izvor]
Kako je sprovedeno jako malo istraživanja o tome šta se dešava tokom ljudskog stampeda, ili šta tačno uzrokuje njihovo pokretanje,[4] ne čudi što terminologija stampeda, zgnječenja i kolapsa nije dobro definisana.
Prema mišljenju Edvina Galea, profesor inženjerstva zaštite od požara na Univerzitetu u Griniču, Engleska:[5]
...Ljudski stampedo nije samo netačan termin, već i preuveličane reči, jer pripisuje krivicu žrtvama za iracionalno, samodestruktivno, bezobzirno i bezbrižno ponašanje, a to je čisto neznanje i lenjost [...] pa se stiče utisak da je to bila bezumna gomila koja brine samo o sebi, i da su bili spremni da zgnječe druge ljude. Praktično u svim ovim situacijama, to nije slučaj, i obično su vlasti krive za loše planiranje, loš dizajn, lošu kontrolu, loš rad policije i loše upravljanje masama. Istina je da su ljudi samo direktno smrvljeni od drugih koji nemaju izbora po tom pitanju, a ljudi koji mogu da biraju ne znaju šta se dešava jer su previše udaljeni od epicentra.[5]
Etiologija[uredi | uredi izvor]
Prenatrpanost, nekontrolisane gužve i široke staze koje se filtriraju u uske staze su česti uzroci za katastrofu poput ljusakog stampeda.
Džon Druri, stručnjak za socijalnu psihologiju upravljanja gomilom na Univerzitetu u Saseksu, kaže da katastrofe koje potiskuju gomile obično uključuju tri međusobno povezana faktora:[1]
- prenatrpanost broja ljudi na ohgraničenom prostoru,
- talasasto kretanje ljudi u već izuzetno gustoj masi,
- kolaps mase.
- opstrukcija, tokom koje se efekti stampeda pogoršavaju.
Ova kombinacija faktora dovešće do događaja visokog rizika, aka gustina mase ljudi poraste iznad četiri osobe po kvadratnom metru, a posebno ako dostigne šest osobe po kvadratnom metru, kada rizik od nesreće raste.
Do gužve može doći kada se previše ljudi ugura u ograničeno područje – bilo na ulasku ili pokušavajući da izađe iz nekog prostora. Ljudi mogu biti stisnuti do te mere da više ne mogu da naduvavaju pluća i rizikuju od mehaničkog udušenja.
Često su oni koji umiru u gužvi gurnuti uza zid. Bez obzira koliko se gomila ponašala mirno, ona može da prođe samo kroz uski izlaz određenom brzinom.
Dok mediji i prikazi popularne kulture imaju tendenciju da preuveličaju opasnosti povezane sa stampedom, a popularni izveštaji o takvim slučajevima često pominju „paniku“, stvarni slučajevi masovne panike su retki,[6] a sama panika retko je uzrok smrtnih slučajeva u takvim događajima.[7] U stampedu, razlika u brzini između prednjeg dela gomile i zadnjeg može dovesti do toga da ljudi padnu jedni preko drugih i da se gomilaju, uzrokujući mehaničko udušenje gaženjem.[3] Gaženje je retko uzrok smrtonosnih povreda i udušenja u uslovima stampeda, osim ako je izlazak iz gomile bio onemogućen.[8]
Epidemiologija[uredi | uredi izvor]
Izveštaji o ljudskim stampedima postali su sve češći u modernim vremenima,[4] jer su porasli više od četiri puta od 1990. godine. Mogu se desiti tokom verskih festivala, političkih dogažaja i velikih zabavnih događaja, kao što su koncerti ili sportski događaji.[9]
Medicinski tretman nastradalih[uredi | uredi izvor]
Standardne protokole o traumi treba poštovati kada se leče žrtve ljudskog stampeda. Lečenje traumatskog udušenja je uglavnom potporno i usmereno na pridružene povrede, koje uključuju kontuziju pluća i miokarda, pneumotoraks, intraabdominalne povrede i neurološke povrede.
Brza primena kiseonika i efikasna ventilacija pluća čine osnovu lečenja.
Ako dođe do masovne kompresije tela u stampedu, pacijente treba proceniti na povrede od prignječenja i kompartment sindroma. Cilj terapije je prevencija bubrežne insuficijencije izbegavanjem hipotenzije i održavanjem adekvatnog izlučivanja mokraće. Primenu odgovarajuće intravenske terapije tečnostima sa kristaloidnim rastvorom treba započeti što je ranije moguće, čak i pre evakuacije sa mesta povreživanja, kako bi se maksimizirao intravaskularni volumen i bubrežna perfuzija.[10]
Protokoli postepenog oslobađanja koje je razvio Van der Velde mogu pomoći u sprečavanju razvoja sindroma prignječenja. Izlučivanje mokraće trebalo bi održavati na približno 200 mL/h kod odraslih. Pokazalo se da alkalizacija urina povećava rastvorljivost i izlučivanje mioglobina i sprečava bubrežnu insuficijenciju. Ako se kao parametar koristi, nivo pH vrednosti mokraće, tu vrednost bi trebalo održava između pH 6 i 7.[10]
Upotreba manitola je kontroverzna, ali može pomoći u diurezi. Ako se sumnja na kompartment sindrom, pritisak u kompartmentu treba direktno izmeriti, a ako je povišen, može biti potrebna fasciotomija.[10]
Hiperbarična terapija kiseonikom se takođe pokazala efikasnom u lečenju teških povreda prignječenja ekstremiteta, zbog narušene oksigenacije tkiva.
Prognoza[uredi | uredi izvor]
Prognoza je odlična za one koji prežive u početnom povredu stampeda. Stopa oporavka je približno 90% za povređene koji prežive prvi sat nakon traume zadobijene u ljudskom stampedu.[10]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Why Crowd Crushes Are So Deadly”. Time (na jeziku: engleski). 2022-10-31. Pristupljeno 2023-07-26.
- ^ „Updated - Paceville crush: Man arrested for letting off gas spray; heated exchanges in Parliament; dramatic video”. Times of Malta (na jeziku: engleski). 2015-11-16. Pristupljeno 2023-07-26.
- ^ a b „Crowd Crush (Stampede): What to Know”. WebMD (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-07-26.
- ^ a b Feltman, Rachel (2021-10-27). „How human stampedes, like the one near Mecca, turn deadly”. Washington Post (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 2023-07-26.
- ^ a b Lock, Samantha (2022-11-01). „Crowd crushes: how disasters like Itaewon happen, how can they be prevented, and the ‘stampede’ myth”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2023-07-26.
- ^ Ro, Christine. „The secret science that rules crowds”. www.bbc.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-07-26.
- ^ Ro, Christine. „The secret science that rules crowds”. www.bbc.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-07-26.
- ^ Benedictus, Leo (2015-10-03). „Hajj crush: how crowd disasters happen, and how they can be avoided”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2023-07-26.
- ^ Seabrook, John (2011-01-30). „Crush Point”. The New Yorker (na jeziku: engleski). ISSN 0028-792X. Pristupljeno 2023-07-26.
- ^ a b v g Bader S. Alotaibi, ... Angela M. Mills, Human Stampede in Ciottone's Disaster Medicine (Second Edition), 2016
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
